Daj svoje mišljenje.
Raskinuo sam sa bivšom iz prostlog razloga što je muško-žensku jednakost koristila i tumačila kako njoj odgovara. Živeli smo zajedno godinu dana, plaćali račune, hranu, izlaske, čistili, kuvali... Sve zajedno. Da bi jedno 2-3 meseca pred raskid krenula da izbegava sve pod izgovorom da ja treba da radim određene poslove jer sam muškarac. Sednem sa njom popričam i ona krene da se ljuti i da mi baca priču kako je to moja dužnost i da se kod kuće nije ovoliko cimala oko svega. Kreće da urla na mene "valjda si ti neko muško, ne bi ti ništa bilo da radiš malo više", nisam hteo da se derem na nju, pričao sam normalno i gledao da ne pravimo cirkus. Kad ona mrtva ladna kaže meni "Šta sad ja da te udarim ili lupim šamar ti bi meni uzvratio?", moja reakcija na to je bila "Šta treba da pustim da me biješ? Lupiću i tebi šamar kao i ti meni". Na kraju rasprave sam joj rekao da nema potrebe da se brine za tako nešto jer me više neće ni videti, krenula da plače, izvinjava i da se pravda kako to nije stvarno mislila...
