Ispovesti

Frizerka sam i smučilo mi se više da me gledaju kao nekoga ko će ih frizirati za džabe samo zato što smo komšije, poznanici, familija. A da ne pominjem one koje dođu po preporuci, uredno zakažu i na kraju očekuju da ne plate jer oni su sestra od tetke po babinoj liniji moje rođake koju sam videla 2 puta u životu. Otkud ljudima hrabrost da uopšte tako nešto traže? "To je samo šišanje, samo feniranje, samo farbanje", sve je njima samo i očekuju da bacim i vreme i materijal na njih, a pritom nismo uopšte ni bliski. Još se oni naljute što im naplatim, ja ispadnem bezobrazna jer radim svoj posao od kog živim. Mama mi uvaljuje neke svoje koleginice koje nikada u životu nisam videla da ih friziram za džabe jer "sramota je naplatiti im". A nije stamota tražiti da te neko sređuje za džabe? Već sam navikla da ljudi omalovažavaju posao frizera, ali ovo je novi nivo. Najbolje da mi to bude hobi a ne posao da gospođe ne bi morale da plate 200 dinara za feniranje.