Daj svoje mišljenje.
Kajem se što sam rodila. Svoje dete volim više od svega, umrla bih da mu se nešto desi, željen je, da ne shvatite pogrešno. Nesrećna sam što se nisam ostvarila na poslovnom planu, što sam samo mama, što muž i prijateljice idu na posao a ja nemam zanimanje već sedim kući s detetom. Nesrećna sam što se više ne prepoznajem kad se pogledam u ogledalo, koliko god to nekome površno zvučalo. Oduvek sam trenirala pa nisam očekivala neku drastičnu promenu, ali tamne strije, višak kože, opušten stomak, grudi koje vise do pupka, propali zubi i koža, opala kosa, stopala za 2 broja veća, ožiljak od divljačke epiziotomije. Bukvalno sam uništena i fizički i psihički, pomoć nemam (samo od muža što se podrazumeva). Zavidim prijateljicama koje nemaju decu, ali zato imaju karijere, slobodno vreme, izgled. Ovo nikome ne smem da kažem jer znam da će biti osuda i da ću biti đavo lično jer kako to ne uživam u majčinstvu, ali meni je ovo sve samo ne uživanje. Mrzim sebe zbog toga i grize me savest.
