Daj svoje mišljenje.
Nedostaje mi deda. Dok je bio živ i zdrav, iskreno, nije bilo lako s njim. Kritikovao je, ljutio se bukvalno za sitnice i stalno nešto prebacivao. Tako bi se naljutio skroz bezveze i ne komunicirao dan, dva. A onda se razboleo, akutna leukemija. Pokušavali smo svašta, prirodne trave, lekovi. On i ja smo gledali fudbal zajedno i dok je trajala utakmica ja sam ga u par navrata gledao tužno sa željom da ,,upijem" što bolje njegov lik u sećanju. Tužno je reći, ali sam osećao da ga kroz koji mesec nikad neću videti. On je bio dobar čovek samo malo preke naravi, ali kad se razboleo to je bila potpuna transformacija karaktera njegovog. Sve sam mu bio oprostio, samo sam želeo da ostane živ. Za 5 meseci ga je bolest pojela. Video je da je kraj, posavetovao nas za kraj i junački otišao. Želeo sam ovo da kažem s porukom da budete tolerantiji sa vašom porodicom, budite ljudi pre svega. A da mogu vratiti vreme, manje bih se ljutio na dedu definitivno. Život jeste lep, ali mi mračimo...
