Daj svoje mišljenje.
Posle niza taktičkih grešaka shvatila sam da oprezno, vrlo oprezno treba ulagati svoju energiju i trud u bilo šta. Ostajala sam prekovremeno, radila brzo i više nego što se očekuje, bila motivisana i željna da moj trud bude prepoznat i cenjen. Ishod je bio to da su mi se obaveze nagomilale do neizvodivosti i pucanja živaca, da se na moj komentar da ne mogu nešto da postignem odgovaralo sa 'znam da ti to možeš, tebi je to 5 minuta', a moja pobuna na bilo šta tumačila kao neposlušnost i drskost. Svako moje pristajanje da se sa prijateljima ili dečkom nađem na mestu koje je meni na 1h puta a tom nekom 15min jer šta mi teško a i sviđa mi se to mesto, završila se time da je tom nekom teško sve, pa i par minuta utrošenog vremena na mene. Svaki postupak koji je za mene bio trivijalan bio je u konačnom zbiru krucijalan u određivanju odnosa prema meni. Shvatila sam da treba biti iskalkulisan, i da svoje zalaganje i ustupke treba meriti na kašičicu, ma koliko malo to energije/troška zahtevalo.
