Daj svoje mišljenje.
Nisam verovala da će "sindrom praznog gnezda" toliko pogoditi moju mamu, da se oboje dece osećaju loše što žele da započnu svoje živote...razumemo da je njoj teško, život je podredila nama,našla utehu u našem vaspitanju,jer se udala za teškog i prekog čoveka sa kojim sada ostaje sama i nema sa kim da popriča, popije kafu, više nema brigu oko nas i onda shvata koliko je usamljena...tuzno je što je ona promašila svoj život, plačem svaki put kad krenem na ispite ili kod dugogodišnjeg dečka jer se osećam loše što je ostavljam samu, ali sa druge strane želim da dobijem decu, osnujem svoju porodicu jednog dana, a opet se osecam krivom jer ispada da je ona naša zrtva na neki način, kao da smo je iskoristili i ostavljamo je samu da pati i plače, sve to mi stvara užasan pritisak da ne mogu ni da budem srećna...pišite savete kako ste pomogli svojim roditeljima da premoste period do unučića, osećamo se užasno, jer vidimo da pati, pa onda i nama bude još gore, kao da nam nije dovoljno što idemo..
