Ispovesti

Ja ne znam šta je tačno moj problem i da li ga imam pa sam Vas htela zamoliti za vaše iskreno mišljenje i savet. Uglavnom, imam često promenu raspoloženja, ljutnja koju skupljam u sebi dok ne puknem i kažem neke stvari koje ni ne mislim u tom trenutku. Da napomenem da sam već dve godine student i da živim daleko od kuće, mislim da je i to jedan od razloga za sve ovo. Te da nastavim sa još nekim stvarima koje me plaše kod sebe. Dešavalo mi se da se nekad probudim i stigne me neka tuga, niti mi se ustaje iz kreveta, niti mi se jede bilo šta, samo plačem i ležim kao biljka. Prođe mi tako pola dana sve dok mi ne krene mučnina i crno pred očima. Onda se osvestim i nateram sebe da se pokrenem. Nekad hoću da se odaljim od svih ljudi ali, pošto studiram daleko od kuće, sama sam i teško je distancirati se od svih, jednostavno, trebaju ti ljudi. Želin da pitam je li neko imao isto ovu fazu u životu i kako je prevazišao to, kako se osećati bolje? Hvala unapred na pomoći!