Ispovesti

Tek sada sa ove tačke kada se osvrnem na period od pre dve godine shvatam koliko sam bila psihički loše. Živela sama u drugom gradu, iz kreveta jedva ustajala, vukla se po stanu kao prebijena jer snage imala nisam, plakala i plakala i mnogo plakala svakodnevno, za godinu dana nijedan ispit nisam dala, samo sam razmišljala o svim promašajima u mom dotadašnjem životu i izlazu kojeg nisam videla. Znala sam da sam loše, ali kako sam sebe tada ubedila da ipak nisam toliko i da mi ne treba neki vid pomoći ne znam. Pritom niko od mojih bliskih ljudi nije to primetio, jer tamo gde sam živela prijatelje nisam imala, a kući kada bih došla bila sam koliko toliko bolje. Ne znam kako sam se pokrenula i ponovo živnula, ali ta godina je bila užasna. Onda mi kažu odužila si fakultet, nemaš posao, nemaš ovo ili ono, ljudi batalite, neko je srećan što je danas tu gde jeste i što je povratio zdrav razum.