Ispovesti

Udala sam se u 6. mesecu trudnoće za momka kojeg sam mnogo volela. Bio je samo ručak, tj. nas dvoje i kum i kuma. Moju mamu je samo jednom video, sestru upoznao u prolazu, a sa porodicama bivših devojaka se normalno upoznavao. Mnogo me muči to da me oženio samo zbog trudnoće. Pre venčanja kupio mi je verenički prsten, i zaprosio me u hodniku stana, znači apsoultnu romantiku nisam doživela u tom činu. Mnogo me muči što znam da je sa bivšim devojkama putovao, kupovao im poklone, pokazivao veću romantiku. On tvrdi da me nije oženio zbog trudnoće, ali da je tako oženio bi me i ranije. Mene toliko to muči da pucam po šavovima, a njegov komentar na to je da sam ja bolesna psihički i da ga ne vraćam natrag u prošlost 5-6 pa i 10-ak godina. Meni je večiti žal ostao za romantičnom veridbom, lepom svadbom u normalnim uvetima i nekim znacima pažnje. Ne znam da li preterujem, ali pucam od muke…