Ispovesti

Želim se razvest od čovjeka koji već godinama radi non stop po cijele dane, totalno nepotrebno jer imamo dovoljno svega ali njemu nije dovoljno. Volim ga ali nemamo slobodnog dana, nemamo sexa, nemamo nježnosti. Ako ostanem u ovakvom braku mogu samo puknut ili ga krenut varat. Ja sama sve stignem, posao od nekoliko sati, dva sina i kuću, ne treba mi fizička pomoć oko ničega nego muž i otac djeci, uspomene, trenutci. Sigurno me ne vara, njegova radnja je u kući i tamo je od jutra do večeri. On stalno obećava da ćemo se “žrtvovat” još par godina pa ćemo onda uživat u plodovima rada ali ja se bojim da nećemo moć vratit izgubljeni odnos. A i osjećam da je on postao radoholičar kojem je dan s ženom i djecom gubljenje vremena ako zna da je mogao nešto odraditi i da će i tada opet naći neko opravdanje zašto radi bez prestanka. Jel ima itko slična iskustva? Dal se takvi ljudi mjenjaju ili postaje samo gore?