Ispovesti

Čitam ovde često kako se žene žale na svoje muževe kako ne rade neke "ženske" poslove po kući. I ja imam takvog muža. Ne ume da pere suđe, sprema, čisti. Međutim, ja tog svog muža ni za šta ne bih menjala, jer je on neko ko je uvek bio uz mene za sve, kada sam ostala bez oca, kada smo prolazili kroz procese vantelesne oplodnje, uvek me je hrabrio i podržavao. On je neko ko je posvećen porodici u smislu da odmah s posla dolazi kuću, preuzima dete, hrani ga, presvlači, kupa, šeta. Meni nikada ništa ni za šta nije rekao, imam slobodu da radim šta hoću, da idem gde hoću (ne radim ništa loše, da me pogrešno ne shvatite), bitno mu je da ja i dete kupimo i imamo, za njega ako ostane itd. Ne pije, ne puši, njegova porodica me poštuje, ne mešaju nam se u brak. Sex nam je odličan. Podržava me u svemu. Tako da ne bih ja nekoga koji sprema i čisti ako je u ostalim stvarima loše. Uostalom, idealno nema. Ni mi žene nismo savršene.