Ispovesti

Prihvatila sam ga uprkos manama koje ima. I sam je priznao da je težak kao osoba. Priznao je da je imao psihički poremećaj, da je samo čitao o bolestima i umislio da umire, a i drugima prepisuje bolesti koje nemaju. Kritikuje sve, sve mu smeta, ne želi nigde da putuje, mrzi ga da šeta, ne voli sunce, i td. A onda mi je jednog dana pozlilo. Nešto poput epi napada, samo nisam izgubila svest. Na trenutak sam se ukočila, na par sekundi bila dezorijentisana i nisam ništa govorila. On je se uplašio i odmah me stavio u kola. Rekao mi je da izdržim do kuće i da ne umrem u njegovim kolima, da ne bude on kriv. Nakon toga mi se nije javio. Ostavio me je. A pre toga me je svaki dan molio da idemo na kafu, da dođem kod njega. Pokazao je da je sirovina. "Pokaži ljudima svoj problem, i znaćeš kakvi su." Dobri ljudi te ne ostavljaju u teškom trenutku. Samo kukavice beže.🤬