Daj svoje mišljenje.
Bila sam u vezi sa dečkom dok nisam otkrila da je ustvari oženjen. Blokirala ga svuda i nestala.. Ali agonija je tek počela.. Mesecima sam pokušavala da ga zaboravim da probam sa drugima i samo bih sebe još više povređivala sa tim što sam i pokušavala a nisam ni da se poljubim mogla. Onda prihvatim to i nastavljam da plačem.. Tada je već prošlo 8 meseci a meni je bivalo sve gore i gore. Naleti tih emocija su me dovodile do gušenja. Za to vreme on se uporno javlja i traži da se vidimo. Ja odbijam i nastavljam da plačem.. Dve godine prolazi.. Stanje je isto. Sama pomisao da sam sa drugim me tera u očaj i vrištanje. Ja sam svo to vreme sama a pokušavam sa drugima bezuspešno samo da ga zaboravim.. 3 godine prolaze..mirim se sa činjenicom da ga moje srce i telo vole i nastavljam da se viđam sa njim. Fali mi sex. Fali mi ljubav.. A sve to mogu samo sa njim. Ako sam grešna i jadna neka sam.. Više da urlam i vrištim nisam mogla. Slomila sam svoj ego i dostojanstvo radi ljubavi. Drugačije nije moglo!
