Ispovesti

Krajem avgusta sam zvala najbolju drugaricu na kafu s kojom se družim 10 godina. Naravno, ja sam imala novca kod sebe i namjeravala sam da platim. Mi naručile piće, sve super, pričale i kad smo trebale da krenemo, prva je ona izvadila novac, pa onda ja. Mislila sam svaka za sebe. Možda sam pogriješila što nisam rekla: "Nemoj ti, ja častim", ne znam šta mi je bilo u tom trenutku. Ona je trebala kući, ispratim ja nju, dođem ja kući, skidam patike, počele su ruke da mi se tresu i osjetila sam da nešto nije u redu. Kad meni stiže poruka od nje u fazonu, kad sam je ja zvala na kafu, mogla sam je i platiti. Ja u šoku. Kaže, pored punog novčanika ne možeš da izdvojiš je*eno euro i 20.. "I još si me prva zvala na jbnu kafu".. Ne pričamo od tad.