Kad sam imala 13 godina, drugarica mi je preminula od raka, otišla sam na sahranu, nisam htela, ali su svi išli i morala sam. Ne bojim se ja smrti, ali sahrane ne volim i nikad nikome ne idem. To sam se samoj sebi zaklela. Uža i šira porodica me osuđuju zbog toga, kao šta će ljudi reći i misliti, mora da sam luda. Misle da sam samoživa i bezosećajna, što nije istina. Mika Antić je sve lepo napisao u Besmrtnoj pesmi. Više ne znam šta da radim, kao da ne patim dovoljno, moram da mislim o tome šta će ljudi koje i ne znam, reći i pomisliti o meni.
Ostavi svoj komentar
#202
Muški sam frizer i uvek pitam ' je l kao prosli put?', a u stvari nemam pojma kako je bilo nego samo šišam kako mi dune.
odobravam 10878 • osudujem 1599 • komentari 29
Detaljnije
Ispovest dana
Suprugova mama - zaposlena, živimo udaljeno 140 km i žena nikada nije umorna, priskoči nam u pomoć oko dece kad god ima slobodne dane, tada kada dođe i igra se sa starijim detetom, uvek blaga i puna r...
odobravam 510 • osuđujem 27 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Sjedam prvi puta dečku s kojim sam izlazila u auto, on se okrene meni i kaže "pazi kako sjedaš, nije ti ovo Clio", aludirajući na to da ja vozim Clio, a on BMW. Nasmijala sam se jer sam mislila da je ...
odobravam 2878 • osuđujem 44 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Samo želim bit zdrava, da mi se rak više nikad ne vrati i da gledam ćerkicu kako odrasta.
Također želim svim bolesnim ljudima da ozdrave. Sreća je doista u malim stvarima. Šaljem vam svima veliki zag...
odobravam 3195 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
