Ispovesti

Muž i ja smo u braku tri godine. Dugo smo prije toga bili i u vezi. Puno toga je palo na naša leđa. Imamo malo dijete, gradimo kuću, ja ne radim, radi samo on. Živimo odvojen život, on radi van države. Ne znam da li je ovo samo prolazni period ili šta, ali imam osjećaj da nam brak propada. Muž je toliko opterećen poslom, toliko brine oko novaca, opsjednut je time da našem dijetetu ne treba ništa da fali. Ne mogu nikome opisati situaciju u kojoj se nalazim, u isto vrijeme sam beskrajno zahvalna jer je takav, a u drugu ruku se toliko brinem za njeg, za nas, za naš brak, strah me. Muž ne želi da ja radim, želi da budem s djetetom, jer ionako on nije tu. Ubjeđen je da je sve njegova obaveza jer je on muško. Puno radi, čak i vikende, dođe umoran, odspava par sati, jede, okupa se, čujemo se pola sata, sat, opet ide na spavanje i to je sav naš odnos. Možda pretjerujem, ali imam osjećaj da nam brak trpi..