Upoznali smo se kad sam imao 17. Bila je prva u svemu. Kliknuli smo odmah, kao da se znamo oduvijek. Bili smo zajedno tri godine. U listopadu 2022. zajedno selimo u Njemačku – tražiti bolji život.
Za zimske praznike dolazimo kući u Hrvatsku. I u ta dva tjedna, ne vidimo se ni jednom. Na povratku za Njemačku – tišina. Kad stignemo, kaže mi da se iduće godine vraća doma, da upisuje faks koji je oduvijek htjela. A ja, umjesto da je zagrlim i kažem 'Idem s tobom' – kažem da neću. Samo to.
I s tom jednom rečenicom sam sve slomio. I nju. I sebe.
Danas sam s drugom curom već dvije godine. Zajedno idemo u Švicarsku. Sve izgleda kako bi 'trebalo'. Ali duboko u sebi znam da to nije to. Niti će ikada biti. Jer kad izgubiš nekog tko je bio dom – više nijedno mjesto ne osjećaš kao svoje.
Ostavi svoj komentar
#165
Kad god cuvam bebu sam kuci, pojedem joj dorucak. Ionako place stalno, a kome ce da se zali?
odobravam 1746 • osudujem 9235 • komentari 65
Detaljnije
Ispovest dana
Često čujem od starijih ljudi kako se žale da imaju nezahvalnu decu, kako su otišla, ostavila ih i ne brinu o njima. A niko od njih da kaže da šta su oni činili svojoj deci da je dovelo do toga. Mene ...
odobravam 257 • osuđujem 20 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest nedelje
Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako...
odobravam 43 • osuđujem 1681 • komentari 0
Detaljnije
Ispovest meseca
Zaboravila je rođendan moje mame. Ja sam zaboravio da joj se javim ikad više.
odobravam 858 • osuđujem 1794 • komentari 0
Detaljnije
