Daj svoje mišljenje.
Za sve sam sama kriva, jer sam prihvatila nesrećnog i ostavljenog/povređenog čoveka i da dobro sam znala to. Međutim, u moju odbranu, bio je najlepši u gradu, iz najbolje kuće. Pre mene je imao devojku i bili su najlepši par, međutim raskinuli su kada je ona otišla na studije u Beograd. Suštinski bila sam tu da je napravi ljubomornom, da sebe uteši ali uživala sam u tim mrvicama nadajući se da će me zavoleti iako sam videla duboko nesrećnog čoveka. Nije pazio (dozvolila sam) i zatrudnela. Dobili smo dvoje dece. Međutim, sada se vratila i ona u grad, sveže diplomirana pravnica. Lepa kao i pre, a on ko da se opet rodio. Stalno izlazi, vežba, sređuje se, obnovio staro društvo, a ja sam za u kuću. Tako sam nesrećna i osećam se da stojim njima na putu. Tako bih se povukla i sakrila negde ali moram da stojim zbog dvoje dece, prkosno i uspravno. Pravim se da ne primećujem, da ne vidim i da me ne dotiče. Ne znam kako i gde ali zbog dece ne želim da izgubim ovo bogatstvo i prestiž.
