Pre tri godine sam se uselila sa dečkom. Pošto voli mačke, a ja ne, molio me je mesecima da usvojimo neku. Kad je krenula korona, pokupila sam mače sa ulice i bio je presrećan. Na kraju se svelo na to da se on igra i mazi sa mačkom, a ja čistim pesak, vodim kod veterinara i kupujem hranu. Međutim od pre tri meseca krenulo je nešto čudno da se dešava. Mačka koja njega više voli, neće da mu priđe, sem da ga napadne kad dođe sa posla. Počinje da piški na krevet i da mu ostavlja “poklone” na jastuku, a da se sa mnom mazi. Pitam ga šta se dešava, da je nije tukao, on poriče. Nakon mesec i po mačijeg terora, dečko predloži da je udomimo ili uspavamo, ja kažem ne još i odvedem je kod veterinara. Žena mi nije verovala da mačka nije tučena i kaže mi da postavim kamere i da ne kažem dečku. Sreća pa sam je poslušala. Treći dan imam šta da vidim, dečko dovodi koleginicu, izbacuje mačku iz spavaće i na odlasku mačka napada i njega i nju. Dečko je dobio šut kartu, a ja sada izuzetno volim mačke.