U detinjstvu sam imala najbolje prijatelje, po 10ak godina smo se družili. Kada mi se desilo nešto loše u životu, napustili su me. Nakon toga sam imala još drugarica, nekoliko godina druženja. Svaka se krišom nalazila sa mojim bivšim momcima i radila mi iza leđa, ali svaka. Dolazile su mi u kuću, spavale, jele kod mene... Nakon toga nisam imala ni jednog jedinog prijatelja već oko 10 godina. Ne znam više ni da se družim. To je postalo potpuno strano za mene. Ne umem ni da upoznajem ljude. Sve samo površno, poslovno i to je to. Pogrešne veze, pogrešni prijatelji. Stvarno ne znam šta nije u redu sa mnom, pa sam privlačila samo takve ljude.
mnogo se družiš i otvaraš osobama
2
Ne osuđujem te jer sam svjestan da svako ima drugačiju emocionalnu inteligenciju. Ja npr nikada nisam privukao loše prijatelje ili djevojku. Kao neko ko ima dobro srce, jednostavno osjetim da li ga i druga osoba ima. Da li pruguta pljuvačku kada vidi čistačicu u supermarketu kako se muči i čisti, da li skoro zaplače kada vidi dijete ili baku kako prosi... sve su to sitnice koje ukazuju na dobru osobu, koja ti takve stvari nikada nebi uradila.
3
Mnogo je redje da se nadju pravi prijatelji. Ne brini, nije problem u tebi.
3
Ostavi komentar