Ali laži i nepoštovanje ne mogu da tolerišem. Ako neko iz njene okoline živi život bez mere, bez odgovornosti i poštovanja, to je njihov izbor ali moja žena neće ići tim putem. Ne očekujem savršenstvo, već dostojanstvo. Može da izlazi, da ima prijateljice, da se provede ali u granicama pristojnosti i poštovanja prema sebi i porodici. Ne želim da moja deca jednog dana gledaju majku koja je izgubila kompas. U trenutku kada sam video da je uticaj okoline počeo da je menja, prekinuo sam odnos. Video sam da ide putem koji ne vodi ka miru ni sreći. Pokušavao sam da je vratim, da je zaštitim od toga ali na kraju sam ostao sam protiv svih. I onda, kad sam mislio da će razumeti moju borbu, i ona mi je okrenula leđa. Rekla mi je: „Ja ti to nisam tražila.“ I bila je u pravu. Ali to me je zabolelo više nego da mi je neko fizički zadao bol. Tada sam sebi rekao: „Dosta. Moraš stati. Inače ćeš uništiti sebe.“ Psihički i fizički. Sada, s vremenom, sve se sleglo. Sazreli smo. Naučili smo lekciju.