Zasto imam krivicu da sam "ravnodušna, da dovolino ne tugujem, ne
plačem" za tatinu smrt. A bili smo jako jako jako bliski. Pravi jedan odnost deteta i oca... Sve se iznenada desilo...
vera nam i govori da smrrt nije nešto zbog čega tugovati
1
Ne znam da li si kao i ja,ali ja kad imam neki gubitak,sok treba mi dosta vremena da zapravo skontam sta se desilo i tek onda patim.Umrla mi je najbolja drugarica i mesecima sam imala osecaj kao da je ziva,nisam nekako raskrstila da je umrla dok nisam jedan dan otisla na groblje kao i obicno i shvatila da je nema,nije tu sa nama.Onda je pocela tuga.Nisi luda,sve je u redu sa tobom samo patis drugacije.
2
Imali ste zdrav odnos, ne brini sad.
1
Ufff treba ti vremena da prohvatiš. Odnosno sa tvoje biće, organizam, svest 'shbvati' da se to desilo. Pogotovo ako se desilo naglo, često nam treba vremena da odreqgujemo onako kako bi trebalo, mada je i to 'trebalo bi' uglavnom mit. Jako mi je žao, molim te samo nežno prema sebi i okruži se osobama od poverenja i podrške 🩵🩵🩵🩵🩵
4
Ostavi komentar