Izgleda smo moja verenica i ja jedini ljudi mlađi od 35 koji ne volimo tetovaže.
Pustite vi te priče "dete se neće sećati da li je kuća bila čista, sećaće se vremena provedenog sa vama". To je izgovor lenjih žena. Znam, jer je i moja majka takva. Sve što uzmem u ruke je bilo lepljivo i masno, haos svuda, garderoba razbacana.... Bilo me je sramota da mi iko od drugarica dođe u kuću. Ako sredi, to je površinski. Nikad usisano ispod kreveta, nikad obrisane police u ormarima... Tužno.
Prvo Evropsko prvenstvo, sad Olimpijada. I svaka utakmica mu je bitna, svaki sport, ne samo kad igraju naši. Od fudbala, košarke, rukometa preko plivanja, gimnastike i formule. Samo sedi i navija, mene ne vidi. Bukvalno. Dal razmenimo 2 rečenice u toku dana. Kao da ne živimo pod istim krovom. Već počinjem da osećam neku hladnoću prema njemu.
Dečko s kojim sam bila 3 meseca u vezi. Trogodišnja srednja, posao 9-5h, 1000e plata, očeva kuća siromašna i nesređena, dobar polovan auto samo da bi sebi dizao ego. Realno ništa značajno nije postigao za svojih 30+. Ja, online marketinški posao i još jedan umetnički po narudžbini, stotine prodatih dela. Koliko da imam za sebe. Pošto sam student i spremam po 2000str po ispitu, plus obaveze na faxu, te ne mogu da radim negde u smeni. Pritom sam se godinama trudila dok nisam stekla materijalne uslove da sebi obezbedim osnovno i upišem fax koji obožavam. Kuća nasleđena od dede, ogromna i odlično opremljena. Dakle, nisam ni ja nista značajno postigla. Ali, meni je gospodin rekao da sam nesposobna, čekam da me drugi izdržavaju, ne radim ništa korisno, da su studenti paraziti, da nikada neću zaraditi ni posle faxa ni od umetničkih dela, da nisam ništa postigla a on jeste mnogo, i tažio da mu vratim novac koji je potrošio na gorivo i hranu koju sam nam spremala kada smo se viđali. :D
Saznala sam da moj dever ima aferu sa mojom dobrom drugaricom. Ima ženu i sina od nepune 2 godine i nas dve se super slažemo. Mnogo sam se razočarala jer se sećam kada su započeli vezu koliko je bio zaljubljen u nju i koliko se trudio da je osvoji. Posle je imao nekih zdravstvenih problema i bilo je baš gusto, ali ona je ostajala pored njega i na kraju su se venčali. Ne znam kako čovek više da veruje u bilo šta kad vidi takve stvari. Muž mi je rekao da se ne mešam i da ne pričam nikom, da će on da pokuša da ga urazumi da prekine sa tim.
Živim sa cimerkom. Jeftinije je tako. Ne znam koji me put već tipovi pitaju da li sam sa njom imala nešto ili je neki pokušavao da mi insinuira kako je „seksi” da žive dve devojke zajedno. Prvo, nijedan takav nije video žensko kupatilo dan pre ribanja. A drugo, porno industrija je bespovratno isprala muškarcima ono malo što su imali u gornjoj glavi. U doslovno svakoj gluposti vide scenario za po*nić Ž kategorije. Posebno ovi mlađi (25-35 god).
Uskoro punim 27 godina, još uvek nisam završila fakultet, jer sam se jako dugo borila sa anksioznošću. Anksioznost mi je jako remetila život, i normalno funkcionisanje, ali ja sam dosta radila na tome, da ojačam sebe. Ove godine sam se vratila na fakultet, i uskoro ga završavam. Samo verujte u sebe, i nemojte slušati osude ljudi, kao što sam ja to radila.
Odlučila sam sve da od*ebem iz života. Dosta mi je drugarica koje bi da se dopisuju kada njima odgovara ali nemaju pola sata da izdvoje da popijemo kafu, koje se javljaju čisto toliko da kao održe odnos ali ih ništa ne zanima, a naročito one koje svoj život drže privatnim a jedva čekaju da čuju o tvojim priblemima. Nikog ne osuđujem, ničijom se mukom ne sladim, svačijoj se sreći radujem. Ja sam i udata i sve ali za ljude koje volim uvijek nađem vremena, čitav život se trudim da održavam odnose i prijateljstva, ali i to bi trebalo da bude dvosmjerna ulica!
Vratila sam se sa porodiljskog. Uspela sam da skinem višak kg od porođaja, lice koje je bilo problematično i pre trudnoće sam nekako uspela da dovedem u red, sredila sam i ishranu pa sada nosim hranu na posao umesto da kupujem peciva. Pojedine koleginice imaju tako niske komentare, tačno se oseti da im je krivo što nisam propala od porođaja, nego, mogu slobodno da kažem, izgledam čak i bolje nego pre trudnoće. Čemu to? Ako imam dete nije mi život stao, pri tom ne zanemarujem ni dete, ni muža niti kuću. I još su se neke uvredile kada sam im odbrusila jer su počele da prelaze granicu.
Student sam treće godine medicine i imam osećaj kao da je svet stao od trenutka kad sam je upisala. Kao da više ne umem ni da budem srećna, nego samo konstatno ogorčena i nezadovoljna kako svojim izgledom tako i svojim dostignućima na fakultetu. Sve sam do sada obavljala u roku, treniram, trčim, maksimalno vodim računa o ishrani brojanju kalorija, ali čini mi se da pucam po šavovima, ne znam još koliko ću ovako moći, živim kao robot.