Ne radim više u struci. Našla sam drugi i bolji posao. Jako mi je dobro, dobra plaća, normalan kolektiv. Nedavno sam srela kolegicu s faksa koja se odmah pohvalila kako je pokrenula svoju firmu, a mene je pogledala kao jadnicu kad sam rekla da radim nešto van struke, kad da je iznad mene jer se bolje snašla u karijeri. Mene naša struke uopće ne zanima, bila je greška što sam to upisala, ali našla sam svoju put i sretna sam.
Jedna naša zajednička prijateljica pravila neku anketu za parove, pa nas je pitala da li bi učestvovali. Pitanja se sastojala iz tri grupe (po 10 pitanja) prva grupa su pitanja gde dajemo odgovore šta mi volimo pa partner to pogađa, druga grupa partnerova prošlost, i treća zajedničiki poslovi. Od 30 pitanja ja sam imala 22 odgovara koja su se poklopila, moj dragi posle deset godina života 0! Opasno sam se zapitala s kim ja gubim svoj život..
Već par mjeseci pored svog posla radim i dodatni, u kasicu odvajam pare za stan, danas sam otvorila kasicu i shvatila da u njoj nema ništa više od par maraka, zato što je moj otac uzimao pare iz kasice i kockao....
Bratova ćerka je mala verzija mene...familijo...žao mi vas je😁
Moja cura i ja smo iste struke i radimo u istoj firmi, ali za druge odjele. Firma je velika (1000+ ljudi) i obično se ne susrećemo u zgradi. Nedavno smo prvi put stavljeni na isti projekt, na kojem je ona glavni projektant. Ljudi moji, ja ne znam kako ću do kraja projekta, ili ću dobiti srčani ili otkaz. Gledam ju onako svu ozbiljnu i profesionalnu, u odijelu, s naočalama i gutam ju očima. Još kad krene sa stručnom terminologijom ili kad dijeli zadatke, gotov sam, sva krv ode iz mozga negdje drugdje. Počinjem fantazirati o tome kako bih joj ušao u ured, digao ju na stol među sve one papire i tamo joj svašta radio. Ma pukao sam kao kokica!
Radim u kafiću i ne vjerujem koliko ljudi mogu biti glupi, redovno roditelji sa djecom kada naruče sok za dijete samo gledaju da nije hladan, jao ne daj bože da je hladan, a to što daješ djetetu čisti otrov to ti nije bitno, pa još kad mi traži kolu za dijete al samo da nije hladna, u Indiji sa tim peru wc šolje.
Uđem u ozbiljan posao, napravim pare. Imamo, putujemo, izlazimo. Ali, odjednom svi kukaju nemaju para, pozajmim a narod stoka bre. Ako kažeš 3 meseca onda vrati, čemu zavlačenje ili ljudski reci nemam... Ne dam više, pa nek crknu od gladi. Za izlaske i tetovaže imaju, a dug da vrate nema se...
Mama i baba tvrde da je ,,blago onom ko nema decu jer nema ni problema" i onda ja dođem i kažem kako se neću udavati i kako ne želim decu i one me napadnu i izbije u kući rat, jer zaboga ja treba da se udam i imam decu. Zanima me samo koga one zajebavaju!
Roditelji, nisu vam deca tražila da im date život. Ako ne želite da im ispunjavate hirove, super, tako treba! Ali nikada nemojte reći JA SAM NOSIO-LA STARE CIPELE DA BI TI IMAO-LA NOVE PATIKE! JA SAM TE ŠKOLOVAO-LA! JA SAM TI PLAĆAO-LA EKSKURZIJE, A NISAM NIGDE IŠAO-LA! To je tako jadno i briše vašu ulogu roditelja, jer će sutra dete možda zaraditi za više i bolje, a vi ste se žrtvovali i nabijali mu osnovne potrebe na nos!
Za ove što kukaju kada ih devojka "gleda" u klubu, pa joj priđu, pa dobiju odbijanje... Najčešće te i nisam gledala, istripuješ se. Možda sam te slučajno pogledala par puta, a ti odmah umislio kako ćeš da me vodiš pred oltar. Često se desi da gledam momke koji su ružni, bude mi čudno kako imaju ružan nos, velike uši, grozne tamne oči, kako su se smešno obukli, kako izigravaju šmekere i sl. Hvala i drugi put!