Zaljubila sam se u momka koji je dobar kao čovek, ali nije ambiciozan. U 30-im godinama nema posao, ne trudi se da ga nađe, ništa ga ne zanima. Po ceo dan igra igrice i ide od jednog do drugog druga. Nije se naravno tako predstavio na početku, jer je imao dva posla. Dobro mu idu strani jezici i ima još puno talenata. Ostala sam trudna sa njim. Ja sa fakultetom imam bednu platu i iskreno se plašim za svoju budućnost. Takva sam da ne bih nikada ugasila nečiji život, ali ne vidim rešenje za budućnost. Volela bih da se ništa od toga nije desilo.
Razlika između generacije moji roditelja i nas mlađih je ta da stariji ostaju raditi u istoj firmi cijeli život, bez obzira na toksičnu atmosferu i loše uvjete. A ja i još dosta ljudi koje znam mijenjamo poslove dok ne nađemo što nam odgovara. Nema šanse da trpim i stresiram se zbog budala.
Rođaka je došla iz drugog grada ovde kod njenih. Mlađa je od mene 3 godine, pri tome i maloletna. Ide u vojnu gimnaziju. Da bi ona od prvog dana kada je došla počela svako ali svako veče da me pita da izađem sa njom u grad i da idemo u klubove, ali one gde ima droge i gde izlaze loši momci itd.... Ja kažem njenim roditeljima, ujaku i ujni, kad oni mrtvi ladni - pa šta? Rekla sam idite onda vi sa njom i lepo se provedite. Ja da idem sa njom kao puštenom sa lanca u klub, da upadne u neko sranje pa ja svako veče da je vučem kući nadrogiranu ili pijanu? Ne pada mi na pamet. Daleko vam lepa kuća.
Moj otac je loša osoba i ne znam kako da se nosim sa tim. Jako je neprijatan, arogantan i nadobudan prema svima. Nema nimalo poštovanja prema ljudima ili prema tuđem vremenu. Bezobrazan je prema svima, od ljudi na ulici do sopstvene porodice. Čitav život je bio škrtica. Toliko je mučio mene i sestru što se tiče novca. Pritom, nikad mu nismo tražile ništa nenormalno. Bukvalno bi nas doveo do toga da moramo da se pripremamo psihički da ga molimo da nam da novac za užinu ili za pribor za školu. Jedva sam čekala da se zaposlim i da pobegnem prvom prilikom. Majka nikad nije stala svemu tome na put. Iako i ona radi i obrazovana je, iz nekog razloga je dozvolila njemu da upravlja svim novcem u kući i zameram joj to. Sada, kad smo sestra i ja već uveliko samostalne i imamo svoje porodice, on želi da popravi odnos. Toliko mi ga je žao kad vidim kako je ostario i želim da mu oprostim ali uvek mi se vrati onaj odvratan osećaj koji sam imala u stomaku kad god bi on imao neki od svojih ispada.
Devedesete... Nestane struja... Igramo monopol ja, braća i sestre, a majka i tetka na tranzistoru na baterije puše na stotine cigara i traže ,,dojče vele" i slušaju vesti kako Zapad ubija Jugoslaviju. Kako ginu mladi tamo preko Drine i dole na Kosovu. To je mračan podrum svih nas dece koji stoji u levoj pretkomori srca!!!
Ovo vam je istina: ako se svidiš devojci, dovoljno je da ne budeš težak debil i želeće sve sa tobom. Ako joj se ne svidiš, možeš da dubiš na glavi, skidaš zvezde s neba i da ne dobiješ ni odogovor na poruku.
Gledam, danas kada supruga izlazi iz bolnice nakon poroda muž je na vratima porodilišta dočeka sa buketom cvijeća, kada dođe kući iz porodilišta, prijatelji i porodica je dočekaju sa lijepom tortom dobrodošlice, nekim ukrasima, par balona, poklonom... To mi je tako lijep gest za ženu koja se tek porodila, kojoj treba podrška. Žao mi je što moji nisu takvi, žao mi je što nemam prijatelje koji bi to za mene uradili, žao mi je što kada sam ja došla kući iz porodilišta sa živom i zdravom bebom hvala Bogu, pola ukućana je plakalo od tuge iz jednog razloga kojeg neću sada napisati. Atmosfera je bila kao na sahrani, a svekrva me poslije ismijavala kako mi je stomak (nakon carskog reza) kao da sam još uvijek trudna.
Majka mi je poginula kad sam imala 16. Do tada sam imala normalno djetinjstvo, oca i majku. Bila sam kćer jedinica. Tata je nakon toga potpuno poludio, propio se i prokockao sve, morali smo useliti kod bake i djeda. Počeo se baviti svim i svačim (ilegalnim). S 19 sam se odselila. Tad me počeo vrijeđati i pričao svakakve laži o meni i morala sam plaćati njegove dugove. U međuvremenu sam se udala i imam dvoje djece. Tad me još više zamrzio jer je moj muž dobrostojeći i svima je pričao da sam se udala zbog novca, da sam sponzoruša, iako radim od 18te do danas. Prošlo je dosta godina, u sretnom sam braku, imam divnu obitelj, ali i dalje me boli sve to. Boli me što nemam majku, što me otac bacio na koljena kad mi je bio najpotrebniji. Boli me što nema s kim dočekati blagdane. Najgore od svega je što u našem selu svi misle da sam ja dno dna, jer sam ostavila bolesnog siromašnog oca. Čak sam mu nudila pomoć, ali je odbio. Duša mi ponekad krvari kad se svega sjetim.
Moj najveći hobi je da se dopisujem sa momcima svojih drugarica sa lažnog profila. Niste svesni koliko puta sam bila razlog raskida, a da to ni ne znaju.
Srela sam davnu bišu vezu. Videla sam ga, ali se okretala nisam, dok je on ulazio u kola i gledao u mene i mog partnera. Turirao je pokušavajući da mi privuče pažnju. Napravio krug oko bloka, a zatim stao na crveno gde smo u tom trenutku prelazili ulicu. Pogledala sam u tablice, ali ne i u šoferku. Skrenuo je u ulicu u koju smo se mi uputili i u prolazu svirnuo. On je otpratio mene sa ig od kako je sa svojom novom devojkom. Poštujem, ali zašto onda toliko hoćeš da mi se javiš na ulici.