Ja ne znam otkud pojedinim ljudima za pravo da slikaju nekog i kače na društvene mreže u cilju da ih pronađu, jer su im se, jelte, svideli ili šta već. To se tako ne radi i vrlo je odvratno i jezivo.
Ugasio sam društvene mreže. Lep sam zgodan imam 32 god ali ne mogu sebi da dozvolim da živim virtuelan život i da se zaljubljujem u filtere.
Brat se oženio i žive već godinu dana sa nama. Ja (zaova) pored svih obaveza oko fakulteta i posla moram da stignem da uvijek čistim i spremam po dva obroka (tati i bratu) zato jer snaha (koja dolazi sa sela) glumi damu i ne radi apsolutno ništa po kući + nezaposlena je. Vidim ovdje se često kritikuju zaove i svekrve ali neka se zapitaju prvo te iste žene koje nisu sposobne sebe da nahrane i očiste kako će sjutra čuvati i odgajati djecu, pa onda neka krenu da ogovaraju i zavađaju muževu porodicu. Od danas krpu neću da dotaknem, pa možda ukapira da ipak nije došla u hotel sa 5 zvjezdica.
Napustila sam fakultet i rođena majka mi svaki dan govori kako ne veruje u mene i kako neću ništa postići u životu iako već radim od kuće i zarađujem puno više. Šta god radili u životu, budite roditelj koji je najveća podrška svom detetu, a ne da ga povlačite na dno.
Uporno sam sanjala da me dečko vara, neki osećaj mi nije davao mira. Danas sam mu našla olovku za usne ispod sedišta u autu, očigledno ispao dotičnoj. Toliko se pogubio da je na kraju sam priznao.
Čitam ovde često kako se žene žale na svoje muževe kako ne rade neke "ženske" poslove po kući. I ja imam takvog muža. Ne ume da pere suđe, sprema, čisti. Međutim, ja tog svog muža ni za šta ne bih menjala, jer je on neko ko je uvek bio uz mene za sve, kada sam ostala bez oca, kada smo prolazili kroz procese vantelesne oplodnje, uvek me je hrabrio i podržavao. On je neko ko je posvećen porodici u smislu da odmah s posla dolazi kuću, preuzima dete, hrani ga, presvlači, kupa, šeta. Meni nikada ništa ni za šta nije rekao, imam slobodu da radim šta hoću, da idem gde hoću (ne radim ništa loše, da me pogrešno ne shvatite), bitno mu je da ja i dete kupimo i imamo, za njega ako ostane itd. Ne pije, ne puši, njegova porodica me poštuje, ne mešaju nam se u brak. Sex nam je odličan. Podržava me u svemu. Tako da ne bih ja nekoga koji sprema i čisti ako je u ostalim stvarima loše. Uostalom, idealno nema. Ni mi žene nismo savršene.
Juče sam plakala što su mi roditelji stari i svaki dan im je poklon. Danas sam rekla svima da su roditelji nezamenjivi. Sada plačem, jer me je majka zgazila rečenicom da moj brat nije dangubio što ima dece, dok su mu roditelji davali pare, a ja zarađivala. Ja nemam decu. Kao da mi je nož prošao kroz srce, onaj sa zupcima. Bog nek joj oprosti ovo, ja ne mogu! Zakleh se, moje dete neće videti za života!
Čovek sa kojim živim je težak karakter. Sitnice mu smetaju i na njima plane. Sve mora biti bez greške. Ja neke stvari o zajedničkom životu tek učim, plus postoji period gde se karakteri moraju vremenom uskladiti. Već 7 meseci nismo bili intimni, zbog čestih stresnih situacija. Kaže da ne može, jer sam nekada kao "muha bez glave", napravim greške tipa u kuhinji i sl. i to ga nervira. Pokušala sam nekoliko puta, nisam dobila odgovor. Jučer sam našla njegov profil na jednoj društvenoj mreži na kojem prati samo porno zvezde. Greškom je podelio jedan takav video, s tim da na ovom profilu nema ljudi koje poznaje u prijateljima. Ne znam šta da mislim.
Da li nam stvarno tablica množenja treba u životu i da li će nam ikada trebati??
Jako mi je nekulturno kad me svekrva pita kolika mi je plata ! Kao sin joj je rekao pa moram i ja. Ne , ne moram! A ne mora ni on! Ne živimo u istoj kući, jeste da im šalje novac, ali to kolike su nama plate i na šta trošimo je samo naša stvar.
Ne znam kako to mužu da objasnim!