Nervira me što sam rodila tako smotano dete, a ja dugogodišnja sportistkinja...
Ne pokazujte momcima i devojkama previše da ih volite. Volite sebe previše. Kada nekome stalno pokazujete da ga volite to postaje dosadno i kreću da vas tretiraju kao đubre. Dokazano! Poštujte sebe, volite sebe previše.
Mislim da ljudi trebaju osvijestiti razliku između kombinacija/šeme i situationshipa. U kombinaciju se uglavnom ulazi svjesno, a u situationship nesvjesno. Za kombinaciju se dogovoriš, u situationshipu se nađeš. Situationship je nešto kao muški friendzone. Kad te žena stavi u zonu prijatelja to znači da ti se ona sviđa ali ti njoj ne, pa ostanete samo prijatelji. Kad te muško stavi u zonu prijatelja to znači da se on tebi sviđa ali ti njemu ne, ali će većina muškaraca (NE SVI!) obavezno iskoristiti tu situaciju da te gu*i sve dok ne smogneš hrabrosti i samopoštovanja da napustiš taj odnos, ili dok on ne nađe nešto bolje.
Pričam sa kolegom isto smo godište, po trideset godina. Čovek je upravo izjavio da ,,nismo mladi". A šta smo u trideset godina? Zreli za dom i lapot? Moramo u devet u krevet? Doslovno u svakoj iole razvijenoj sredini život u ovo vreme tek počinje. Završili ste škole, uspostavili se malo u poslu, imate neki dinar, uslove da udovoljite sebi... Ali ne. Na Balkanu je ulazak u tridesete u XXI veku otvaranje duboke starosti. Ovako moj deda od devedeset ne razmišlja.
Bila sam u jednoj vezi 2 godine. Za te dve godine ja sam stalno bila bolešljiva (uvek neke prehlade, virusi, gripovi itd. a inače sam neko ko se baš retko razboljeva), dobijala sam konstantne gljivične infekcije (kandida), lice mi je bilo katastrofa, kosa i nokti slabi i ispucali, imala sam bubuljice po leđima i rukama. Redovno sam vodila računa o svom zdravlju, ishrani i higijeni, kao i bivši, ali koliko god se ja trudila moje telo je ludovalo te dve godine. A veza je bila sasvim solidna, bez svađa, stresa i problema. Raskinuli smo iz nekih drugih razloga i meni se telo za par meseci bukvalno preporodilo. Koža čista, kosa lepša nego ikad, prehlade i kandide ni na vidiku. Skoro sam pročitala neku teoriju da tvoje telo “oseti” kada si sa pogrešnom osobom i to ispolji na određeni način. Ne znam koliko verujem u to, ali mi je zanimljivo koliko mi se zdravlje popravilo od raskida, iako veza sama po sebi nije uopšte bila problematična..
Udajem se ove godine. Bukvalno svaki drugi gosti koji su pozvani pitaju da li sam trudna. Koliko smo kao društvo otišli u aut govori to da se danas većina ljudi uzimaju samo kad devojka zatrudni. Neke žene kažu da ih njihovi muževi ni dan danas ne bi oženili da nisu ostale trudne. Naravno da nemam ništa protiv venčanja zbog trudnoće, to svakom može da se desi i ne osuđujem. Ljudi malo čudno reaguju kad kažeš da se venčavaš jer tako želiš, kao da je to sad prevaziđeno. Naglašavam zbog većinu žena da NE OSUĐUJEM udaju zbog trudnoće ali isto tako mislim da ne treba da se postavljaju glupa pitanja i ostave nebitni komentari ako je neko prosto rešio da se venča. Imamo 26 godina, nije u pitanju mladalačka i nezrela ljubav.
Spustio sam kriterijume da više ne bih bio sam. Dugo sam trčao za onima koje sam želeo ali one nisu želele mene. Trebao mi je zagrljaj, poljupci, držanje za ruke i sve sto parovi inače i rade. Nisam mogao više da podnosim takav život bez ikoga. Sa njom mi je okej i lepo nam je al nekako u dubini osećam da to nije to, da to nije osoba o kakvoj sam sanjao. Šta raditi? Držati vrabca u ruci ili ići za golubom na grani? Do sada sam u životu od golubova bivao samo po*ran.
Zaljubljen sam u mlađu sestru svoje cure. Izgleda prekrasno, jako je inteligentna i duhovita, imamo puno zajedničkog. Ne znam što da radim.
Moji roditelji su sa sela, ali su se zbog poslova preselili u obližnji grad. Kako su njihove porodice ostale tamo jako smo vezani za selo svo troje. Pomažemo oko seoskih poslava, sve tredicije i običaje za praznike ispoštujemo prvo u svoji kući. Za braću mogu da kažem da su pravi domaćini, obrazovani, vredni, izabrali divne žene. A ja? Užas! Našla razmaženog maminog sina koji ovcu uživo nije video u životu! Voli da dođe kod mene da se najede i nalije za slavu, a kad njegova slava on nas izvede u obližnju kafanu na ćevape! Iskreno ne znam šta sam mislila ali moraću da prekinem to! Ne mogu ja iz domaćinske kuće sa nekim ko ne zna ni slavu da čestita!
U dvadesetim godinama, zbog strogih roditelja, uzdržavao sam se izlazaka, konzumacije alkohola, ili pušenja cigareta. Sve je to bilo bauk za mene i ispod poniženja. To me je koštalo da uvjek budem ukočen, napet i u pretjeranim brigama. Nikada se nisam znao opustiti. Sada kada sam konačno iznajmio stan kao podstanar vidim koliko se život može promjeniti. I vidim da nije smak svijeta ako poslije napornor radnog dana izađem u kafić i popijem dvije čaše vina i ispušim nekoliko cigareta. Osjećam da mi je stres manji, opusti me i nekako sve lakše ide. Sada razumijem moju generaciju koja me je kao čudaka gledala kada sam se opirao svemu.