Meni ovo stvarno nije jasno: Upoznali se uživo i osetio sam da sam joj se dopao i dodam je na insta, ali joj se ne javim. Ona deaktivira nalog i prođe neko vreme (par meseci) i kad je opet bila aktivna javim joj se i dopisivali smo se normalno i zovem je na kafu dvaput ili triput i ona je "u guzvi" i drugi put "nećeš se sa mnom usrećiti", okej kraj priče što se mene tiče. Njena drugarica mi kaže da sam ja nju ghost-ovao, e pa blokiraću vas obe sad kad se ponašate kao derišta a imate 28 god obe.
5 godina u vezi 1 u braku, dete ima godinu dana. Živimo sami u stanu, muž menja smene ja ostala posle porodiljskog bez posla. Naravno domaćica sam sada i volim da provodim vreme sa sinom i jedva čekam da se muž vrati kući koji takođe posvećuje vremena detetu puno. Nažalost nisam vratila liniju i jako sam ugojena sada što nikada pre nije bilo. Uvek sam trenirala, lepo izgledala negovala se i radila. Sad nemam vremena za sve to, nemamo pomoć od baba i deda nikakvu. Vidim da mu se ne sviđam i to me lomi, ne zna koliko... Danas je odbio odnose i pitam zašto, a on kaže pa nisi nikakva, izletelo mu se. Nikad me nije uvredio, nije ni sad imao nameru, ali nmg da verujem da toliko utiče i da nema razumevanja... CEO dan sam plakala dok je na poslu, osećam se ružno i beznadežno.
Muž mi je postao previše nervozan, nervira ga ako kasnim 5 minuta, ako sam u štiklama pa idem malo sporije, vječito je mrzovoljan i traži problem gdje ga nema. Imamo sve hvala Bogu, dvoje zdrave djece, pristojna primanja, slažemo se super kad je normalan, ali on je uvijek nervozan, iznervira ga gužva u saobraćaju, to što nema parkinga, bukvalno svaka sitnica i onda se to odrazi i na naš odnos.
I jutros tako idemo na posao, i ode drugim putem sam jer će kao brže doći do svog posla (ne mora biti tačan u minut), iskuliram to i ulazim na vrata kad ide direktor. Čovek se svaki put ozari kad me vidi i popravi mi dan. Znam da i on ima problema ali svaki put mi se nasmije, sasluša, pita, pohvali i baš mi popravi dan kad god se sretnemo.
Čim sam nervozan sredim stan, em on čist em se meni rasčiste misli. Preporučujem !!!
Moj muž je bio normalan dok nismo otišli u Nemačku da radimo. Imamo 2 dece a on ne shvata da gazirani sokovi, keksovi, čipsovi sa raznim ukusima,veštačka brza hrana u izobilju, nije nikakvo bogatstvo već trovanje organizma. Ne branim deci ništa ali svaki dan neograničeno, nije ok. Muž je iz siromašne porodice, gde su odrasli na testu, krompiru i samo nedeljom piletina i kolači od testa. Više gladni nego siti. Kao dete je gledao kako druga deca jedu užinu a njemu išla voda na usta. Treba mu psiholog da leči traume a ne da od dece pravi nezdrave gojazne osobe koje se prežderavaju.
Muž je ljut na mene. Rekla sam mu da mi ne pada na pamet tj. da neću i ne mogu da prolazim kroz proces veštačke oplodnje ako se ispostavi da ne možemo da imamo dete, prirodnim putem jedino ako je suđeno i to je to, nek traži drugu ženu ako mu je dete bitnije od svega u životu.
Baba mi je poverila tajnu da mi deda nije deda, odnosno da je moju majku zapravo napravila sa nekim drugim čovekom. Rekla je da je morala nekome reći i da je odlučila da to budem ja jer u mene ima najviše poverenja, ni deda, a ni moja majka ne znaju istinu. Ne znam šta da radim.
Imam 24 godine i često zaboravljam stvari. Bila sam sjajan student sa prosjekom 9.70 i koncentracija mi je uvjek bila na nivou. Sada se osjećam potpuno bespomoćno jer zaboravim stvar koju sam uradila prije 5 minuta. Na primjer radim za stolom i ugasim kompjuter i uopšte se ne mogu sjetiti kroz 3 minuta da li sam ga ugasila ili ne, ne sjetim se da sam mami prije 5 minuta dala novac, ne sjetim se da li sam vrata zaključala (ali ne zbog nesigurnosti da li sam to uradila, nego potpuno zaboravim kada i kako sam izašla). Javila sam se psihijatru i nadam se da će sve biti ok🙁
Želim da ogradim naše dvorište od svekra i svekrve. Ne mogu više podnijeti da mi je netko svaki božji dan ispred kuće. Oni su uredu, ali ne želim svaki dan sjediti sa njima, zašto je to mom suprugu teško shvatiti. Zar je ovo što tražim nenormalno??? Ne želim držati stalno roletne spuštene. Ako ogradim, naljutit će se, a ja više ne mogu ovako, očajna sam. Znam, tko mi je kriv što sam tu napravila kuću odmah do. Baš sam glupa bila.
U moru opcija i veza za dobiti posao, ja sam odlučio pokušati sam i evo upravo sam dobio posao koji sam htio u jednoj vrlo dobroj firmi sa vrhunskim uvjetima. Nakon 11 godina školovanja i doslovno 0 godina staža sa 27 godina postao mi je ogroman pritisak da se zaposlim i evo sad sam dobio željeni posao iako mi je CV doslovce prazan. Istina je da sam do ovog posla dobio cca 15 odbijenica jer svi traže barem 2 godine iskustva, ali ovo je prvi na kojem sam bio pozvan na razgovor i odmah sam dobio posao. Pere me euforija jer sam ovo jedva čekao i napokon sam dobio priliku da se nekome dokažem, a prvenstveno i samom sebi.