Posvađala sam se sa prijateljicom jer je pokušavala zavesti mog dečka. On mi je sve otvoreno rekao i pokazao poruke. Pa se ona javila mom bivšem i sad su kao u vezi. Ne znam što je htjela postići s tim jer mene nije briga za bivšeg. Samo pokazuje koliko je jadna.
Počeli smo da se viđamo i desio se poljubac. Nisam znala da li smo u vezi jer se nismo redovno viđali, čuli, nije me držao za ruku niti pričao o tome (ja pokušala). Čak sam mislila i da ima nekog drugog. U međuvremenu me nađe bivši, narcis s kojim sam prošla pakao, sa standardnom pričom manipulatora. Padne glupača. Desi se seks. Greška. Nakon toga dečko s kojim sam se poljubila krene da se javlja redovno, traži da se viđamo i sebe naziva mojim momkom. Sad me ubi savest.
Apsolutno mi nisu jasni ovi čoporaši što se druže kao neka sekta. Znači Pera, Mika, Žika, Laza i Joca ne puštaju nikog u društvo, niti se oni nezavisno druže sa nekim šestim likom. Kada sam bio klinac, pa u gradu vidimo takve, zvali smo ih Topalovići. Bili su nam smešni. Moji prijatelji se međusobno skoro i ne druže (poznaju se preko mene) već se druže, osim sa mnom, i sa nekim trećim ljudima. Malopre sam skontao da se moje školske drugarice iz gimnazije, njih šestoro, i dalje druže i drže kao pijan plota. Bili smo na godišnjici mature. Njih šest kao kopije, jedva da su prozborile sa drugim ljudima koji su tu bili. To su žene u ranim tridesetima i još uvek se drže čopora iz srednje škole. Čak ni na faksu nisu "pojačale" družinu. Mislim da je to ograničenost, sputavanje i strah od izlaska iz zone komfora. Ako je neko dobar čovek, zašto se ne bih družio sa njim? Što da se držim samo društva iz osnovne, srednje ili sa faksa? To je glupo.
Imam 25 godina i smjestila sam otkaz kolegici pred mirovinu. Veoma je bezobrazna, laže šefici da sve ona radi, a najviše zabušava, čak sam joj preturala telefon kojeg je zaboravila na poslu i vidjela poruke u kojima laže da svi kasnimo na posao, jednom je čak rekla za mene da sam kasnila 2 sata, a ja došla pola sata ranije, jer sam već bila u gradu zbog privatnih obaveza. Bila je na probnom radu, pa je bilo lako to napraviti. Inače nikomu ne preturam telefon, ali mi je bila strašno sumnjiva i za sada je jedina osoba kojoj sam preturala telefon. Imala je čak i šifru koju sam pogodila iz prve. Prošla šefica mi je prijetila otkazom jer nisam cjepljena protiv korone, unatoč tomu što sam joj donjela doktorsku potvrdu da se ne smijem protiv ičega cijepiti zbog zdravstvenih problema i kako ja ne bih ostala bez posla smjestila sam joj otkaz.
Kolegica navalila da idemo na bazene, a ja kažem da ne mogu jer sam dobila. Ona uporno svaki dan me jedno te isto pita, ja ponovim opet da ne mogu. Mislim se, kako nema obzira prema meni iako je žena i trebalo bi to da razume. Kaže „pa hajde da idemo, ti sedi u hladovinu i ogrni se peškirom“. Ma jeste, da platim ulaz, sedim pored vode dok se ona kupa, kako da ne! Mada znam zašto je navalila; njoj prija pažnja, želi da se eksponira, a glupo joj da ide sama. Meni to ne smeta, al' nek se smiri malo, jer je bezobrazno da toliko navaljuje na mene iako sam rekla zbog čega ne mogu. Znači važnije joj da je muškarci gledaju nego da mene razume i kaže: „U redu, ići ćemo kad te prođe“, a ne po svaku cenu i svaki dan da navaljuje na mene s jednim te istim kao da će nešto pobeći. Mislim, znam da je možda vama ovo glupost, ali meni nije jer ne volim kada drugi ljudi misle samo na sebe i nemaju razumevanja za druge.
Rodila sam prije 10 meseci i iskreno jedva čekam da se vratim na posao. Dete je zahtevno, suprug učestvuje u njegovom odgajanju i brine o njemu, ali dok on dođe s posla, ja se sludim. Komplikacija je otići do prodavnice jer njemu nije po volji da se vozi u kolicima ili prošetati u park. Noćima ne spavam. Mnogo mi je teško i postala sam mnogo nervozna, bezvoljna, tužna osoba od kad imam dete.
Ako nekome nešto poklonite, to više nije vaše. Ne budite kao moja svekrva koja nam je u stanu ostavila neko posuđe, neke komade nameštaja, sitnice neke... Svaki put kad je došla rekla je nešto "aaa, to su oni moji tanjiri", "moja komoda", "moja mašina". Kako smo skupljali novac polako sam sve lepo zamenila i sada je sve naše! Nema ni traga od nje u stanu. Nisam bila neka nezahvalnica, naprotiv, i za svaku stvar sam pitala da li joj treba nazad i bilo je "šta će mi, imam svoje." Lepo sam prodavala, poklanjala i uzela sve novo i NAŠE!
Smatram da treba prestati govoriti da su samo neuspešni i nezadovoljni ljudi – ljubomorni i zavidni. Nije istina! Poznajem osobe koje su obrazovane i zaposlene, a svejedno su go*na zavidna i ljubomorna. Ponižavaju, osuđuju, vređaju iako su obrazovani i zaposleni.
Obožavam da izađem u dvorište pred nevreme, upijam atmosferu i ambijent, gledam oblake, slušam grmljavinu. Smiruje me.
Muž menjao sijalicu na štop svetlu. Rekla sam mu, da mi pokaže kako se zameni sijalica. Rekao mi je, šta da ti pokažem kad imaš mene. Ništa lepše nisam čula. Volim mog muža!