Idu mi na živce ljudi koji dolaze kod nas, a nisu se najavili ni pitali mogu li doći. Ima dana kada bi samo gledala u zid ili provodila vrijeme sa partnerom bez ometanja. Koliko god puta govorila svima da se najave drugi put nitko to ne poštuje. Meni ne pada na pamet otići kod nekoga, a da prvo ne pitam jesu li kući i da li je uredu da dođem. Još sam i trudna i umorna i nikoga ne želim gledati ni slušati duže od sat vremena.

Uginuo mi je pas... Niko ne može da shvati zašto se toliko loše osećam... Otišao mi je član porodice i moj najbolji prijatelj. Neko ko je uvek bio tu, ko se od mene nije odvajao, ko me uvek ispraćao i čekao pored vrata da se vratim, koji mi se posle mog odlaska u prodavnicu radovao kao da me nije video mesec dana, ko me digao iz depresije i ko je bio tu i kada sam plakala i kada sam se smejala... Nisam mrdnula korak, a da nije krenuo za mnom... Kada mu nisam dala na krevet, čekao je da zaspim da bi skočio i samo glavu naslonio na mene... Kada ujutru otvorim oči i kada ih overe zatvaram, poslednje što sam videla je njegov repićak i radovanje samo jer je pored mene... Mnogo mi nedostaješ i volim te puno...

Razgovaram sa suprugom o tome gdje ćemo za godišnjicu ne večeru i u toku razgovora mu pošaljem neki reel "Prije i poslije puta u Italiju". On predlaže da idemo na večeru u Italiju, rezerviše smještaj i sve je gotovo za 10 minuta. Jednom smo mladi, jednom nemamo djecu, jednom ne moramo brinuti o stambenom kreditu i popravkama. Nek ide život!

Znam da će sada da pršte osude, ali sam u tajnoj vezi sa ocem najbolje drugarice. Družimo se intenzivno još od srednje škole. Nije prevara, ne bojte se. Njena majka je umrla od raka pre 10 godina. On je zreo, nasmejan, obrazovan, harizmatičan i svestran muškarac. Posve drugačiji. Imamo isti pogled na svet i interesovanja. Volimo se, znam da i on mene ludo voli iako mi je predložio raskid zbog razlike u godinama i ćerki, da nađem mlađeg. Momci mojih godina su nezreli, znaju da pričaju samo o nekim glupostima. Znam da je to-to. Problem je eventualna reakcija moje drugarice koja još ne zna za nas. Spremam se da joj kažem, pa kud puklo da puklo. Ako svome ocu i meni zaista želi sreću, prihvatiće nas. Ona zna da ja volim starije muškarce i uvek mi je davala podršku. Nadam se da će razumeti. Ne bih želela da je izgubim kao prijatelja. Mnogo je volim, a znam da je i ona vezana za oca. Bilo kakav savet na koji način joj saopštiti bi mi značio.

Nekad odem čitat komentare na youtubu od starih pjesama. Koja nostalgija. Upravo odslušana Colonia - Sve oko mene je grijeh, pročitani komentari. Nostalgija ubija.

Zašto je toliko teško nešto napraviti na vrijeme i doći na vrijeme u dogovoreno vrijeme? Ljudi, poštujte druge ljude i njihovo vrijeme! Vrijeme brzo proleti u životu! Vrijemeee!!!

Postala sam tehnološki višak na poslu, ugasili su ceo tim. Živim u Beogradu sama i plaćam stanarinu sa 28 godina... Nemam nikoga ko može da mi pomogne i na koga mogu da se oslonim. Prijavljujem se na oglase za posao već 2 meseca aktivno, nema odgovora... Trudim se da budem pozitivna i optimistična, volela bih da imam zaradu od koje sebi mogu da priuštim polaganje vožnje, automobil, mogućnost da upišem neki kurs i usavršavam svoja znanja. Da kupim stan i zasnujem porodicu...

Upoznao sam predivnu devojku i fizički i psihički ali mi je zasmetala činjenica da trenutno nema posao i da traži drugi. Dopada mi se ali ne želim da se dovedem u situaciju da je sutradan izdržavam. Zato sam se i udaljio od nje ali mislim da je shvatila pa mi se ne javlja više. Znam da mi je to bio cilj ali sam svejedno tužan.

Preminula mi je koleginica, Nemica, koja me je u zadnjih 6 godina prihvatila kao svoje rođeno dete. Njena ćerka je umrla od raka. Muž se uvredio i naljutio što sam plakala i uzela slobodnu nedelju na poslu. Nije mu jasno kako me pogodila smrt “neke nepoznate babe”, zato što za njegovu majku tj. svekrvu nisam imala suza. Svekrvu sam videla 2 puta u životu i bila je stranac za mene. Razvela mu se od oca, udala u Crnu goru i pojavila se na svadbi sinu.

Koju tačno bolest imaju žene koje na društvenim mrežama postavljaju samo slike sebe? Usamljene su, a lepe, ili šta? Poznajem bar 5 tih žena koje svakog dana izbacuju sebe na insta, samo sebe u raznim pozama. Nisu čak ni Adriana Lima, pa da uživamo svi, nego neki prosek kao 80% ženskog sveta. Svaki dan, ljudi moji! Da sam ne znam kako lepa, bila bi me sramota da svaki dan smaram ljude fotkama gde se bečim, pućim, poziram...