Iako radim pratim i dalje oglase za posao. Sve više oglasa se ponavlja, čim im istekne onaj period do kad je postavljen odmah se obnovi. Dragi šefovi, da li vam je toliko teško da platite radnika kako treba? Mene ponovljeni oglasi ne privlače, čak šta više odvlace me od te firme jer je smatram neozbiljnom za bilo kakvu saradnju.

Ceo dan sam na fakultetu na predavanjima i vežbama, jedva stignem da pojedem jedan obrok u menzi. Da kupim da jedem nešto nemam novac. Subotom imam prakse tako da ne mogu da radim nigde. Uništavam sebi zdravlje, malo mi je ostalo do kraja i žao mi je da ga napustim. Mama ne radi nigde a tata je otišao u penziju.

Koliko ti u životu znači kad imaš dobre roditelje i njihovu podršku.. Hvala mama i tajo...

Ljudi moram ovo negdje reć.. Mrzim ovo savremeno doba, mrzim što svako bolje od roditelja zna šta djeca smiju a šta ne, mrzim što nam nameću kako da izgledamo, mrzim što nam govore šta da jedemo i kako, a najviše mrzim što nam to govori bukvalno bilo ko. Svi se nazivaju doktorima, trenerima, stručnjacima a ništa od toga nisu.. gdje će nam djeca rasti, u čemu i kako?? Evo ne znam... Lijepe naše devedesete.

Zašto su svi postali nezadovoljni brakom, životom sve manje životne radosti među ljudima, šta se desilo...

Kad sam i sama bila devojčica ukrala sam jednoj devojčici cipele za barbiku jer ja nisam imala. Godinama me proganja ovo, poklonila sam mnogo stvari, lutaka, odeće ali me ovo i dalje proganja. Ne znam kako da se oporavim od toga.

U jednom slučajnom trenutku pronašla sam poruke s drugim djevojkama na muževljevom telefonu. Uglavnom su bile razgovori o raznim stvarima, pa čak i o seksu. Često bih primjećivala i njegove komentare na društvenim mrežama drugih djevojaka poput "avion si" ili "brutalno izgledaš". Više puta sam mu rekla da mi to smeta, ali nije slušao. Odlučila sam uzeti dijete i otići kod svojih jer znam da se neće promijeniti, a moguće je čak i da je već došlo do prevare, ako već nije.

Uhvatim sebe da u poslednje vreme ogovaram ljude. Inače nisam takva i ne želim to da radim. Razmišljam zašto sam to uradila i došla do toga da sam jako nesrećna i nezadovoljna, pre svega zbog posla. I verovatno iz te frustracije ja jedem go*na. Dobro je što sam zaustavila sebe. Treba mi par šamara da se vratim sebi i ljudima koji su u suštini dobri.

Ohladila sam se od dečka od trenutka kada mi je napisao "Evo sam u klubu prepunom lepih i slobodnih riba". Prvo, što je pokazao da je nezreo i da je debil, drugo što misli da sam klinka koja pada na takve gluposti i pravi ljubomorne scene. Nismo klinci, ako bežiš neću te juriti. To se prevaziđe do neke 25. Šta je time hteo da kaže, da postigne... evo ne znam. Dečko me više ne zanima, pa i da dubi na glavi.

Mislim da je visina velika prednost i da svi potajno maštaju da su visoki, samo to niko neće da prizna i ovi sto su se navodno prihvatili takvi kakvi jesu.