Pisala sam dnevnik i često me bilo blam od same sebe texta koji sam pisala, bile su to neke moje skrivene tajne koje nikome nikada nisam rekla. Jedne godine sam otišla na letovanje, a kada sam se vratila, videla sam da je mama pospremila sobu. Prvo sam pogledala dnevnike. A tamo - ne samo da ih je čitala, već je ispravljala greške i dopisivala komentare. Osetila sam STRAŠNU nemoć, a znala sam da to što je uradila nije u redu. Nikada joj nisam oprostila, niti ću!

Mislim da je citanje dnevnika svoje djece najbolji nacin za u potpunosti ugroziti svoj odnos s njima. Ja bas zbog tog straha da mi netko ne pronade dnevnik, nisam ga ni pisala. Prevelik bi to teret bio

Ja sam sa 15 saznala da mi majka cita dnevnik. Onda sam krenula da pisem sam trudna i to sa nekim deckom od 24 godine, e tek onda je ona priznala da ga je citala a ja sam je jedva uverila da nisam trudna

Iskreno nikad nisam pisala neke tajne u dnevnike. Moju mamu nije zanimalo da ih cita jer je mislila da je to moja stvar. Jednog dana sam pitala mamu da procita moj dnevnik da bi videla da li jepo uredjen(pisla sam samo dozivljaje i crtala) ona je bila protiv toga da ga cita ali je ipak na kraju prihvatila.

Najgora stvar ikad koja može nekome da se desi... Kao da jedva čekaju da izađeš negde i onda puff. Posle se crveniš, umireš u sebi od ljutnje, a ovaj što je pročitao se zadovoljno smeška ne misleći kako se ti ustvari osećaš. Zato sam pisala na kompu svoj dnevnik i imala uvek lozinku.

Nema veze sto ti je majka,mene jako nervira kad mi neko narusava privatnost,ne mozes sve da podijelis ni sa roditeljima a ponekad ni najboljim prijateljem.Opet to su uspomene na djetinjstvo kojih se treba sjecati

Tako je I meni majka citala, pa sam joj ostavila poruku, da se moze sramiti... Takvi akt samo povrijedi osobu... Ptivatnost je privatnost

Dok noć tiho pada i mesec divno sja, slatko sanjaj ove noći jer na tebe mislim ja. Laku noć dečkić, čujemo se sutra.