Kao mlađi u knez mihajlovoj ulici sam upoznao jednu baku koja je prosila, i izgubila je sina u saobraćajnoj nesreći. Prvi put kada sam je video mnogo sam bio tužan zbog nje jer je jako siromašna, živela je od crvenog krsta. Do 3. puta sam skupljao novac, i sa tih 2000 ili 3000 dinara išao sa njom i kupovali smo joj lekove, hranu. Tako sam dolazio svake 2 nedelje sa novcem nekih godinu i po dana. Negde dve nedelje pri mojim zadnjim dolazcima, jako se razbolela i rekla mi je "ovo je sat mog sina, jako bi volela da ga čuvaš kada mene ne bude bilo." Od tada je nikada više nisam video. Jednom mi je jedan čovek rekao da je umrla, bio sam tužan jer smo se zbližili. Danas, koliko god godina prošlo, imam devojku sa kojom doživljavam orgazam. Posle svakog orgazma, ja se setim te bake i padnem u plač i ne rade mi se te stvari više. Zalijem sve biljke u stanu svaki dan.