Ne zelis da odrastes...strah te od zivota odraslih...tek kad diplomiras pocinje prava borba...a lakse je biti student... samo veruj u sebe...ko polozi silne ispite i sa zivotom ce znati da se nosi...nekad manje nekad vise uspesno al to i jeste zivot, ne ide sve uvek glatko..al citav zivot odrastamo...samo glavu gore...

Ma nista strasno. Bice bolje. Nemoj da imas fobiju od toga. Samo naprijed. :)

Ja sam bio među top 10 studenata na medicini u generaciji, i onda u 6-oj godini, kao apsolvent, odem na razmenu u inostranstvo... I umesto da ostanem mesec dana, nađem neki posao tamo i ostanem dve godine... Kad sam se vratio da završim sa knjigom nisam mogao da se spojim, evo ostao mi je samo usmeni na zadnjem predmetu ali sam apsolvent duže nego što sam studirao, 12 godina sam student medicine. Tako da, ne zezajte se na kraju faksa ljudi, mnogo to košta, znam ih i koji su napustili tako

NE DA ide zajedno..... *neda.... Mozda zbog toga ;)

Meni ''ne da'' jedan profesor ....

I ja sam prije koji mjesec bila u takvim mukama. blizilo se vrime kad bi tribala diplomirat, a bilo me strah. nisam znala sto cu i kako se maknit od toga lipog studentskog zivota. Skupila sam snage i diplomirala... Nakon 3 dana dobila posao. Nije za stalno al za pocetak je sve dobro. treba se odvazit

Lepo je jos neko vreme ziveti kao uljez na tudj racun, ovako bi ti izvori finansiranja bili zavrniti, strah od zivota hahahahahhaha odrastanja, pre bih rekao moras da pocnes da radis

"Ne da" ti se da diplomiras ;)

Najbolji student generacije na sve 4 god? Babe i zabe mesas.

Isti slucaj kao I kod mene. Samo sto ja sada treba da upisem prvi put obnovu apsolventskog staza a ostala su mi jos dva ispita. Osecam toliki pritisak od okoline I milion njihovih pitanja sto nisam zavrsila jos. Samo me cini jos vise nervoznom. Imam 23 godine a oni mi cine da se osecam kao da mi je 33 a nisam jos zavrsila. Uh. Glavu gore I samo napred, zelim ti da sto pre resis preostale ispite ;).

Опуштено, ако ти се још увек не ,,дипломирава'' , ни немој. Полако, нигде не журиш. Кад осетиш да је време, тада ћеш завршити и то је то, нема потребе да се осећаш лоше због тога.

Izgleda da sam ja jedina kojoj je mrsko da diplomira, evo već 7 mjeseci! :D

I ja sam sve u roku položila, 4 godine završila tj. sve ispite položila i strah me šta i kako dalje... Kada sam položila zadnji ispit, prvih 15 minuta sam se radovala, a onda sam shvatila da ne znam šta i kako dalje, pa sam se prestala radovati... Posla nema, diplomski radim, jer nemam više izgovora da ga ne radim, a ustvari maksimalno ga razvlačim... U suštini, strah me da odrastem, mada moram, a tako rado bih se vratila u studentske dane... A što mora biti, mora, ma biće nekako :D

Tako sam i ja. Samo ja odradio i diplomski i nikako da zakazem odbranu. Posle 3 meseca zove me profesor koji mi je bio mentor da proveri da li sam ziv :)

ne da ti, hah

I mene je mnogo strah. Treba da diplomiram za par nedelja i ne znam sta cu posle sa svojim zivotom. Godinu dana sam napravila pauzu,nista nisam radila jer sam primala porodicnu penziju (umrla mi je mama pre dve godine). Strah me je jer nigde nisam radila, a nista ne znam jer nikad nisam imala praksu. Ne znam kako cu dalje...

Ja sam sve ispite dala u roku, najtezi sam ostavila za kraj, polozila ga iz petog puta. Malo pre toga mi je umrla mama i posto primam porodicnu penziju, vec godinu dana cekam da diplomiram. Znam da nema posla i da mi je penzija jedina opcija. Problem je sto treba da diplomiram za nekoliko nedelja i strah me je. Neka mi Bog pomogne.

Pa ti ne bi cetiri godine jela da su ti moji roditelji!

Moras to da racionalises, brojnik i nazivnik pomnozis sa korijenom iz nazivnika. Elem, to bi znacilo da ako je korijen tvojih problema strah, onda da pocnes da mislis o strahu sta ce biti ako ne zavrsis. A jesam ovo akademski rekao

Slican slucaj i kod mene...Ali moracu. Nadji sebi neki cilj, sta ces da radis posle, cisto da te motivise, neku novu igricu da igras, kad zavrsis igricu zvanu faks...

Stidi se roditelja...