Drugarica koja se porodila pre mene mi je rekla da su male bebe slatke, ali izuzetno naporne. Sve se vrti oko njih, a nemas nikakvu povratnu interakciju. Kad je dete vece mozes i da pricas sa njim i da se igrate. Mala beba je zahtevna, a ne pruza nista za uzvrat. Ostavi svaki dan muzu dete na po sat vremena i idi prosetaj, gledaj seriju, sta god. Ali imaj za sebe sat vremena kad ces da iskljucis mozak i ne razmisljas o detetu. To je neophodno da zadrzis zdrav razum.

Premorila si se vjerojatno, nenaspavana si i preumorna. Normalno da ces bit frustrirana ako nemas ni sekunde mira. Ako imas ikoga bliskog zamoli ga da je pricuva na sat dva samo da radis nesto za sebe i sto ti volis. Vjeruj da ce pomoc.

Sa prvim detetom sam mislila da ću poludeti, doslovno, imala sam post-porođajnu depresiju da to nisam ni znala, podrške jako malo, sna nije bilo jedno godinu i po.. Sad sa drugim u pravom smislu reči uživam. Sve je to normalno i očekivano što si napisala. Grčevi, prehlade, zubići, sve to kreće tako oko četvrtog meseca. Znaj samo da će brzo proći sve i probaj naći pomoć. Niko od nas nije loš roditelj, uzdaj se u ono što ti intuicija govori i ne kudi sebe što ti treba vremena.

To je normalno draga. Nakupilo ti se umora, nespavanja, zatvorenosti u kuci sa bebom. Beba manje spava a postaje zahtevna. Muce je grcevi, zubici. To je neki najtezi period. Moras odvojiti vreme za sebe, uposli muza. Ja sam imala puno kriza, iako mi je muz ful ucestvovao. Bice sve ok, veruj mi, samo si prezasicena i preumorna.

Ti si premorena!! Majčinstvo je radost, ali mora i majka malo da se odmori, druži i zabavi. Dogovori se s mužem za raspored čuvanja. Dete je i njegovo! Imam troje i tek kod trećeg sam se opametila. Do tad sam bila budala koja je mislila da će neko da ceni što ona ne radi ništa za sebe.

Novorođenče samo spava i to je lako podnosljivo ako ne prodaj protekao ok. Kako beba raste tako i manje spava a više plače. Potražite na internetu aktivnosti za bebe od 3-6 meseci i pratite budne prozore. Potražite pomoć bar na sat-dva dnevno da uradite nešto za vašu dušu. Moguće da su i zubici krenuli. Puno sreće želim, nije lako ali izdržate, proći će.

Ee tugo moja a gde su nam muzevi,boga pitaj,ja znam da sam izludila bila a njega ni na vidiku da pomogne pa da bar sat vremena mozak odmorim.E zato gospodin nije dobio drugu niti ce ikad.

Isto mi je sa sve troje djece bilo,tek postajem opustenija i nadjem zraka za disati kad napune oko tri,4 godine i krenu u vrtic a i kući su više samostalniji u toj dobi nego ranije.užas

Mislim da si preumorna, prezasićena i da ti treba pomoć i neki izduvni ventil. Nađi nekog da pripazi dete dok prošetaš sama, odeš u teretanu, biblioteku, na kafu...šta ti već nedostaje.

joj draga, pa to su samo 4 dana... vrv ce ih biti jos a bice i boljih

Možda je skok u razvoju, proci će , a ti si nenaspavana , umorna nervozna, to je sve normalno ali dugoročno trebaš naći vrijeme za sebe,bebu ostavi tati ili baki na sat dva , a što je starija više ces imati vremena za sebe

Ti si luda. Ocito je da ne trebas biti majka tom djetetu

Auh...Srce,traži pomoć.Teško.jeste.Pogotovo kad si umorna i nenaspavana.Tad žena ne voli nikoga,ponajmanje samu sebe.To je opasna teritorija.Evo ja čekam drugo,sa prvim sam bila umorna,ali sam imala pomoć,pa sam prošla tu krizu..I nisam je ispuštala od sebe.Terali su me svi da dam sebi oduška.Ali se ne kajem.Divno je dete,vaspitano,empatično,pametno i imamo sjajnu vezu,povezane smo..Samo polako i traži pomoć.

Zato muž i ja ne želimo dete. Radije bi smo slobodno vreme provodili zajedno, izlazili u restorane, gledali filmove... nego posvetili svaki sekund detetu i u tom procesu izgubili sebe kao jedinke. Jer čim dobiješ dete, ti kao ti se više ne vrednuješ. Bitno je samo dete, samo obezbediti sve detetu, biti srećan kada imaš 5 minuta mira i tišine... To prosto nije za nas i eto.

Iz tog razloga sam odlucila da nemam decu. Ne postoje ljudi koji uzivaju u roditeljstvu, postoje samo oni koji lazu da uzivaju.

Ne bi svako trebao da bude majka.

S prvim sam skoro prosvikala koliko sam bila opterecena svime, premorena i sve sto ljudi pisu tu po komentarima je istina. Zahtjevni u pm, a nema povratne informacije. Tesko je bez pomoci kad si sam. Sad s drugim (stara 10 dana) totalno druga prica). Place jer mu se place, a ne zato sto mu je nuzno nesto. Def uzmi vrijeme za sebe i trazi pomoc oko bebe jer ces pregoriti, kao i ja sa prvorodjenim.

Nisam uživala nikako do 6 mjeseca bebe, možda čak i više. Nisam nikako spavala, a beba je bila stalno uplakana jer je imala jake grčeve. Od toliko plakanja njenog i mog' nismo nikako mogle da se "povežemo" ali vjeruj mi ono što kasnije slijedi je pravo zadovoljstvo. Kasnije ćeš osjećati ogromnu ljubav i zahvalnost prema Bogu. Želim vam zdravlje od Boga i da što lakše prođeš ovaj period koji je naišao. 🫶

Ništa gore od malih beba. Sad da me pitaš zašto sam tri rodila, ne umem da kažem. Pomračenje uma. Obožavam svoju decu sada, kao odrasle, ali kao bebe - mislila sam da ću ih ostaviti u domu.

Ne znam nista o bebama... a kad vidim ovo, ni ne zelim znam.

Dosadile ste jedna drugoj, doslovno. Prosla sam to,jer sam bila sama s djecom, nitko oko mene, to je neprirodno. Stan s djecom ko zatvor. Djeca od sebe placljiva. Da je puna kuca, ne bi mu bilo dosadno. Al zajednica opet ima svoju cijenu, mater pametuje, svekrva podbada, muz trazi paznju, surnjaje i zaove spletkare...Svi bolje znaju od tebe sta treba djetetu.

Svaka mama se oseti tako pre ili kasnije i to je samo trenutno, prolazno. Nadji nacina da imaš sat vremena dnevno za sebe. Odi do frizera, na kafu, prošetaj, pogledaj film. Meni je pomagalo čak i kuvanje dok tata čuva bebu, jer u tome uživam oduvek. Glavu gore i srećno. ❤️

Prije dosta godina gledao sam jedan doKumentarac o prvoj godini života malih beba. I onda je bilo riječ o tome. To je način da se riješe konkurencije - braće ili sestara- umaranjem roditelja do iscrpljivanja kako bi one što duže ostale jedine. Prirodni instinkt koji traje par mj. Kasnije kad počnu puzati i hodati onda to prođe .

Ja ne znam sta ste sve mislile kad ste planirale decu.Prvih god dana nemas neki zivot.Sve je podredjeno bebi,jer u potpunosti zavisi od tebe.Posle bude lakse.Ti se vracas u normalu sto se tice hormona.Nema potrebe za krivicom,male bebe placu,vidi sta joj treba,to je tvoja uloga

Proci ce

Još uvek nisam rađala ali kada budem bila mama silno želim da mi u okruženju budu žene iz ovih komentara! Koliko realnih i saosećajnih komentara bez osuđivanja.. Predivne ste i grlim vas!

Beba ima grceve.... Okreni je na stomak i masiraj po stomaku. Nadji metodu kako joj odgovara, ne kukaj.

Preporucujem cepice za usi. Moci ces i dalje cuti bebu, ali priguseno, tako da nema onog osjecaja da zelis skocito kroz prozor. Ja cepice u usi i onda nosam, ljuljam, tjesim, ona i dalje vristi, ali mi bar ne probija mozak

U tom periodu ih muči nicanje zubi,mozda je to nervira... Takav je period,moš kupiti dudu grickalicu ili neki bolji gel..neće nešto previše pomoć ali moze ublažiti. Sve će to proći.. čuvaj je, tvoja je, kakva god da je .. svejedno je voliš najviše.

Sve je to deo procesa. Nisi ni prva ni poslednja kojoj se to dešava. Verovatno si mislila da je roditeljstvo mnogo lakše što je i razumljivo dok ne dobiješ svoje dete. Svi tako misle dok ne dobiju svoje. Svi pametuju pa ih na kraju lupi realnost 😉

Ja da te poznam i da sam ti blizu pricuvala bi ti bebu da se ti malo opustis.

Tacno znam kako se osecaj,ja imam dvoje decice rodjene jedno za drigim.polako samo,procice❤️

Moja beba je najsladja i najnapornija osoba na svetu. Ali veruj mi da mnogo brzo prodje. Porastu i odu svojim putem. Imam stariju cerku i sa njom je bilo tako tesko, osecala se lose, depresija, kao da mi je neko oduzeo zivot, a dao odgovornost. Ali zapravo mnogo je lepo, koliko god da je tesko. To shvatis kad porastu i kad dobijes drugo dete(kao ja🙂).

Sasvim normalno. To je mala beba, kojoj treba ta paznja, tvoja blizina. Na zalost o tome se ne prica dovoljno. Je to je jako iscrpljujuce za majku. Jedina uteha je da to traje jedan period i prodje. I proci ce. Moje dete tad nije htelo ni u kolica ni nista. Stavim je u kengura na sebe I tako nosim po ceo dan Da bi bilo lakse za ledja i imala slobodne ruke da nesto drugo poradim. Uzasno tezak period ali prodje.

Zamoli muza, majku, sestru, svekrvu ili nekoga bliznjeg da pricuva bebu da odspavas, otidi na sat vremena na kavu sa prijateljicama. Biti ces ispunjenija i ponovno ces uzivati sa bebicom. Ovo radi umor i manjak mira. Kada osjetim da pocinjem biti zivcana na svako "mama, mama" koje se u danu dogodi 300 puta kazem muzu da moram malo odahnuti. Sve je to normalno iako smo majke trebamo vrijeme za sebe..

Dijete prolazi kroz razdoblje regresije, dogadja se svakih par tjedana/mjeseci prve 2 godine,proci ce kroz par tjedana. A ti si iscrpljena, neispavana i trenutno u postpartumu, ne budi stroga prema sebi i samo na vrijeme potrazi pomoć (sat vremena za sebe/serija/setnja/bilo koji vid tjelovježbe/selfhelp ili psiholog ako mozes). Navijam za tebe ❤️

Meni su prvih 5 mjeseci govorili da mi je sad najlakše dok “samo jede i spava”. Ja sam se osjećala užasno misleći “ako je ovo najlakše sta tek dolazi. Dal sam ja uopće stvorena da budem majka?” Sto je vrijeme prolazilo BILO JE SVE LAKŠE. Sad imam djecu od 20 i 24 godine i sa sigurnošću mogu rec - Prvih nekoliko mjeseci je najteže !

A sta ti mislila rodila dijete i sav posao gotov..eee jadnice

Zene drage ako imalo osjetite da tonete ili da ne mozete vise odma potrazite pomoc jer to nije sramota,nemoj te biti kao ja koja je sakrivala depresiju pa se bila dovela do skoro samoubistva,tek tad sam shvatila da mi stvarno treba pomoc i oporavila sam se brzo,,sve je to normalno za nas zene i proces oporavka traje zato potrazite pomoc dok je vrijeme i dok nije kasno molim vas

Normalno je, izdrži, proći će, potrebna si svojoj bebi, kasnije ćeš biti sretna

Zato nemam volje da imam bebu. Dobro je Ronaldovoj zeni, plati dadilje, cistacice, vozace, dostave i svu opremu. Ona nema tereta. A sta mi obicne smrtnice da radimo. Cime platit toliku asistenciju. I onda se desava ovo. I briga traje dok si ziva. Da li vrijedi? Mozda je bolje biti sam. To su ljudi na Zapadu davno shvatili.

Nije problem u bebi nego u mužu. Imam bebu 7mj. U međuvremenu sam imala nekoliko hospitalizacija i operaciju. U nijednom trenutku me nije beba naživcirala. Potreban ti je odmor i san za početak. Iznimno je važna uloga tate (po mogućnosti i baka). Da imaš dobru pomoć ne bi ovako mislila. I tata može nunati hraniti otići samostalno u šetnju sa bebom a ti se odmorit otić na masažu kavu cugu što god.

Ne brini, nema potrebe za osjećajem krivnje - vjerojatno je ili regresija sna ili skok u razvoju. Potrajat će neko vrijeme - tjedan do dva, a vrhunac je vjerojatno već prošao. Taman kad se bude činilo da ne možeš više - beba će naučiti neku novu vještinu i biti opet ona stara i vesela. I pripremi se na još takvih faza, naročito u prvoj godini. Proći će i to sve. Podrška od još jedne nove mame 😘

Sve smo to prosle, ako imas nekog da te odmeni par sati, idi frizeru, popij kafu u nekoj basti, bolje po tebe. Dete mora navici i na druge ljude. Sestrina deca su i sa 3,5,7 god takvi samo za mamom i plakanje. Veruj da sve brzo proleti i dodje vreme kad smo mi njima naporni. Srecno🍀🍀

Kada su mi blizanci bili godinu i pol rodila sam jos jednu bebu. Stvarno je bilo naporno i puno takvih dana kao sto je tebi sada. Sad su 4 godine napunili i puno je lakse. Dodu opet ‘losi’ dani, ali vazno je da imas vrijeme za sebe. Barem pola sata dnevno samo ti i nitko vise. Misli na sebe! Volis to dijete najvise, a ono tebe jos vise.

To je nesto prirodno kroz koje svaka beba prolazi,desava se na svakih 5-6 nedelja, tj, imaju skok u razvoju..Posle toga beba zna nesto novo,npr. Okrene se u stranu,pocne da guguce…procitaj knjigu „Cudesne nedelje „ i sve ce ti biti jasnije,stvarno bih od srca svim mamama koje imaju bebe ili tek treba da se porode preporucila.I veoma je bitno da imate strpljenja i da one samo zele da budu uz mamu jer im to daje sigurnost i toplotu!Lep pozdrav

Za ove sto kazu da se bebe nece secati da su ostavljane da placu...nece..ali njihov nervni sistem hoce.. ali, ne morate sve same, i sve ostale obaveze...zabole vas..da li je oprano, opeglano, skuvano..samo koliko je neophodno i mora... Sto češće prosetaj sama, ali bas prosetaj negde van... Spavaj kad god spava, i ne ocekuj od sebe previse. Ovo je faza..zubi ili novi ritam spavanja i hranjenja.. ne brini..ne krivi sebe.. trazi podrsku!

Po ovom statusu se vidi da nije svako za roditelja

Popustili hormoni, došla do mozga stvarnost. Djeca samo sišu život iz majke, da nema teške kemije u mozgu koja te zavarava da "sve to vrijedi za jedan osmijeh moje bebice" već bi odavno izumrli kao vrsta.

U Africi postoji izreka, da se očuva jedna beba treba celo selo. A mi mislimo da sve možemo same. Tako nam nametnuto da samo mi same moramo da se žrtvujemo oko bebe, oko kuće, posla... Zato potrazi pomoć i bićeš uskoro mnogo bolje.

Sve je to normalno, nemoj da te grize savest. Proci ce.

Možda bebu muče zubići, ja imam petomesečnu bebu, u početku nisam imala nikakav osećaj, a sad ga obožavam.

U 4. mjesecu kreće prva velika regresija sna. Tad uče da spavaju kao mi. To je vjerovatno zbog toga. Tri je mjeseca bila kao da je u stomaku još, jer cijeli proces traje tačno 12 mjeseci. Proći će, čim se navikne, aBd. Izdrži, voliš ti nju, i normalno je da se tako osjećaš. 🤗❤️

Nema potrebe za krivicom, sve mame su to prosle. Sa prvim detetom sam imala ogromnu krivicu zbog svega i svacega, sad sa drugim sam skroz opustena. Mali je isto naporan, voli na rukama da bude, a tezak je vec 10kg (7 meseci ima tek). Pustim ga cesto i malo da place, ne pruzam mu stalno paznju. On se nicega nece secati, a meni je odmor neophodan da mogu da brinem o njemu.

Ako imaš mogućnost potrazi nekog za pomoć. Možeš unajmiti babysitterku na par sati i dok si ti u kući. Čisto da možeš sama popiti kafu, istuširati se, pogledati epizodu serije. Zatim možeš sebi zacrtati da izlaziš češće s bebom vani, možda će i njoj prijati vazduh, lakše će zaspati isl.

A zasto mame sada moraju sve same, da vas ja pitam...? Kazete do pre samo 20 godina oko njih su bile bake njihove, tetke, komsije... Pa prosto, nece niko u zajednici da zivi danas i to vam je produkt.

Najgora su deca dok ne prohodaju. Robija. Majke iscrpljene, ne znaju kud udaraju. Izdržaćeš, sve smo mi izdržale.

zašto nitko ne kaže ženi istinu? budimo realni, prvih 18 godina djetetvog života je najteže.

Jos je gore kad odrastu

Proći će i to, vjeruj mi. Potrazi pomoć porodice.

Samo se sjeti da je prije uvijek bilo dosta ljudi oko mama. Njena mama, svekrva, sestra, tetke, susjed. Pa negdje do prije i 20 30 godina a tek 50 to je bila normalna pojava. Mame nisu bile same nego okruzene sa svih strana s pomoći. A sad sve moraju same, stavlja se pritisak na njih da sve postignu i onda se lose osjećaju kad pregore.

Ovo je istina kad imate malu decu. Jedino sto mi nije jasno zasto je “normalno” da zene jedna druga lazu da nema problema, da je lagano biti majka male dece. Onda napadaju sve koje se “ususde” da kazu da nije bajno biti majka.

Napor i nespavanje govori iz tebe. I loša faza. I to je rešenje tvojih problema. FAZA. Proćiće. Nema ti druge nego da uradiš što nas većina i uradi-stisneš zube i prepustiš se. Stalno radiš iste radnje u krug danima dok se beba ne promeni. I ne prebacuj sebi što se tako osećaš. Imaš i ti prava na svoja osećanja- nisi mašina za čivanje, iako se to od tebe očekuje. I to ne znači da ne voliš dete. Imaš podršku i zagrljaj od jedne mame koja je to prošla.

To je normalno. To nije postporodajna depresija, ne treba ti strucnjak vec je jednostavno premor i napor. Izgleda da je prvi put da vam se to dogada pa dozivljavas to jos dramaticnije nego sto jest. To ce ti se s djetetom dogoditi jos milion puta kako rastu i razvijaju se. Jednostavno je tako, djeca nisu roboti i ne mogu uvijek biti dobre volje i nasmijeseni jer i njih muce razne stvari, fizicke, psihicke i emocionalne kao i nas odrasle. Potrazi podrsku od bliznjih ljudi i bolje se pripremi.

sad je najteže ali proći će . potpuno te razumem

Kao što neko reče dole, bebe su u tom periodu dosadne i zahtevne. Sve traže i ništa ne nude zauzvrat, a pri tome nekad ne možeš ni da shvatiš šta hoće i zašto plače. Komunikacija ne postoji, ne znaš, da li je boli nešto ili samo tako razgovara i opaža. Potraži svaku vrstu pomoći, od fizičke pomoći oko brige do psihoterapeuta. Ova faza će proći i biće ti mnogo bolje sa tvojim detetom kada malo bude poraslo 😊

To beba oseti pa je zbog toga jos gore stanje. Ne osudjujem te, nemoj svatiti pogresno. Neka muz preuzme isto brigu o bebi da ti malo odmoris pa ce ti biti lakse....

O ovome se malo priča. Uglavnom svi idealizuju taj period. Potrebna ti je pomoć i podrška muža. Moraš i ti da odmoriš kako bi bila najbolja mama.

Napravi još jedno dvoje dece, biće bolje.

Prvo, treba ti malo vremena za sebe. Drugo, bebe sad traze vise paznje, a slabo s njima ima neke interakcije. Spremi se i izadjite vani. Trece, jos malo pa ce postati mnogo zanimljivija. Svaki dan nesto novo. Cetvrto, ako osjetis da ti je ipak previse, potrazi pomoc. Nema nista lose u tome. I nemoj da se grizes, roditeljstvo ie tesko a iu ovog posta se vidi da se mnogo trudis :)

Ovo je ozbiljna situacija koju mnogi ne dozivljavaju tako. Postporodjajna depresija je stvarna. Najgore je zenama koje nemaju nikakvu pomoc od muza. Srecom, pa moj muz nije takav i s te strane se necu morati brinuti kad dodje beba. Nemas razloga da osjecas krivicu, tvoje stanje je u potpunosti za ocekivati. Podijeli brigu o djetetu s nekim, prvenstveno mislim na muza! Pa nije samo tvoja!

Ne osuđujem,ali da sam ja u takvoj situaciji,što pre bih potražila mišljenje nekog stručnjaka. Svako ko planira dete mora biti svestan nekih stvari. Kad se već dođe u takvu situaciju u kojoj je autorka,onda bi trebala popričati sa nekim stručnim licem i da se posavetuje.

Nadam se da nisi 24h s bebom I da se mozes maknuti od nje svaki Dan na par sati.

Mislim da je to normalno. Probaj potraziti malo vise podrske od bliznjih, neka se vise ukljuce da nije sve na tebi