Uginuo mi je pas... Niko ne može da shvati zašto se toliko loše osećam... Otišao mi je član porodice i moj najbolji prijatelj. Neko ko je uvek bio tu, ko se od mene nije odvajao, ko me uvek ispraćao i čekao pored vrata da se vratim, koji mi se posle mog odlaska u prodavnicu radovao kao da me nije video mesec dana, ko me digao iz depresije i ko je bio tu i kada sam plakala i kada sam se smejala... Nisam mrdnula korak, a da nije krenuo za mnom... Kada mu nisam dala na krevet, čekao je da zaspim da bi skočio i samo glavu naslonio na mene... Kada ujutru otvorim oči i kada ih overe zatvaram, poslednje što sam videla je njegov repićak i radovanje samo jer je pored mene... Mnogo mi nedostaješ i volim te puno...