Udaljena sam od svojih roditelja hiljadu kilometara, živim sa dečkom i tako često kad je on na poslu, ja uzmem njihovu sliku i isplačem se. Bude mi lakše.Oni su moje sve.
Ti bar imas njega, a ja sam potpuno sama. Znam kako ti je, vjeruj mi. Ja cesto placem i za njim i za porodicom... To su dvije divne, razlicite ljubavi. Ali sta cemo, moramo biti hrabre! :*
432
I ja studiram u inostranstvu i od decka i porodice sam odvojena bar jos dve godine. Jako mi je tesko i grozno mi je ovde, mislila sam da ce biti mnogo bolje :( Nisam nasla nijednu osobu sa kojom mogu bar normalno da razgovaram i skoro svaki dan placem jer se odsecam potpuno odbaceno...
167
NE SMIJETE ZIVJETI SKUPA PRIJE BRAKA MOZGU JEDAN.ukratko,gorjet ces u paklu.
-8
Skype?
15
volela bi da sam u tvojoj situaciji.Ja zivim sa majkom a sa deckom sam u vezi na daljinu i sve bih dala da zivimo zajedno i da sam sto dalje od porodice ...
-27
Skoro bila u takvoj situaciji,samo sam ja odabrala svoju obitelj. Ne drzim se mamine suknje,al ipak,njega sada nema,a da sam odabrala njega,tada bih se odrekla obitelji i sada nebi imala nikoga.
7
Tesko je to podneti...ali moramo biti hrabri. Ja moram, prvenstveno zbog roditelja. Znam da im se srce lomi svaki put kad odlazim, kao i meni, ali borimo se. Valjda ce jednog dana biti lakse :/ nadam se
22
Strasno.. Ja placem uglavnom kad se rastanem od roditelja ili od decka. Ili ako me neko povredi. Npr. taman pomislim da sam se bar malo sprijateljila sa nekim i onda mi kaze nesto sto me jako pogodi (npr. kolega iz kancelarije mi je pre neki dan rekao da nadjem drugu kancelariju posto sam mu se pozalila da klima duva meni u glavu, a pre toga sam ga smatrala jednom od najkul osoba).
Ne znam, mozda smo mi cudne, ali u svakom slucaju te razumem i drzi se, proci ce i to jednom, pa ce sve doci na svoje mesto...
17
Opet ja, komentar broj 2. Vidim da smo u identicnoj situaciji. I ja samo brojim dane, i svake veceri sam najsrecnija kad sam na skajpu. Jedina dobra stvar je sto sam prestala da placem, tj. placem rjedje sad. U pocetku sam bukvalno plakala svakog dana, nekad se vracam iz prodavnice, i samo mi se suze slivaju niz lice. Sad se nekako borim protiv toga, i pokusavam da budem hrabra. Najgore je sto ne mogu da nadjem prijatelje, potpuno sam izolovana ovdje. Trudim se, ali druga zemlja-drugaciji ljudi.
24
Ja sam Anonimus br. 3 :)
Istina. Mozda imam vise novca, videla sam neke nove/druge stvari, ali nista od toga mi ne znaci.. Ne mogu da docekam vece da dodjem kuci i pricam sa mojima na skajpu i samo brojim koliko meseci je proslo otkad sam ovde i koliko je ostalo do povratka.
22
Ja sam ostavila drugi komentar. Za prethodnog anonimusa-kao da sam ja ovo pisala, ali od rijeci do rijeci. Mislila sam da sam jedina, jer je svima uglavnom predivno i prezadovoljni su. Mnogi mi zavide, ali dzaba je sve kad sam nesrecna.
11
"Gledam u daljinu preko, dusa mi je prazna, moji su daleko."
31
A,sto cekas da on ode? NE bi te shvatio?
27
Ostavi komentar