Kako sam ja glupa. Zvao me je pre 6 meseci prvi put. Zvaničan ton, hladan, odsečan, veoma stručan u svom poslu u tih nekoliko telefonskih razgovora sam videla da zna o čemu priča, ali sam zaključila onako za sebe … to je neki matorac, nadrndan, ide mi na živce. Kada je pitao mogu li doći do njihovog pogona rekla sam da će doći moj kolega da se ja ne bavim tim stvarima. I tako prošlo je skoro 6 meseci. Opet zove. Ton malo drugačiji ali za svaki slučaj me ne pušta, mora se znati ko je glavni. Sad ne pita da li mogu doći nego se najavljuje da će doći do naše firme pa eto bilo bi lepo da budem tu. Veliki kupac, znam ne mogu ga izbeći. Da skratim…zaljubila se na prvi pogled! Tuga samo što zbog posla naša veza je ravna nemogućoj misiji.

Posle dve godine studija mislim da ću da napustim fakultet (Medicina, Turska) i kad god pokušavam da pričam sa porodicom o tome oni izbegavaju, misle da tako mogu da me odgovore, ne daju mi priliku čak ni da iznesem svoje obrazloženje, uvek se vraćamo na njihovo studiranje i uspeh, čak i za vreme rata, dali su mi sve a ja ipak neuspešna.

Otišla sa 38 u inostranstvo, sada imam 51 godinu i prvi put u Srbiji posle toliko godina. Normalno je da sam ostarila ali nije normalno koliko me svi vređaju kao da oni ne stare. Preseo mi dolazak.

Šteta što nismo imali chat gpt pre 10 godina, život bi mi bio puno lakši u srednjoj.

Ugojila sam se u trudnoći puno, a glava mi ostala malecka. Izgledam odvratno, kao da telo nije moje.

Previše pažnje dajemo influencerima, a premalo ljudima oko nas.

Gledam i ne verujem koliko žena može da se ponizi. Imam jednu drugaricu koja se u poslednih nekoliko godina samo lepi za zauzete muškarce. Kaže da niko ne može da joj odoli i da može da ima svakog. Međutim ti momci se zabave sa njom malo i vrate se devojkama, a ona posle plače i juri za njima. Ona je stvarno dobar drug, prezgodna i prelepa i stvarno ima puno udvarača, ali nju uopšte ne zanimaju slobodni momci. Pokušavala sam bezbroj puta da pričam sa njom, da zaslužuje mnogo bolje, da izgradi pravi odnos sa nekim, ali ne vredi. Evo sad se zakačila za druga mog dečka. Ima devojku, rekao joj da ga ne zanima, ali ona je uporna. Gde god on izađe, ona se odmah pojavi. On je maksimalno izbegava, u poslednje vreme je čak i grub prema njoj kad vidi da ne može da joj se objasni lepo. Ne znam na koji način da pričam sa njom jer očigledno ništa ne dopire do nje. Mislim da je došlo vreme da se polako distanciramo.

Nakon svega do sad što se izdešavalo, shvatio sam da se nikad ne treba stresirati. Ništa mi stresiranje u životu pomoglo nije.

Eh da mi je ova pamet, a da se mogu vratit 15 godina unazad.

Najjače mi je kad mi mama priča o samouverenosti, a ona ni za šta nije (život provela ispred TV). Svi je gaze, ponižavaju... Ona ćuti i trpi.