Zaljubljena sam u doktora sa Bežanijske kose. Izašla sam pre dve nedelje odatle i stalno mislim na njega.

E koliko sam te samo voleo, to samo ja i onaj gore znamo..

Za sve moje konobare.. POSEBAN KRUG PAKLA ZA ljude koji uđu u kafić i nemaju osnovno poštovanje, naručuje kao da si sluškinja, viče preko pola lokala, onda dođe još njih četvorica, privuku stolice sa susednih stolova, zagrade sto da ne možeš da im pridješ, kad spustiš piće ne kažu hvala, i na sve to kažu a gde je osmeh...

Nešto razmišljam... Da imate mogućnost da napravite svoga klona od sopstvenog DNK (pod pretpostavkom da se vrate telomeri, uradi reparacija, itd.) da li biste ga napravili? Bi li ste se družili sa njiim? Voleli ili mrzeli?

Na pordiljskom sam i puno vremena provodim kod kuće i pratim rts ljudi moji, toliko gramatičkih grešaka sam primetila, da sam svaki dan u čudu.

Razumijem da neki od 40 (i ja sam jedna od tih) izgledaju možda nezadovoljno, zabrinuto itd., ne svi ali naiđu momenti takvi svima. Ali žao mi je kad vidim mladu osobu od 20-30 da nema nimalo sreće na licu. Kao da je život isisan iz njih.

Nemam nikog. Svako ko mi je ikada značio me je ostavio.

Totalni sam antitalen za kolače. Nikad mi ni gotovo lisnato nije uspjelo...kamo li što drugo.. Kako naučiti?

Od toliko momaka na ovoj planeti, meni se svidi onaj koji me ne bi pogledao ni da imam 9 života... Bože molim te, vrati mi moj mozak nazad...

Jbt koliko su neki ljudi ludi i zaslepljeni. Druga zapratila neka devojka, on zapratio nju i pokazuje mi. Kažem da je profil lažnjak, on mi ne veruje i da vidite samo koliko mu je bilo krivo.