Prezirem onu vrstu ljudi koji na društvenim mrežama samo sebe slikaju i očaj za pažnjom isparava iz njihovog profila. Točno vidiš kako su "žedni". Pažnje, lajkova, komplimenata. Takva osoba neće podijeliti fotografiju krajolika ili znamentosti s putovanja - bez sebe u sceni! Žalosno. Pogotovo mi je žao kad to radi netko tko mi je u stvarnom životu bio simpatičan i nisam imala osjećaj da je tako narcisoidan. Samo stisnem "Sakrij" i ćao.
Otkako znam za sebe cjeli život sam pravila probleme sebi i roditeljima 29g, u vrtiću sam povraćala, u osnovnoj školi sam svaki dan plakala, u srednjoj školi sam išla psihijatru i trpila vršnjačko nasilje, nisam imala prijatelje. Svi su mi govorili da sam ružna, nisam htjela radit jer sam krala pa sam dobila kaznu od suda koju nemam za platit, jednostavno osjećam se ko nula, mislim da sam promašila život ni u školi, ni poslu, ni ljubavi nisam se ostvarila. Kajem se zbog svega i žao mi je.
Pre nekoliko dana sam operisao koleno. Sticajem okolnosti upoznao sam devojku koja je imala isti problem kao i ja. Svaki dan sam koristio da odem kod nje u sobu da se družimo, jako mi se svidela a primetio sam da nije ravnodušna prema meni. U jednom trenutku sam saznao da ima momka. Razmenuli smo kontakt i dva dana nakon izlaska mi se javila. Na njenom profilu ne vidim nigde sliku sa momkom, a ne bih voleo da kvarim vezu, smatram da to nije u redu, da tako nešto može i meni neko da uradi.. Voleo bih još bolje da je upoznam ali ako je zauzeta bolje da dignem ruke...
Muž i ja imamo dosta slobodnih prijatelja naših godina, a i poslovno znamo dosta ljudi. Ne razumem šta se dešava sa ljudima (oba pola) koji kukaju na samoću a sebe ne mogu objektivno da sagledaju. Ne generalizujem, pričam o ljudima iz svog okruženja, sigurno ih još neko ima. Muškarci hoće boginje a ne nude ništa (ne mislim na novac), žene hoće prinčeve jer eto, svaka zaslužuje najboljeg. Isti kriterijumi, kao da napamet uče šta treba da traže. I svako sa parolom ja ne moram ništa, nisam dužna/dužan nikome itd. Svako ima prava da bira za sebe, ali da li ljudi na 5 minuta zastanu da se zapitaju da li oni pružaju to što očekuju od partnera. Muškarci se izvlače na feminizam, a žene na patrijarhat koji nije prisutan kao ranije, a dosta njih sami svoj život ne mogu da vode normalno i odgovorno a kamoli nešto drugo. Ima naravno i ljudi koji su divni ali prosto nemaju sreće u moru budala, i o njima ne pričam. Pričam o ovim drugima koji su najglasniji u kukanju a ne žive u realnosti.
Mrzim kad izađem na piće i druga osoba samo tipka kao zombi i objavljuje slike na priču, a ne vodi nikakav razgovor. Zašto smo izašli? Ovo možeš kući cijeli dan.
Evo šta me daaavno pitala žena od tada 32 godine - "Da li će mi spasti boja sa kupaćeg kad uđem u more?".
Za rubriku, vjerovali ili ne.
Pozdrav svima. Teško je za poverovati, ali ja kad kažem nekome da volim da radim i da mi je to "merak" misle da lažem. Naime i tokom detinjstva sam redovno voleo da radim nešto, večito sam kao dete pitao roditelje da li znaju nekognko traži sezonskog radnika. Najviše volim kad sam sam kod luće jer tad mogu celi dan da podredim sređivanju, a ko ima kuću uvek može naći šta da sredi i složi. Preko leta gde god sam radio su mi uvek govorili da sam među retkima koji hoće da rade. Meni je prosto užitak da ja vikendom sredim dvorište, garažu, kuću i da sve bude kao u vojsci. Nekad sebi kažem da sam "opsednut redom radom i disciplinom.
Plašim se da posle ovog dečka, nijednog više neću voleti tako jako i bezuslovno. Iako je bilo toksično, iako je često bilo loše, momenti sreće sa njim nikada se ni sa jednim ponoviti neće.
Ne daj Bože da nešto hitno moram da javim mužu telefonom dok nije kod kuće! Taj se ne bi javio ni Čak Norisu!
loading..