Mjesec dana od raskida veze od 2 godine. Blokirala me svuda, bez mnogo objašnjenja. I dalje pokušavam da shvatim šta se desilo, dok ona izbacuje da je zaljubljena u drugog. Popustio sam psihički, bila mi je sve, član porodice.
Prije sam pokušao ubiti svoje seksualne fantazije u glavi radeći sve što sam mogao kako ne bi došao do sadržaja koji bi me privukao tome. Svaki puta iznova bi se razočarao je su one i dalje bile tu. Onda sam shvatio da je razlika u ljudima ta, da neki mogu da vladaju nad sobom iako su fantazije prisutne, neki se jednostavno prepuste strastima a treći tkz odabrani nisu iskušani pa ih ne privlače te stvari. Tako da sam onda u ovoj prvoj kategoriji. Gdje se vi vidite?
Kući kod roditelja koji su već pred 70-im živi moja sestra. 30+ godina, bez posla. Ne plaća račune niti zna gdje se plaćaju. Ne kuha niti zna kuhati. Svaki pokušaj od bilo koga u porodici da se promijeni je završio jako uvredljivim riječima pa su se mnogi unutar porodice i naljutili. Na moje insistiranje majci da se nešto mora promijeniti sa njom, odgovor je bio da je ona "posebna". Može volu rep iščupati ali eto, ona je posebna kako majka kaže pa ne može ništa da radi jer je tako majka rekla a svi ostali su u krivu. Eto, mislim da svi znamo kakva mene budućnost čeka ako budem htio da imam kontakt sa sestrom kasnije. Zahvalite se Bogu ako je kod vas bolje.
Jao kad krenu ovi da nabrajaju najlepše žene sveta, te ova je najlepša, te ona, a zapravo je 80% njih urađeno i nije prirodno. Šta, treba da se divim veštačkoj lepoti? Neka hvala.
Celog života sam mislio da je ljubav "zlato za budale", da je to skup hormonskih reakcija u mozgu koji nestane posle par meseci. A sad gledam sebe kako patim za njom već 3 godine, od kad je ne viđam svakodnevno. Nismo bili zajedno, ali nepodnošljivo nedostaju njene oči i osmeh, naši razgovori i zezanja. Sanjam je često, a kasnije ceo dan budem nervozan i mrzovoljan. Kad se ovako nešto desi matorom ciniku kakav sam ja, to je dokaz da život baš zna da ti lupi šamarčinu i pokaže da to što misliš da znaš ne vredi ničemu.
Otkako sam procitao sledeci citat, obuzima me neverovatan strah od kancera, a u isto vreme imam i veliko divljenje našem imunitetu i mehanizmu ćelijske deobe. "Svake sekunde se u nama podeli 2-3 miliona ćelija, a tokom dana se desi između 30 i 70 milijardi ćelijskih deoba. Čovek ima samo jednu kopiju gena TP53 koji kodira protein neophodan imunitetu da prepozna ćeliju raka, dok slon ima 20 kopija - zato slonovi skoro pa nikad ne obole od raka".
Kad sam bila u 20tim bjuti slip ( spavanje do podne u prevodu) kad se probudim wow kao mis sveta, što duže spavam sve lepša. Sada sa 50 godina ako odspavam do podne vikendom, podočnjaci do donje vilice, podbula, kao da sam 3 dana pred smrt. Ej mladosti…
U tinejdž godinama sam bila poznata po prelepoj kosi i velikim grudima. Kad god bi me neko spomenuo nekome, žene bi pitale:"Jel to ona sa lepom zlatnom kosom?", a muškarci:"Jel to ona sisata?" I sad nakon 10 godina, ista situacija. Jedino što sam udata pa mog muža pitaju:"Jesi li ti oženio onu sisatu?" Užas!
loading..