Jel se i vi instiktivno saginjete dok pričate na šalteru npr u pošti, domu zdravlja ili bilo kojoj ustanovi sa onim pregradama između nas i šalteruše? Imam trip da me neće čuti. 😅😅😅

Idem do grada, nešto nama važno obaviti. Mama me pita trebam li novca, muž šuti iako mu novčanik pun. Mislim nije mi ni trebalo, ali evo non stop je tako, a onda će reći da sam hladna prema njemu u ne želim ga. Iskreno, i ne želim više. Nije stvar u novcu već u njegovom odnosu prema meni od prvog dana braka. I da, razgovarali smo i ništa.

Ne volim svoj izgled, kada sam se dopisivao sa devojkama svaka je htela da se vidimo što pre, čim mi vide sliku ili se zapravo nađemo sve se završava...osećam se kao Sirano.

Najjače su mi ove gu*ate koje se takmiče oko muškaraca, a i od takvih ima i lepša i zgodnija. Zameni vas nekom koja ima veće du*e od vas i lepša je. Užas, šta devojke sebi dozvoljavaju zbog muškaraca.

Imam 25 godina, živim sa roditeljima, ali mi oni i dalje “diktiraju” šta smem a šta ne smem. Kao neko dete moram da tražim dozvolu od njih za neke najnormalnije stvari (pr. spavanje kod dečka ili drugarice, odlazak na neko putovanje, davanje otkaza na poslu itd.). Htela sam da se preselim, tj. da živim samostalno, ali mi ni to ne dozvoljavaju. Počinje već da me guši takav odnos sa njima, a pristajem na isti zbog straha da ću ih “izgubiti”. Jednom prilikom kada sam im se suprotstavila, tata nije hteo da me pogleda niti da priča sa mnom danima. Osećam se jako nesrećno…

Nemojte ovo raditi ljudima, zaista nije ok. Započneš flert i to ne samo pogledi, dodiri i ona nežna zafrkavanja, već pomažeš, daješ savete, voziš me kući, javiš se da vidiš kako sam kada me koleginica verbalno napadne na poslu, pamtiš detalje oko mog života i onda kada ja počnem da uzvraćam onda se povučeš. Nisam očajna, znam svoju vrednost, a ti si mi se dopao tako nizak, sa stomačićem, ali prelepim plavim očima, inteligencijom, humorom i načinom na koji govoriš. Nemojte ulaziti u nešto što ne možete izdržati do kraja, nije ok i nismo više deca (on 35, ja 31).

Nova godina je najgori dan u godini jer me niko nikada nije pozvao, svaki moj prijatelj se "već dogovorio".

S dečkom sam već 1godinu. On je iz Slovenije, ja iz Hrvatske. Po struci sam medicinska sestra i radila sam. Zatim ga moji baš i nisu prihvatili jer je majka oduvijek manipulirala sa mnom no onda je tome došlo kraj. Dala sam otkaz i otišla k njemu. Sad već živimo 3mj u stanu. Ja u ovih 3mj nikakav posao si ovdje nisam našla uz to vozačku nemam odustala sam i od toga ali sam napravila stanku. Sve sam ostavila iza sebe. On i sam vidi da ja tu nemam pomaka… I sad su me zvali sa onoga posla gdje sam imala ekstra plaću i zovem njega sa sobom, ne želi ići. Čak sam rekla da i njemu nađu tamo neki posao, rekli su da budu samo da se vratim. Ja više ne znam gdje i kuda bih s glavom.

Prvi dejt sa jednom devojkom izašli na piće popili 2 boce vina, primetio sam da ju je uhvatilo bila je sva crvena u licu pitam je da li joj je dobro pošto se sva zacrvenela te mi je priznala da ju je uhvatilo. Još smo u tom lokalu na spratu seli, plus to je ona u štiklama. Nekako joj pomogao da siđe dole stavio je u auto i samo u toku vožnje je zaspala. Nisam znao gde tačno živi pa sam je kod sebe odveo da prespava budi se ona ujutru gleda oko sebe nepoznat prostor kažem joj da ne brine i da je sinoć malo više popila na našem sastanku i da sam je doveo kod sebe u stan da prespava jer je nisam mogao ostaviti tek tako na onoj hladnoći.

Moja devojka ima rođenog brata, njen stric ima dva sina eto dva brata od strica, njena tetka dva sina, eto još dva brata. Iskreno nekada me plaši ako budemo u braku i posvađamo se koliko njih će nasrnuti na mene jednog?