Moj momak ima oko sebe 7 bliskih prijatelja i prijateljica od čega 4 devojke i 3 muškarca, i svi su single godinama, a neki nikad nisu imali nekoga. Jedan je razveden, pa je single od skoro. Imamo 36 godina i bar četvoro od njih su nevini sasvim sigurno, a neki se nikad nisu poljubili čak. Obrazovani ljudi, imaju šta da ponude, lepote im ne manjka, ali glava...generalni stav i komunikacija sa suprotnim polom (kad im je osoba primamljiva), jaoj Boze! Nekad ni lepota, ni obrazovanje, ni lepe vrednosti ne pomažu, ako nemate socijalne veštine i samopouzdanje.

Hvala ljubavnici što mi čuva decu ovaj vikend. Bog je blagoslovio 🙏

U vezi sam 3 godine, moj partner je stvarno kvalitetna osoba i uspešna, pored toga duhovita i prelepa. Jednom prilikom sedela sa njegovom sestrom i majkom na kafi, gde sam osetila da njih dve nešto šapuću, nije bilo vezano za mene ali sam se osetila izostavljeno (veći deo te kafe je izgledao upravo tako). Bila sam tužna, a to nisam htela da kažem. Kada su izlazile iz auta ja sam tiho rekla ćao, usled čega se dogodilo da njegova majka to nije čula i „uzela me na zub”. Rekla je mom partneru kako ja nju ne poštujem, kako sam ovakva i onakva. To me je naijskrenije zabolelo, pored njegovog napada na mene, nije mi poverovao da sam rekla ćao, rekao mi da stvarno umem da se ponašam čudno. Ako je neko poštuje, to sam onda definitivno ja, dolazim na slavu da joj sečem bajadere skalpelom i lenjirom, uvek za sve pitala treba li pomoć. Od tada se odnos promenio, na distanci smo.

Sestra i zet se ponašaju ko debili prema svojoj kćerki, ne smije se udarit, ne smije past, ona ne smije jest slatko nikako dok oni krkaju normalno, jadna curica je toliko uplašena i boji se svega, katastrofa. Naravno njima se ne smije ništa reć odma je da se mješamo u njihov odgoj..

Jel nekom poznato kad ideš cijeli tjedan od 7 do 17 sati, tj krećeš u 07:06 a u kući stižeš u 17:30, i partner ti broji zato što provodiš premalo vremena sa psom?? Pas se nije nikad bunio… kao i kad dođe njegova kćer, ja se nikad ne bunim… al zadnji put kad sam organizirala vikend s njom, od petka do nedjelje, a sebi isplanirala druge stvari kao npr, ostala jednom nakon 3 mj 2 sata duže sa društvom iz sk, i imala domjenak s poslom… (idem na Ausbildung u njemačkoj) osim sjedila s njima, bila sam najgora na svijetu,, hmm,…stv se osjećam sve više ne cijenjeno, kako god postupim on nezadovoljan, a nemam djece osobno!

Kad se sjetim svoje prve trudnoće, radila sam skoro do poroda. Jer sam znala da hoću da se posvetim majčinstvu i da ću dobiti otkaz jer nisam imala ugovor za stalno. Muž dobro zarađuje, tako da nisam morala raditi, ali nisam navikla da ovisim o njemu. Nije bilo grijanja, zima. Nosila sam čizme i vunene čarape. Dva tri puta sam se baš razboljela. Snimala rendgen pluća..Pila antibiotike. Jednom me čak direktor optužio da sam namjerno bolesna, jer sam sedmicu prije išla na neplaćeni odmor. Pa kao nisam se tu razboljela već na putovanju. I sad me boli šta sam sebi dozvolila. Iako sam mu svašta rekla, kasnije se pravio da je sve ok. Žao mi je što sam ugrozila sebe, zdravlje, trudnoću.. zbog čega? Sad sam opet trudna i ne radim. Uživam u trudnoći maksimalno. Posvećena sam majka, radim sa prvim djetetom, odgoj bez TV, kuća sređena, zdravi obroci, polako se pripremam za porod, ni jednom nisam bila bolesna. Sretna sam, a ljudi će svakako pričati da sam lijena i nesposobna.

Poznajemo se od osnovne škole. Iste godine smo se razvele i vratile se roditeljima sa djetetom. Ja sam prolazila kroz vrlo težak period dok se ona borila ko lavica. Ja sam se udala a ona nije. Kad se ne osijećam dobro ili ne mogu odlučiti nešto ona je tu da mi da podršku. Ona je katolkinja a ja muslimanka. Danas joj je rođendan. Sretan ti rođendan stara 😂 a ona meni hvala kozo (6 mj je starija). Neki dan se izderala na mene, gdi si ? Kaj se ne javljaš? Idi vrit. Nakon 5 min. Sretan ti Bajram kozo. I tako već 30 godina komuniciramo.

Iako izgledam ispodprosečno, sav sam zgoljav i neprivlačan, želim da imam se*s sa nekom dobrom ribom. Znam da mi se šanse da uspem u tome mere u promilima (nemam ni mnogo para), ali ne odustajem!

Brat mi je dugogodišnji zavisnik od svih mogućih opijata. Živi sa majkom koja ima dobru penziju ali više ne može da ispliva iz kredita jer on pored terapije bupom kupuje još neki lek koji je jako skup na ulici. Ja živim u drugom gradu i ne znam kako da pomognem majci koja se u međuvremenu i teško razbolela. On ne želi da se leči, majka ne želi da napusti kuću, a dugovi se gomilaju..ne znam šta da radim..

Mislim da ću ga ostaviti. Volimo se, napeti smo si, lijepo je i zabavno, tu sam bila za njega u teškim trenutcima, ali sa roditeljima i dalje ima odnos kao da je dijete. Žicka ih za veće stvari jer mu nasljedstvo daju na kapaljku (ako odluče da je razlog opravdan), on im sve planove ispriča u detalje, iako ni sami nismo sigurni u njih još. Roditelji su upoznati sa svim planovima, iako inače nemaju blizak odnos. On nema pojma kakav je njihov život, kad su na putovanjima, ali oni od njega zahtjevaju da znaju sve. On je 33 i ja ne nogu zamisliti brak s njim i njegovim roditeljima i sestrama. Znam da bi bila ogorčena kad bi oni imali riječ u svemu. Ja svojima kažem kad odlučimo nešto, ali ne diskutiram kao da smo plemenska zajednica. Ne želim imati njegove za vratom idućih 20 godina. Da je balkanac bi i shvatila, ali zapadnjak…