Kad sam bila druga godina na fakultetu, uz previše sjedenja za računarom nabacila sam koji kg i tako za dva mjeseca došlo mi da izmjenim kompletan lični opis. Ofarbam se u plavo, smršam 10 kg, treniram i tolika je promjena bila da svi koji me sretnu su šokirani, a sa dokumentima sam imala problema.. Vrijeme mi je za opet tako nešto..

Mnogo često nisam uopšte za ljude. Nekad sam raspoložen sa svima da razgovaram i da se družim, a onda već sutra me smara da pričam sa bilo kim (bez da sam nervozan) i često to ide u krug. S obzirom da, da bih bio u vezi, treba da sam stalno spreman za komunikaciju sa devojkom, da li ovakvi kao ja nisu predviđeni za veze? Samo me zanima iskreno mišljenje vas. Hvala svima.

U vezi sam 2 godine, sve super, ali s vremena na vreme imam osećaj da možda ima nekog pored mene, eventualno da oseća nešto prema bivšoj.

Srećna sam u braku, imamo jedno dete i trudna sam. Lepo se slažemo i sve je super. Vrlo često mi nedostaju moji roditelji i sestra. Žive daleko, 200km udaljenosti. Ne dostaje mi roditeljska kuća iako posećujemo često koliko možemo. Čujem se sa njima redovno, a opet mi nekako nedostaju. Zavidim malo mužu što su mu roditelji relativno blizu 30km od nas i što može češće da ih posećuje. Osećam se nekad tako usamljeno, dete bude u vrtiću, ja sam kući na trudničkom i sama budem baš dosta vremena. Ovde nemam nijednu drugaricu ili nekoga sa kim bi barem popričala.

Pošto nemamo struju na vikendici, koristimo agregat. Ja sam ga upalio i ugasio 500 puta i nisam ga pokvario nikad. Jedan dan dovedem djevojku na vikendicu da roštiljamo. Trebala joj struja da osuši kosu fenom iako je vani temperatura +40°C. Ona krenula upaliti agregat, prvi put u životu povuče ručku da upali i otkinula je špagu što ide iz alternatora. Specijalac. Zagrlio sam je i rekao joj- Ti si moja struja visokog napona. Majstor kaže da se špaga troši svaki put kad je neko povuče.

Ne kmečim za ženama, ne cvilim i ne puzim za njihovu pažnju. Tretiram ih na poslu, recimo, totalno profesionalno. Ne pravim nikakve razlike u odnosu na muške kolege. Svaka moja vezanje bila na ravnopravnim osnovama. Kada vidim da ne ide ili da se u njoj ljubav ugasila - odem. Ne smatram da moj život vredi manje time što sam muškarac. Nisam egoistično đubre. Cenim ljude po tome kakav im je obraz, da li su čestiti i na svom mestu. To nema veze sa polom. Ne pazim po tome koliko je neka žena lepa ili neki muškarac ili žena ima para. Tako je najbolje. Ozbiljan sam i pravičan čovek. Ljudi me zato poštuju i cene. Krivo mi je samo kada vidim koliko se neki muškarci pekmeze i troše vreme, živce, novac da impresioniraju žene. Da stvar bude gora, one su nezainteresovane i još više ih ne poštuju. Trgnite se. Imate kičmu!

Svako neka misli šta želi, ali ja ne smatram normalnim ove osobe koje ne mogu da se pomire sa činjenicom da ih neko neće, pa navaljuju iznova i iznova da smaraju osobu sa kojom ni nisu imali nešto. Ako vas neko odbije u bilo kom smislu i pokaže nezainteresovanost, koji k smarate?

Volela bih da se tik tok zauvek ugasi. Danas je svako dao sebi za pravo da glumi doktora, psihologa, učitelja itd. Kada će ljudi shvatiti da smo svi različiti, da svi gledamo svet iz drugačije perspektive, da niko od nas ne živi isto, da svi imamo neke probleme, muke i nevolje u svakodnevnom životu. Tik tok je s početka bio zabavan, ali ovo je otišlo predaleko. Ljudi nemaju obraza izbacuju šta stignu, devojke se ponizavaju, pevaju pesme u kojima se vređa ženski rod, momci se snimaju uz ženske pesme prave neke grimase…. Influenseri (ako ih uopšte mogu tako nazvati), prikazuju neki nerealan život, neke bajke i kako im je sve lepo u životu a zaista sam sigurna da to nije tako i taj sadržaj gledaju deca koja se verovatno pitaju što i njima nije tako u životu. Smatram da svako od nas treba sam da se izgradi kao ličnost i da ima svoj lični stav za sve u životu, a ne da mu tik tok nameće mišljenje. Ta aplikacija će nas oterati u ludnice, ako već pojedince i nije…

Pitam se, zašto ne može da bude onakav kakav je bio na početku veze? Zar njemu ne nedostaju naša maženja, poljupci u svakom trenutku? Nisam se promenila, i dalhe ga štipnem, poljubim u prolazu. Ali on je tako odsutan, pravda se poslom i umorom. Ne znam šta da radim. Za mene koja voli sve otvoreno i jasno, bez zagonetki - ovo je mučenje. Nema bezobraznih pogleda, smeha, zadirkivanja, ničega više nema. A zajedno smo godinu dana. Pa vi recite meni šta dalje?

Šta biste radili da ste dobili hronični umor posle korone koji je toliko jak da ne možete da funkcionišete, toliko jak da ste morali da date otkaz, toliko jak da ste u krvetu veći deo dana..a toliko vam se živi... P.s radi se o bolesti "sindrom hroničnog umora" koja nastaje najčešće posle preležane virusne infekcije.