Sad kad sam vidjela koje je auto odgovornost, vozeći auto svojih roditelja i plaćajući sve, prošla me je želja da kupim svoje. Čisto izbijanje novca, a radim za skromnu platu. Radim, živim kod svojih i opet ne mogu uštedjeti, svaki mjesec mi ne ostane ni dinar.

Kako me iritira ono viseće zvonce na vratima dućana jer kad ih netko otvori to se vražje zvonce čuje do Amerike 🤬🤬

U braku sam skoro 2 godine i nerviraju me muževi stavovi i njegovih roditelja. Odlučili smo da živimo kod mene i imamo svoju privatnost. Moji su u prizemlju i čak nas nekad pozivaju telefonom kada nešto treba, a ne tek tako da uleću i razumeju kada nešto ne uradimo jer hoćemo svoje planove da ispunimo. Pomažu nam i da sredimo kuću i stalno govore kako je ovo naše, i kako kroz koju godinu planiraju da idu na selo da žive i sve ostaje nama. Kada god to pomenu moj muž govori kako ovo ne ostaje njemu, kako ovo nije njegova kuća. Skoro smo imali raspravu kada sam pitala zašto nam njegovi ne pomogu kao što su i njegovom bratu (koji je dobio i kuću i i dalje se ulaže), na šta se muž uvredio i rekao da oni nemaju šta nama da pomažu i da sređuju ovde, oni su gore svi zajedno i to je njihovo, a pritom brat ima i decu, drugačije je. A možda bi i sve bilo u redu, da oni od mog muža malo malo ne traže pomoć i on uvek učini. Jako me nervira sve ovo. Šta raditi?

Imam cimerku kojoj smeta sve, živimo nekih 3 meseca jer ne može se tek tako menjati stan i to, ali najviše što me iznerviralo je to što ja kad idem u wc ili imam gasove, kao u fazonu smrdi, nemoj to bla bla. Ja reko čoveče pa gde ću kad sam u stanu, gde da se olakšam. Strašno!

Ljudi slikaju čašu pića u izlasku i to je kao zanimljivo? Jeste li realni?! Ja da uslikam papuče rekli bi da sam luda.😏

Od svih prelepih žena na Balkanu meni u kancelariji zapala sapioseksualka, a po proceni chatgpt-a njih je oko 2% od ukupnog broja žena na Balkanu. Celog života se uzdam u izgled i pare kao najveći adut i ovo da mi se desi....

Iskreno se nadam da lovci koji ubijaju životinje i drže ih preparirane kao trofej idu ravno u pakao.

E živote u zajednici. Upravo slušam škripu kreveta iznad moje sobe, brat i njegova devojka. Nikako da prestanu. Ja ne znam kako oni ne kapiraju da se to čuje. Prostakluk.

Kad sam jednom ovdje napisala da sam se svađala s nadređenima na poslu i htjela da dam otkaz samo da bih mogla ići u grad i na more s dečkovim bratom koji me zvao, jedan kreten mi je u komentar napisao da kako je on 15. po redu koji je osudio i da nek se nastavi... Al to 'nek se nastavi' me izbacilo iz takta. Pa koji gad odvratni!!! Što je tu toliko strašno što sam htjela dati otkaz zbog toga?!? Ionako sam u toj firmi s tadašnjim šefovima prolazila kroz pakao i utjerivanje straha u kosti!

Kad god pomislim da imam neki mir u životu ili da sam sretna dogodi se nešto loše. Evo ne znam jel ima još takvih ili sam baksuz.