​Sve je počelo kao najlepši san. Sećam se onih noći kada bih se pravila da spavam, a on bi me nežno grlio, ljubio po obrazima i šaputao koliko me voli i koliko sve želi sa mnom. To je bila najjača ljubav koju sam ikada osetila; ta njegova nežnost bila je moj mir. Ipak, od samog početka, on je pokazivao ljubomoru, a ja sam je prihvatala jer sam se, zbog svega što sam prošla u prošlosti, plašila da ga ne izgubim. ​ Taj strah se pojačao kada se pojavila ona žena sa dvoje dece. Iako on njoj nije davao nikakav značaj, niti joj je davao signal ili pristup da mu priđe, mene je bolelo što je on u mojoj ljubomori video napad, a ne moj strah. Čak i kada je ona počela otvoreno da mu deli komplimente, on je ostao imun na nju, ali je prema meni postajao sve oštriji jer nije razumeo moju nesigurnost. ​ Put u Temišvar je sve promenio. On je bio nervozan zbog svađe sa drugom, a onda me je pred svima povredio: snimao je tu drugu devojku i društvo, ignorišući naš dogovor o našem prvom snimku.

Mislila sam da je možda do mene to što sam izgubila kontakt sa tri najbolje prijateljice i rešila sam svaku pojedinačno da kontaktiram. Dve su se obradovale jako i popile smo kafu, treća najbolja me je odbila uz izgovor da nije trenutno u gradu i da će se javiti. Nakon toga se više nijedna nije javila i shvatila sam da sam ispala budala. Pouka priče je, ne vadite ljude iz kante kad vam je dosadno.

Slušala sam na radijskoj stanici emisiju a pitanje je glasilo "da li biste odali prijatelja koji vara & da li biste se i dalje družili sa njima?". 99% odgovora je glasilo "da" gdje su čak nonšalantno objašnjavali kako su to dobri ljudi ili kako dođe do zasićenja pa treba promjene,itd.😱 Pa ima li iko vjeran danas?

Moj otac je majstor (građevinac) sagradio pola grada i okolinu (kuće, objekti ma sve) i kao mala sam oduvek sanjala da kad porastem i udam se, da će on i moju kuću da sagradi. Sad imam 22 godine a on 54 i shvaćam da će biti star, možda neće ni biti živ kad budem gradila kuću...boli me...

Uvek me je nerviralo kada deca prisluškuju tuđe razgovore, a sad i moja to rade.

Kada negde putujem sam, volim da dogovorim susret sa nekim preko aplikacije i da samo ostavim otvorena vrata od hotelske sobe i da ne znam ni kako ta osoba izgleda pre nego što uđe. Znam da je rizično, ali do sada sam imao samo jedno loše iskustvo. A bar deset vrhunskih provoda.

Imam 34 godine i ugledala sam nekoliko sijedih na kosi. Nikad se nisam farbala. Mislim da je došlo vrijeme za prvo farbanje, samo ne znam kako ću to podnijeti jer meni sama farba užasno smrdi i dođe mi muka od njezinog mirisa. Strah me da ne povratim od nje u salonu.

Obožavam slane pržene pistacije, al mrzim sve ostalo od pistacije: sladoled, kreme, fil od kroasana i slično...

Imam insulinsku rezistenciju i muški tip maljavosti, glavni poblem je što imam dlake i po licu i vratu. Dok bi inače to kod normalnih ljudi bio znak za problem s nadbubrežnom žlezdom ili policistične jajnike, jedini odgovor koji sam ja dobila je "genetika" i "idi na epilaciju". Nemam od koga da nasledim takvu genetiku niti mogu da isfinansiram lasere i ko zna šta pored svega ostalog...

Užasno mi je antipatičan vjerenik moje najbolje drugarice. Imam osjećaj da ni on mene nešto specijalno ne gotovi, ali se iskreno nadam da to neće stati na put našem dugogodišnjem prijateljstvu.