Na poslu sam se, sasvim neočekivano, zaljubila u Marka, mog šefa – čoveka koji je oženjen i ima dete. Pokazivao je da mu se dopadam na suptilan, ali snažan način. Bio je pažljiv i nežan, brinuo je o meni – pitao da li sam gladna, da li mi je hladno, da li sam umorna… Te male stvari su mi značile više nego što je mogao da nasluti. A ja sam, jer sam znala da ima porodicu i jer su mi osećanja iz dana u dan postajala sve dublja, počela da se ponašam hladno i da krijem ono što mi je srce govorilo. Razum me je zaustavljao, ali emocije nisam mogla da ugasim. Teško mi je što se sve ovako završilo. Svakog dana mislim na njega. Nedostaje mi njegov glas, pogled, pa čak i ona naša obična kafa i kratki trenuci koji su meni značili ceo svet. Kajem se zbog propuštene prilike i ne znam da li je sve to bila samo varka ili sam mu se zaista dopadala. Ako vidiš ovo, javi se… da još jednom popijemo kafu zajedno ❤️

Puno mi je srce kad vidim sestru, zeta i sestričinu zajedno. Deset godina su zajedno, sve od 0... Svi u okolini ih znamo kao najskladniji par, oboje pametni, kulturni, dobri ljudi, a mala je miks onog najboljeg od oba roditelja. Prosto da poželim i ja da imam porodicu jednog dana, iako nisam nešto još uvek taj tip, nemam sreće u ljubavi i čini mi se da sam puna nekih trauma. Tako da ne mislim da ću biti te sreće, ali njih kad vidim bude mi toplo oko srca.

Smatram da su jedinci sebični i dosta dručkiji i po drugim stvarima od nas koji imamo braću i sestre pa nek priča ko šta hoće. Jednostavno nisu naučili dijeliti, dati, pričekati, biti strpljivi i mnogo su egoistični.

Moja ćerka je u vezi sa oženjenim čovekom koji ima dete. Nisam je tako vaspitala. Učila sam je da poštuje tuđe brakove i porodice, da nikada ne bude razlog nečijeg bola. A sada je baš to postala. Kao majka, razapeta sam između ljubavi prema njoj i svojih vrednosti. U očaju sam poslala poruku njegovoj ženi. Ne iz osvete, već jer sam smatrala da ima pravo da zna. Možda sam pogrešila. Možda sam prešla granicu. Ali nisam mogla da ćutim. Da li je majčina dužnost da ćuti i podržava, ili da kaže kada misli da je dete krenulo pogrešnim putem?

Imam 31 godinu, juče mi je žena u marketu tražila ličnu kartu jer sam kupovala dva paketa od po 6 piva i 3 litra vina za goste. Generalno ljudi misle da sam baš mlađa, kad me vide s djecom misle da smo sestre, ali ovo još nisam doživjela.

U vezi sam sa devojkom iz hraniteljske porodice, i generalno izbegavam da pričam mnogim ljudima da je ona iz hraniteljske porodice, da nije u dobrim odnosima sa njenim roditeljima i da nije u kontaktu da je situacija malo specifična. Pitam se da li je sudbina da mi je dodelila baš meni takav slučaj, njeni hranitelji duše od ljude međutim pitam se da li je još neko u vezi sa takvom devojkom tj iz takve porodice ili sam izuzetak, naslušao sam se raznih priča upoznao mnoge hranitelje i ljudi koji rade u centru za socijalni rad i ne znam ni sam da li sam srećan čovek, a devojka je mnogo dobra i voli me.

Koristim Tinder da upoznam žene za seks i vrlo sam iskren povodom toga. Neki ljudi me kritikuju da je to besplatna prostitucija, ok, onda sam ja tim ženama besplatan žigolo i svi srećni, ne vidim problem?

U braku smo 6 godina, a pre toga u vezi 8 god., imamo dve ćerkice i sina. Suprug je divan, poštujemo se i volimo, i stvarno je super sa klincima. Suprug ima privatan posao i lepo je išlo do korone, nakon toga je posao počeo da opada, ja sam primala novac za porodiljsko preko njegove firme. Dok smo imali novca i pravili razne organizacije moji roditelji su bili uvek tu i dolazili su. Kada smo ostali sa primanjima gde je imalo samo za osnovno i trebala mi pomoć oko troškova za decu, moji roditelji su se povukli nakon prvog pitanja za pomoć, više nisu dolazili, retko zvali, a okolo su nas ogovarali, inače su imućni i imaju da pomognu. Suprugovi roditelji su uvek pomagali iako žive od penzija. Kada nismo dobili kredit za povećanje posla, potražila sam pozajmicu od roditelja, nakon toga pretprela svakakve uvrede na svoj i suprugov račun, rekli da se razvedem i odem od njega pa će tek tad davati samo šta deci treba. Ja nemam razloga za razvod. Poštujem ih, i ne znam kako da se ponašam sa njima.

Kada sam bio mali mislio sam da živim u simulaciji i da su svi protiv mene (počevši od mojih roditelja) i da oni samo glume kako mi žele dobro. Ja sam to rekao tada majci, njoj je bilo smešno, ali nažalost ja sada sa 23 godine nisam baš u zavidnoj situaciji, depresija, anksioznost me uništavaju. Oni me sada smaraju o nekakvoj devojci, a ja nemam volje ni za šta.

Nikad nisam išla na more sa društvom ili dečkom i mnogo mi je žao. Prvog dečka sam imala tek sa 25 i raskinuli smo dva meseca pre letovanja. Od tad je prošlo dve godine, i dalje sam slobodna i mislim da su mi sve manje šanse da odem s nekim tako. Drugarice imaju decu ili su u dugim vezama. Nije to najbitnija stvar, ali volela bih da to iskusim.