Kad god muževa porodica treba da dođe uvijek se posvađamo. I ne, nisam ja ta koja izazove svađu. Trudim se da ih lijepo dočekam, da sve bude na svom mjestu, da ih ugostim, ma da sve bude tip top. A on tad bude nervozan, spava mu se, ja mu ne dam odmoriti, i tako krene.. tako da nekad kad stignu meni faca bude već obješena, jer me umori to njegovo ponašanje, samo što ne počnem plakati pred ljudima. Čim oni odu on bude ok. A inače se vole i nikad se ne svađaju. Samo meni napravi pritisak. I haj pogodite ko ispadne vještica. Pa snaha.

Zašto na našem jeziku ne postoji riječ za "midsize" tijela? Kod nas ili si mršava odnosno "zgodna" osoba ili debela nema trećeg. Dok postoji mnogo osoba koje su između, nisu mršave ali daleko od toga da su debele i mislim da zaslužuju svoj poseban naziv.

Da li je realno da mnoge influenserke ili kako se već zovu, obavezno prilikom snimanja uslikaju garderober sa papirnim kesama na kojima piše Chanel itd, ali Chanel prednjači ? Ali da čuvaš kese od papira, alo, ko da su od zlata.🤣 To je toliko jadno da nemam riječi. Pa što onda ne stave i papirnu kesu od hljeba, jbt..

Zašto jebeno nemam sreće ili šta je već u pitanju znači izađem u petak u klub i smuvam se bukv neplanski sa nekom devojkom koja je mlađa znači ja 26 god a ona 18 i kapiram da je njen mozak drugačijeg razmišljanja ono nezrelije i sve al zašto ispari sutradan a to veče se smuvali i sve top.. a sutra ništa bukvalno prazna linija, plus me blokirala na instagramu.. ? :(

Ne mogu da verujem koliko mi je postalo lako da se oprostim od bliskih ljudi. Toliko sam u životu navikla da me napuštaju, i sad sam se bila vezala za jednu drugaricu koja je prosto otišla iz mog života samo tako. I uopšte ne patim, ne mogu da verujem da ne patim. Prosto sam navikla na to. Bilo nam je super zajedno, ali shvatam da ništa ne traje zauvek. Ne mogu više da plačem i patim zbog ljudi, zaslužujem bolje, pa makar bila i sama.

Ospice dobijam kad čujem komentar da neki posao "nije za žensko". Izvinjavam se, a zašto? Primer, čim se interesuješ za npr. mašinstvo, energetiku, kompjutersko konstruisanje, obavezno slede komentari da to nije za ženu. Kao da su žene glupe i nesposobne da savladaju to gradivo. Toliko me to iznervira da bih se posvađala na krv i nož kad neko to izjavi.

Moja prijateljica je jako pametna. Pokraj nje se osjećam glupo.

U jednoj običnoj večernjoj šetnji sa momkom, sasvim slučajno smo ugledali njegovu veliku ljubav (o kojoj mi je ranije pričao) u kafiću sa drugaricama i malo je reći da sam se raspala kada sam videla njegovu reakciju. Totalno se izgubio, zastao pa krenuo u nazad... Kad je video da sam i ja videla onda se nekako "sastavio" i krenuli smo dalje sa hodanjem. Sa tom devojkom je bio pre 4 godine. Treba da planiramo brak, ali se pitam sa kim da to radim? Šta dalje?

Može li neko da da uputstvo kako da budemo sigurne. Npr. Ako je osoba prosečna (prosečnog izgleda), a zna da se njen momak druži/radi sa lepšim curama, ide u teretanu gde ima zgodnijih devojaka (objektivno), mislim da ne može neko reći pa dobro izgledam kao Monika Beluči i održati samopouzdanje kada je realnost drukčija. Ukoliko ima neko da me demantuje, rado slušam...

Par meseci nakon mog venčanja, pričao sam na poslu sa nekom finom novinarkom jer smo inali 3h lufta do početka programa, a koja je bila sva puna nekih lepih emocija, ali je i pričala o svom kajanju i šta je sve propustila u životu i rekla mi je da uživam i da se ne sećam puno loših stvari. Moram da skratim priču, pričao sam o braku i o pečatima prošlosti koje svi imamo i toj mojoj čuvenoj vezi koja je naprasno pukla i kaže mi da se bivša kaje jer nismo zajedno, jer to tako ide kod žena. Novinarka je umrla 1-2 godine kasnije usled duge bolesti, prepoznao sam je na slici, bila je u svim vestima. Bivša se udala i ubrzo razvela, a nakon 2 decenije od raskida mi ulazi u profil i prati me. Počinjem da verujem u ono što mi je novinarka govorila.