Moja majka kad god ima višak para kod sebe samo čašćava ljude. Inače nismo baš bogati i retko kad imamo a i kad imamo onda ona časti nekoga ili govori "ne treba kusur" itd. Ne mogu joj reći šta sa svojom platom da radi ali mi je nekad glupavo jer se samo žali koliko je sve skupo a ovamo gleda da svakome da u džep. Ne kažem, to je ok, ali mogla bi malo da zastane. Danas je častila radnike i pored toga što su nam naplatili a sutra će da kuka kako je grejanje skupo. Pa ne moraš bacati pare pa neće biti skupo. Ja se pohvalim kako sam nam uštedela a ona odmah časti nekoga da ne bi slučajno imali para viška.

Izvređao sam verenicu čak sam je i povredio, nazivao je svakakvim imenima u naletu besa plus sam je isterao iz kuće. Kajem se zbog toga ali ona ni da čuje. Evo već mesec ipo dana mi nije do života pokušavam da ispravim stvari ali bez ikakvog napretka. Ne želim da nastavim život bez nje.

Svaki put kad su mi se pojedinci u srećnim vezama rugali što sam sam i nikad nikog nisam imao kraj sebe, ja sam ih kleo i svaki put su raskinuli vrlo brzo :), izuzev jednog drugara on me nikad ne provocira i želim mu dugu i srećnu vezu.

Svi kukaju i žale se, kada dobiju dete ostatak društva ga kulira i ne želi više niko da se druži sa novo pečenim roditeljima. A ti isti roditelji nisu nikada pomislili koji je razlog za to. E pa ja ću da vam kažem, nas ostale zaista ne zanima koje je boje kaka vaše bebe, koliko puta je jela i kakila u danu i ostale budalaštine. Normalno je reći da je dete progovorilo, prohodalo al ostalo je zaista suvišno...

Kaže mi drugarica kako su tenesice za trčanje od 100€ skupe i da rasipam novac. Sve ok, ali ona puši kutiju cigara na dan i mjesečno popuši tenesice i pol, pa ja ništa ne spominjem. Ne razumijem ako ja ne komentiram tvoje pušenje, što imaš ti da se interesuješ i komentiraš.

Moja svekrva je opsjednuta kupovinom second hand robe i to ne samo za sebe već i za nas. Gotovo svake sedmice moja djeca dobiju neku igračku koju je našla u nekoj second hand radnji i iskreno pored toga što mi zatrpava stan stvarima, nisam sigurna ni ko je sve te igračke dirao i gdje su sve bile. Pored toga kupuje neke sintetičke posteljine, peškire, čak i kupaće kostime, donosi nama pa pita zašto ih ne koristimo. Kako da joj kažem a da je ne uvrijedim?

Naučila sam… Da je bolje biti sam nego s ljudima koji te tapšu po ramenu dok im gledaš u oči, a pljuju te čim se okreneš. Videla sam kako se neki smeju jedni drugima, a posle dva koraka im se usta pune ogovaranjem. Videla sam i one što pljuju nekoga do juče, pa ih sutra vidiš zajedno kao da su najbolji na svetu. I zato danas biram tišinu pre društva, iskrenost pre mase. Jer život je prekratak da ga trošiš na ljude koji ne znaju ni ko su, a kamoli ko si ti.

Nervira me što ljudi misle da izgledam dosta mlađe nego što jesam, pretpostavljam da će mi to za 20tak godina biti kompliment al sad nije :/

Toliko dobro vidim kroz ljude, toliko jasno vidim gde svaki razgovor vodi, toliko jasno vidim dinamiku svih interakcija u grupi, da mi sve postaje isprazno…

Žena me je upropastila. Šta mi je ovo trebalo jbt.