Tokom mučnina u trudnoći, partner mi je prebacio kako mu ne poklanjam dovoljno pažnje i da preterujem sa simptomima trudnoće. Pa, dođe mi da ga ostavim!

Ne podnosim kada neko iz moje generacije kaže kako su nekada mladi bili bolji. Kako da ne. Imam 37 godina. U moje vreme je bilo učenika koji su u srednjoj šamarali profesore. Jednog dečaka su toliko mučili da su ga ubacili u kontejner i hteli da zapale. Drugog su okačili na bojler pod naponom, punog žica koje štrče, da visi. U kabinetu za informatiku smo našli seks snimak jedne učenice sa učenikom, što je on ubacio u jedan od računara. Troje devojčica su već u drugom srednje išle na spaljivanje kondiloma. Isto je bilo podsmevanja, ruganja, hvaljenja ko šta nosi, itd.

Tražio sam po internetu profile nekadašnjih prijatelja iz razreda. Ja nemam instagram, fb, tviter itd. Jedna je postala instagramuša sa mnogo slika u kupaćem. Nadam se da je od srednje do danas barem malo poboljšala način razmišljanja. Kad bi muškarci znali ovo što ja o njoj znam, ne bi dr*ali na nju. Siguran sam da ona ima ispade kad napiše status "iz glave" ili kad npr odgovara na Vaša pitanja. Zašto idealiziramo pamet osobama koje su fizički aktivne, nemaju višak kg i uz to povećaju grudi? Malo se našminka, malo uređuje fotografije i ona pametna? Kakve će informacije, vještine, obrasce ponašanja prenjeti svojoj djeci? Žao mi je njene djece. Bože pomozi.

Išli žena i ja na svadbu kod neke njene koleginice. Koleginicu sam upoznao još ranije, a do svadbe nisam znao ko je taj dečko za koga se udaje. Dolazimo u crkvu kad pored nje, koja je u ranim 20im, staje lik koji ima sigurno oko 40 godina. Iznenađen, pitam ženu kao je l' to tipa stariji brat, ona kaže ne to je taj muž. Kasnije u restoranu pokrenem temu sa njom oko toga što je očigledno ogromna razlika u godinama i onda saznam nešto još gore. Dakle, ne samo da se ova klinka udaje za lika koji je okvirno 15 godina stariji od nje, nego su se oni upoznali dok je ona imala 15!!! i on (30 godina star) je nju čekao da napuni 18 da bi ušli u vezu. Ja potpuno šokiran pokušavam da nađem zajednički jezik sa svojom ženom, međutim ona sve vreme odbacuje sa "šta ima veze ako se njih dvoje vole". I eto, sad pišem ovde jer ne znam gde bi drugde. Ljudi molim vas recite mi da nisam lud što se meni cela priča zgrozila. Da su se upoznali sa 20 i 40 pa i nekako da svarim, ali ovako mi je horor priča.

Upoznam na poslu kolegu. Učinio mi se kao cool lik. Imali smo dobru komunikaciju. Ali pod uticajem nekih osoba promenio je stav. Kako to može da se desi osobi koja ima 30 godina?

Svaki puta kada netko glasno se smije, pušta glazbu ili partija, a prošlo je 22h sorry miki, kućni red alooo miki, evo policije svaki put na vrata dok se ne opametiš, tko je zvao policiju? nemaš pojma, pravi se mutav i tako svaki put, a krajnji udarac kolektivna tužba svi suvlasnici stanova i bam, letiš van iz stana, pa si ti lijepo partijaj i glasno se smij negdje drugdje, tu nećeš više... bam!

Imam dosta lepih drugarica i baš često masturbiram na njihove slike sa instagrama, kad bi one samo znale koliko je to često, hahahaha... I često ih zamišljam kad nađu nekog tipa kako imaju odnose sa njima i kolko uživaju a ja mogu eto samo da zamišljam da to radim s njima, šmrc...

Desila mi se baš neprijatna situacija juče.. stajao sam na stanici i jedan dečko je prošao pored mene, ličio mi je na jednog druga iz srednje pa sam ga pogledao bolje, nisam buljio, doslovno sam jednu sekundu zadržao pogled i shvatio da to nije ta osoba. Taj dečko je pričao na telefon sve vreme i kada je prošao pored mene čuo sam kako je rekao: "Sad me jedan lik tako odmerio zavalio bih ga pesnicom." Zbunjeno sam pogledao u njega i shvatio da dečko ima neku fizičku manu, s nogom mu nešto nije u redu i drugačije hoda i očigledno je pomislio da sam ga zato gledao. Nisam mu prišao da ne bi ispalo da se pravdam a i bio je iznerviran a ja ne volim da pravim probleme, ali mi je bilo jako glupo...

Nekako sam izgubio sebe u životu zadnjih par godina, jurim za pogrešnim osobama forsiram veze koje znam da mi ne odgovaraju, samo iz razloga da ne bih ostao sam i da ne bih morao da se suočim sa životom i sa problemima koje vučem već duže vreme. Sad kad sam konačno smognuo snage i raskinuo vezu koja mi ne odgovara, isplakao se, radio na sebi zadnjih par meseci, na otkrivanju ko sam i šta sam i šta želim u životu, konačno se osećam bolje.. Mada i dalje ima teških dana, prijatelji su mi se preselili ili oženili i slabo se viđamo, voleo bih da krenem na časove francuskog i na časove plesa, to su mi neke stare želje mislim da je pravi trenutak da to ispunim i ko zna možda upoznam i nove ljude, otvoren sam za to.. ali opet padnem u tu lenjost i nikako da uradim akciju tj korak ka tome svemu.. Svakako sam ponosan na sebe, prestao sam da jurim za ljudima, jednostavno puštam da sve u životu teče naturalno, fokusiran sam na sebe.. Znam da će sve biti ok samo moram imati strpljenja i hrabrosti.

Tijekom dvije godine užasne veze, manipuliranja, vrijeđanja i ponižavanja pojavili su mi se napadi panike. Nakon što sam shvatila da se budala nikad neće promjeniti i da će mi tako biti cijeli život ostavila sam ga. Nisam nikome govorila razloge napada panike, sama sam se s tim suočavala. Nakon godinu dana od prekida s bivšim upoznam naizgled prefinog momka. Skidao mi je zvijezde s neba, bio predobar prema meni i onda samo odjednom postao hladan, distanciran i ostavio me. Nije znao za moju traumu al me ovo još više poremetilo jer sam mislila nakon 2 god pakla dobila sam i ja svoju sreću. Naprotiv, još jedna lekcija. Evo nek me netko posavjetuje, gdje toliko griješim? Nikad nisam tražila neke mangupe, uvijek su mi se sviđali kulturni i fini momci, a na kraju se takvi najgori pokažu.