Otišao sam iz nauke u industriju zbog kompleksa i ogromnog ega nekih ljudi, doveli su tobože nekog "naučnika svetskog nivoa" i očekivalo se da svi radimo za njegovu platu jer je mnogo bio plaćen. Ja sam naučio lekciju, na linkedin si uvek "open to work" i šalješ bar u 3-4 firme nedeljno svoj CV iako ne želiš posao zapravo, čisto da ostaneš u "formi". Ne poistovećuješ se sa poslom jer posao nije deo tvog bića nego samo način da zaradiš novac. Kad bi svako od nas imao plaćene račune i hranu čisto sumnjam da bismo svi sedeli za računarom pa makar bili 10-15k plaćeni umesto 2-3k koliko su programerske plate kod nas. Baš sam živeo u iluziji, hvala životu što me je ošamario i naučio zapravo kako stoje stvari. Broj jedan = ti, pa tek onda tvoja familija, pa 10 mesta praznih i onda ostalo redom. Gledam i ove klince nove, motivisani su ali znaju da traže platu, nisu ludi da budu juniori za 800e ako su već 4 godine studirali i "krvarili" za raznorazne glupe ispite, bravo klinci.

Uzmem slobodan dan jer me temperatura lomi i shvatim koliko mi je bolje na poslu nego kod kuće. Sve vreme dok sam bio bolestan i dok me je boleo svaki deo tela, moja majka se trudila da dokaže kako je ona bolesnija od mene. Penzioner je, ceo dan gleda serije, sprema ručak za 2 dana, kuća je čista jer sam veoma uredan. Ali ona mora da zadrži poziciju najveće žrtve u kući i porodici. Ona je uvek najviše patila, najviše se mučila, najviše bolesna. Radila u državnoj firmi od 7-15h proputovala pola sveta, oblačila se kao princeza Dajana. Ja radim kod privatnika fizički posao, trudim se da nešto stvorim. Umesto da samo ćuti ona me je ceo taj dan vređala jer sam preležao dan. A kad bih rekao da želim da odem od nje (da odmorim) ona bi opet bila žrtva i ostavljena majka.

Imam 27 godina, u najlepšem sam braku ikada. Voljena, cenjena i poštovana. Iza sebe imam vezu u kojoj me momak silovao i pretukao. Boli me činjenica da je moja majka, kada je za to saznala, samo pitala "čime si to izazvala", i da sada, skoro 5 godina poslije svega, više poštuje toga manijaka nego muža koji me drži kao malo vode na dlanu.

S bivšim dečkom bila sam oko 3 mjeseca u vezi i odlučili smo ići zajedno na more. Tijekom putovanja (a ne PRIJE) mi je rekao da trenutno loše stoji financijski i da nema ništa gotovine kod sebe. Ok, za cijelo vrijeme dok smo bili tamo ja sam SVE plaćala. Nakon 3 dana pitao me što će biti za doručak, a ja sam rekla da je frižider pun pa neka nešto spremi jer sam ja spremala doručak i večeru sva tri dana. Da bi on skuhao hrenovke i dva jaja samo za sebe, sjeo i jeo. To je bio trenutak kad sam znala da ću prekinuti s njim čim se vratimo. Do kraja ljetovanja više nikad nisam spavala s njim. Pa za one koji ne znaju - prvo nam se zgadite u glavi, a onda tek fizički.

Vraćam se juče iz galerije i vidim neki audi a1 koji malo brže vozi. Ja takođe imam solidan auto pa rekoh ajde malo da ga uplašim pa da ga "jurim". Međutim, dečko vozi vrhunski i beži. Stignem "ga" na semaforu kad vidim vozi devojka a sa njom drugarica. Ja sam bio oduševljen. Ako vidi ovo, nek se javi, haha. Unapred da se ogradim od negativnih komentara da nije bila nasilnička vožnja nego samo malo brža. I devojko sa belim audijem, svaka ti čast kako voziš, odusevljen sam. :D

Upoznala sam momka koji je živio u drugoj državi i nakon mjeseci dopisivanja i iščekivanja da se vidimo, on mi saopšti da nema ništa od nas jer dobio je novi posao koji zahtjeva puno vremena.

Imao sam podršku od roditelja i supruge kada sam odlučio napraviti ogromni korak u životu. Nešto sasvim novo sa puno rizika. Kada sam ostvario svoj cilj, dao bih sada sve to radi njih jer sam shvatio da je to sve nebitno kada imaš uz sebe prave ljude.

Poslednjih meseci mi jako idu na živce meštani Beograda koji "prisvajaju" delove ulice za parkiranje. I onda na potpuno uredno parkiranom autu podignu brisače a kad ih pitaš zašto prvo vrdaju nekim glupim odgovorima a onda kažu TO JE MOJE MESTO. Druže to je ULICA, zna se šta je parking mesto i da mora da se plati i obeleži tablama koje propisuje MUP. Čim im kažem da ću da zovem policiju, odmah prestaju da podižu 😂

Patim od tuđeg mišljenja.. ne pokazujem ljudima sliku brata jer se stidim što nije lep. Svesna sam da je to toliko jadno i muka mi je od same sebe dok ovo kucam.

Zaljubljena sam platonski u kolegu sa posla. Nikome to nisam priznala a ni on to ne zna.