Nisam imao seks sa jednom devojkom jer nije mogao da mi se digne. Godinama unazad gledam pornografiju i masturbiram normalno 2 do 3 puta dnevno. Mislim da mi je ovo poslednja prilika da prestanem sa ovim sranjima jer je počelo ozbiljan problem da mi stvara u glavi a imam 27 i više od pola života gledam sve to. Nadam se da ću imati drugu priliku sa njom, ali čisto sumnjam...

Sa 23 godine sam bio debeo, bubuljičav, živeo sa roditeljima, nisam imao svoj auto, para u džepu jedva da sam imao, a i to malo je išlo uglavnom na poroke. Sve to zajedno, a opet sam imao osećaj da sam mogao da biram devojku koju želim. Danas mi je 31 godina, izgledam sjajno, kupio sam svoj stan i svoj auto (nimalo jeftin), imam odličnu platu i čak sam i cigarete ostavio. Godinu dana je prošlo od izlaska iz poslednje duge veze, a od tada sam se ukupno 5 dana dopisivao sa jednom devojkom i na kraju nismo ni izašli. To je sve. Ruku na srce, nisam se preterano angažovao u potrazi, ali nisam ni tada kada sam imao 23, pa su se devojke same pojavljivale bez problema.

Samo želim da nešto shvatiš i ako odlučiš da mi se javiš, znaj sledeće: Ja ti neću služiti kao igračka ni kao zabava kad nemaš šta drugo da radiš ili s kim drugim da se baviš. Previše poštujem sebe da bih dozvolio da budem nečije popunjavanje praznog vremena, rupa, dosade ili nedostatka pažnje. Neću da služim za podizanje ega, da služim tebi, a da pri tom zapostavljam sebe. Kad ti dosadim da me se otarasiš? Ne, hvala. Nisam za takve odnose. Kod mene je uvek bilo i biće ili sve, ili ništa. Mogu da poštujem, da ne vređam, da ne manipulišem, da ne glumim ali isto to očekujem zauzvrat. Koliko daš, toliko i dobiješ, sa mnom je uvek tako. Tako i moj dolazak tamo, možeš da sanjaš, ako ne načiniš neki ozbiljniji korak. U mašti može svako da živi, da se zavarava i zaljubljuje u iluzije. Meni treba stvarnost da mi srce zadrhti kad te vidim, da u pogledu osetim da si tu. Da znam da si moja, a opet svoja. Da sam tvoj, a i dalje svoj. Takva ljubav ima dušu, mir i težinu.

Kad mi je on dao osmijeh u prolazu, nisam jela 5 dana od zanosa. Hvala ti, iako i ne znaš da mi pomažeš.

Ne mogu da verujem da sam toliko glupa da sam se zaljubila u svog nadređenog. Ovo jedino može da se reši otkazom jer nema šanse da mu pokažem.

Kad saznam da neko ima dosta "prijatelja", imam neku obazrivost prema toj osobi. Ne verujem ljudima koji se uklapaju sa puno različitih mišljenja i ličnosti i obično su takvi ljudi površni. Mislim da i među prijateljima postoje srodne duše, što znači da ne možeš da ih imaš mnogo.

Mislim da mi nitko ne može nedostajati, jednostavno nemam taj osjećaj prema nikome. Mogu muža i djecu ne vidjeti danima, svoje roditelje mjesecima. Pravim se da mi nedostaju kada je takva prilika da ih ne povrijedim.

Ne znam da li mi nešto fali, ali možda ne znam da se organizujem?! Odavno želim da se posvetim vežbanju i ishrani, ali kada dođem sa posla nekako kao da ne znam kako da se organizujem. Iskreno ne znam kako ove devojke na instagramu sve to uspeju, da posle posla vežbaju i pripreme lepo jelo. Za samo spremanje takvog nekog zdravog jela ti treba sat vremena. Ne stignem ništa radnim danom, sve ostavljam za vikend.

Kad je zbog lošeg managementa ostao bez posla kojem je posvetio 3 godine života (počeli kao start-up i narasli na 300+ zaposlenih) moj dečko je kupio gaming laptop i kad ne bi bili zajedno ili ne bi imao obveze igrao igrice (primao je naknadu za nezaposlene). Govorili su mi da je lijen i ništa od njega neće biti a ja sam im govorila da ga puste da mu samo treba vremena. Poslije 4mj. mi je rekao da želi pokrenuti svoj obrt i ja sam ga podržala. Godinu dana kasnije posao mu super ide, a ovi koji su mu pričali iza leđa sad preko mene pokušavaju da uđu s njim u posao.

Polako se nameću teme "Gde ćeš za novu godinu" kolektiv polako prikuplja ponude, predlažu se mesta kako bi zajedno dočekali novu godinu. Na listi za doček mene nema što mi je teško palo. Nemam pravog prijatelja, prijateljicu, roditelje, devojku sa kime bi mogo dočekati novu godinu. Već 10-tu godinu kako dočekam sam. Ponekad mi niko ni poruku za doček ne pošalje. Malo uz večeru, muziku posle NBA - košarku provedem veče sam kod kuće. Neke euforije kod mene nema a baš bi mi prijala. Osećam se kao vuk samotnjak.