Mislim da ću od sada kada mi se svidi neki dečko, prvo pitati jesu li mu roditelji razvedeni, i u kakvom je odnosu sa ocem. Nikada nisam sudila o drugima po tome, ali mislim da bi trebalo da počnem. Iskustvo do sada mi je pokazalo da ko nije imao očinsku figuru dok je odrastao, neće znati kako da ceni ženu i da je zadrži u svom životu.

Već tri godine se povremeno viđam s bivšim dečkom.

Tretirao sam je kao princezu, a ona mene kao debila. Jer tretman princeze nikad nije imala, shodno tome da je bila sa debilima u vezi, to je normalno. Ne kaže se za dzabe “Ne zna svinja, šta je dinja”.

Fotografiju za pasos sam provukla kroz filter.

Ne znam da li se vama desilo ikada slično ali moram da podelim sa nekim. Pre neku noć sam sanjala mir, ne znam kako da opišem. Sanjala sam čoveka koga ne poznajem, sa kojim sam u tom snu u kući, restoranu, autu... Kao da živim s njim u nekoj mirnoj luci. Lik tog čoveka pametim. U braku sam, neispunjena i to gledam kao veliki znak. Želim samo mir u životu i taj osećaj da mi bude svakodnevnica.

Imam staklenku sa iskorištenim kondomima.

Ljudi kako pronaći nekoga ko nema društvene mreže? Izgubila sam kontakt sa jednom osobom s kojom sam se čula pre dosta godina, nedavno sam probala da je pronađem ali na internetu ne postoji apsolutno ni jedna informacija. Verovatno su svi profili obrisani. Imam ime i prezime i znam kojim se poslom bavi, ali drugo ništa. Inače nije iz Srbije. Baš bih volela da se ponovo čujemo, ali ne znam kako doći do nje.

Dok sam radio u fabrici bilo mi je dosadno i naporno. Uvek budeš kriv čak iako nisi. Vreme nikad da prođe. Počeo sam da učim zanat kod jednog majstora moler gipsar. Dnevnica je 50 evra nekad i više. Pomoćni sam radnik i učim od njega. Radim 5 dana nedeljno, vikend slobodan veoma je zanimljivo, nadam se da ću postati majstor u budućnosti.

Najbolji je sex pomirenja!

Sramota me je sredine u kojoj sam rođena. Opština iz koje dolazim se nalazi u BiH, malo mjesto, ali prepuno ljudi koji više gledaju tuđe živote nego svoje. Tračevi se šire brzinom svetlosti. Ovde žive ljudi koji žive za koride, šatore, džipijade, straparijade, lokalni izvođači pune sale, ali su zato pozorišne sale poluprazne, bioskopa gotovo i nema, školovani pjesnici i umjetnici odlaze zgroženi publikom i nekulturom. Ja sa svojom porodicom više ne živim tu ali dođemo povremeno ali ja vama ne mogu opisati koliko me sve to guši i koliko mi je sve negativno, prvenstveno ja, i koliko mi je ljepše kad sam kod svoje kuce. Ispada da glumim neku princezu a li nije tako.