Drugarica mi je priznala da je slala gole slike nekim momcima. Znam da joj teško pada što je nevina u srednjim dvadesetim i što nikako da joj se posreći sa nekim, ali sad mi je malo pala u očima.

Danas sam vidila bivšeg dečka, prišao je i pozdravio me, a ja sam mu rekla: a tko si ti? On me blijedo pogledao, samo sam otišla. Znala sam da je to on, ostavio me prije 2 godine, zbog druge cure, čak su mi se skupa i sprdali zbog izgleda, i načina života, kad sam došla doma blokirala sam ga na facebooku, iako se nemamo u prijateljima.

Ostavio me dečko zbog mentalnog stanja. Bila sam jako osjetljiva osoba i jako uništena zbog svega šta mi se dešavalo doma i u društvu. Bila sam psihički uništena nakon što me ostavio. Znala sam da sam možda kriva za stanje ali sam isto znala da me ne bi ostavio da me zapravo volio i htio mi pomoć. Taj dan sam počela raditi na sebi i voljeti sebe. Nisam nikome dala da me ni malo spusti i da se osjećam loše zbog komentara drugih. I tako sam uspjela. Uspjela sam bit najbolja verzija sebe. Nisam obraćala pažnju na ljude i to ih je zapravo boljelo. Nakon par mjeseci evo njega natrag. Jedino šta sam mu prepustila je mjesto na listi blokiranih. Cure držite do sebe i cijenite sebe. Nikad se nemojte uništit zbog nekoga ili nečega.

Ponadala sam se da sam trudna. Ispostavilo se da se plod nije razvio kako treba i nije živ, samo pobačaj nije hteo da krene sam od sebe. Imala sam nervni slom. Lekari su me poslali na "čišćenje", što je ista procedura kao abortus. U sobi sa mnom nakon intervencije leže mlade devojke koje su abortirale žive bebe. Pričaju kako im je doktor pokazivao bebu na ultrazvuku i pokušavao da ih ubedi da ne abortiraju. One plaču nakon što su abortirale. Ja ne plačem jer sam ja saznala da je moja beba mrtva pre dva dana. Samo ćutim. Razumem i njih, one imaju 18 godina a ja 30. Ali ipak patim.

Pričam sa čovekom od 36 godina o podeli poslova. Temu koju je on neplanirano potegao sa teorijom ,,žene hoće da im muškarac obezbedi sve a one da se fotkaju za insta". Čovek koji u 36 godina ne zna i ne želi da nauči da kuva. Pita šta će mu to. Ne znam, druže... Da se prehraniš, na primer. Jedeš triput dnevno, treba ti hrana. Od bar jednog obroka će ti ostati sudovi prljavi. Koristiš veš, posteljinu. Treba ti čista tura. Ne shvatam kako takve muškarce nije sramota da pređu dvadesetu, tridesetu, četrdesetu i da su em nesposobni za život, em očekuju od žene da im sve to izvede. Em ljuti kad žena neće čoveka koji ne ume da uključi mašinu i ne misli da mu je potrebno sebe da ume da prehrani u kuhinji. Kakav sumrak svesti.

Doktorka sam koja radi u državnoj ustanovi. Zbog malih plata, velikih troškova odlučila sam da povremeno u gradu iz kojeg sam rodom radim privatno, 3-4 dana mesečno. Kako bi neko i znao za mene, aktivirala sam se na facebook-u i postavljala svoje slike sa putovanja, šetnje, prirode, ništa posebno niti provokativno. Za mesec dana, dodalo me je za prijatelja 1000 ljudi iz mog grada…. Onda sma objavljivala slike kako radim manje intervencije, u mantilu, uniformi, postove o prevenciji i zdravlju i naravno lokaciju i vreme gde privatno radim. Inbox pun, termini zakazani za naredna 2 meseca, u čemu je fora??? Imam šta da vidim… Dolaze samo muškarci, zbog beznačajnih stvari, svi doterani, namirisani, mladi, svi se predstavljaju kao neka gospoda, donese bombonjere, cveće, zovu na izlaske itd… Mislim ljudi, ja ne tražim muža, tražim samo dodatni prihod da bih plaćala ratu kredita, da kupim stan, da mogu da jedem zdraviju hranu, da izađem na večeru, pomognem roditeljima… Stvarno sam zgrožena.

Mene interesuje samo da mi devojke koje precrtavaju usne kažu da li su svesne koliko to izgleda? Ako mislite da se ne primeti na fotografijama, varate se. Primeti se i to veoma i izgledate kao da ste musave. Nažalost, moram ovu reč upotrebiti, jer je zaista tako. Budite prirodne, kakve vas je Bog dao, ne pravite od sebe komediju.

Mrzim kad neko prekine kontakt sa mnom a da ne znam zašto. Prosto kao da sam im nešto loše uradila i ne dobijem objašnjenje, onda kada pitam tu osobu da se ponovo vidimo ili čujemo kao da demon uđe u njih i izbegavaju me, ne odgovore na poruke ili pozive. Naravno da nisam navalentna, ali pošaljem poruku ili dve samo da pitam šta nije u redu. Onda imaju neke glupave izgovore i onda je to to. Ja više ne pišem jer imam ponos i neću da molim, a oni se ponašaju kao da me ne poznaju. I to nikada neću razumeti. Šta sam ja tim ljudima uradila da me odjednom izbrišu iz svog života, a do nedavno smo bili super?

Imam jako lepu i srećnu vezu sa finim dečkom koji me mnogo voli. Zajedno smo par godina i nameravamo se venčati. Ono što sam naučila je da ljudi mrze skladne parove. Iako se mi i ne eksponiramo previše, niti razmećemo, razni ljudi su nam svašta pričali i podmetali nogu. Vrhunac je bilo kada je moj bivši koji je mene odbacio, izmišljao razne gnusne priče o meni koje su totalne neistine.

Ego mi je takav, kad se nekome ne dopadam uradim sve da mu se još više ne dopadam.