Nema mi ničeg lepog, seksepilnog ili zadivljujućeg kod kovrdžave ili loknaste kose kod devojaka. Ako je neka od njih i lepa, prva pomisao će mi biti kako bi tek bila lepa da nema te kuvane špagete na glavi.

Trudna mi je žena, svakoga kome je sada trudna žena nazivam kolegom.

Dugo godina sam bila sa dečkom koji nimalo truda nije uložio u naš odnos. Ja sam se dovodila u situaciju da mu sat vremena objašnjavam da trebamo izaći i tek kad odustanem onda on shvati da je prešao sve granice. Iako sam ja bila ta koja voli više, ako ne i jedina u tom odnosu meni je bilo bitno da je on "tu" i to vjerovatno iz razloga što mene u biti nikad drugi neko nije htio. Jednostavno nikad mi nisu prilazili muškarci pa sam se valjda zato zadovoljavala sitnicama. Sad sa svojih 40 doživjela sam da imam radnog kolegu kojem je 60 godina i već me zvao u šetnju, na kafu, pitao gdje ljetujem. Tu je za razgovor, smijeh, tugu sve... Tužno mi je što sam tolike godine provela u biti sama, bez pažnje, ljubavi i svega i što me sad očaravaju stvari koje bi u odnosu bile normalne....

Ne mogu vjerovati da sam skoro završila sa bivšim u braku. Da sam mislila da je onaj bolestan odnos ljubav i koliko sam plakala. Sada imam muža kakvog nisam mogla ni zamisliti.

Hvala čoveku danas ispred mene naslonio sam svoj auto na njegov i nije pravio problem a bila je gužva haos, ugasio sam auto i bili smo na blagoj nizbrdici, jer smo stajali na semaforu, blokirali su nam raskrsnicu i stiskao sam kočnicu međutim nije htela da radi.

Devojka je predobra osoba kakvu se više ne može naći, ali je i drama queen i to me iscrpljuje. Ne znam šta raditi...

Dečko mi je narcisoidni manipulator a sve više mislim da sam i ja...

Nije da ne želim decu, ali trenutno mi je zbrka u životu. Muž je dobio otkaz i sad radi bilo šta. Plata mu je premala, a moja još manja. Sa roditeljima je u dobrim odnosima, ali svekrva je priča za sebe, ona nema ni želju da nam pomogne. Ne kažem da mora, ali bar da nam bude garancija za jednog unuka, ako nista. Moji nisu živi, a sa sestrom sam u lošim odnosima. Kad god me neko od njegove rodbine sretne, pita jesam li trudna, hoce li to dete itd... U braku sam 8 godina, ali sve su bile preteške i za mene i muža, kamo li za dete..

Za neke stvari mislim da bi cementni blok imao više empatije od moje najuže porodice. Kad treba da saslušaju doslovno osobu s ulice, to ide razumevanje na maksimum. Savetovanje, predlozi, 200 perspektiva. A mene ko j.

Proganjaju me u snu kandidati čije iskustvo odgovara za nijansu više opisu pozicije za koju konkurišem. Ne može pošten čovek da nađe posao od tih fantoma, iako imam deset godina jako lepog iskustva iza sebe. Pa majku mu nobelovci, dajte malo milosti ovom smrtniku koji traži samo da preživi u ovom Beogradu i zaobiđite poneki oglas na koji konkurišem!