Celo detinjstvo bilo mi je skromno, imao sam sve što je normalno za odrastanje ali vrlo ograničeno. Kasnije u adolescenciji se stanje pogoršalo do toga da sam garderobu kupovao samo kada mi se pocepa ono što nosim. Danas, zaradjujem 4 prosečne plate, ne gledam koliko šta košta, često kupim komad odeće koju ću jednom nositi, i ponekad se zapitam da li sam nezahvalan prema onome što imam, ili je ovo ponašanje samo produkt nemaštine u mlađem uzrastu???

Ovi "pravopisni talibani" su gori i naporniji od šuljeva, karijesa i stidnih vaši zajedno. Master sam elektrotehnike. Obrazovan, načitan, uz mnoštvo nagrada tokom školovanja. Pišem malom slovima gde treba velika, ne stavljam znake interpunkcije, a poseban fetiš su mi pleonazmi. I? Šta sad? Sada će u komentarima pljuvačina da nisam prošao ni pored osnovne škole. Pustite ljude na miru. Neka pišu kako hoće, bitno da zavrse posao i kažu to što su mislili. Mnogo, ali mnogo ste naporni. Pogotovo oni sa društvenih fakulteta. Samo za to su izgleda i sposobni. Elitistički proser.

Kada sam išla u srednjoj školi, do naše škole je živeo jedan prezanimljiv deda. Živeo je sam i valjda je zbog toga i voleo da sa nama priča i druži se. Škola nam je bila dosta stara, zidovi su bili ispucali, učionice male i tamne. Pošto nam je taj deda bio svima dobar drugar, terali smo ga da nam za vreme pismenog iz matematike isključuje struju na satu. Par puta smo izbegli tako pismeni i kontrolni zadatak i to mi je možda i najviše ostalo u sećanju iako je bilo baš daaavno. Deda, ako si živ, onda ti želim sve najbolje u životu. Ako si umro, želim ti upaljeno svetlo na onom svetu! Hvala ti za sve. ❤️

Avgust 2025 godine.Z abavljao sam se sa devojkom iz snova, otišli smo na more, kupio sam nam burme, stalno je pričala kako treba da je ženim.. Čim smo se vratili sa mora sve je pošlo nizbrdo njenom krivicom.. Iako sam hteo milion puta da to popravim i ispravim “Krivu Drinu”.. Nedugo zatim sam saznao da je sa likom za koga je uvek pričala da nikad neće biti… I zauvek me je to promenilo..

Kad god nazovem svekrvu da je pitam kako je, ona mi uvek naglasi da je u 6 ili 7 ustala. Smešno mi je jer deluje kao da mi se "pravda" za to što spava i to mi nekako bude i slatko. Možda je to ona stara škola kada je bilo sramota spavati duže od 7 sati.

Jel ste nekad prepoznali ovde nekog koga znate? Na osnovu priče i likova, da ste baš sigurni ko je, i da li ste im posle rekli?

Mislila sam da mi je tetka u Australiji striptizeta, zato što sam čula kao dete da radi kao lolipop lady. Evo sa 25 saznajem da je to zanimanje za školski pešački prelaz, onaj stop znak.

Sve smo mogli da riješimo, ali ti si izabrao da odustaneš😕 Ja ne odustajem nikad.

Moj muž je iz jedne balkanske zemlje, a ja sam iz druge, ali živimo u SAD. Rekao je da možemo da posetimo moju zemlju samo na nekoliko dana jer moji roditelji žive ovde, a njegovi ne. Bićemo dva meseca u njegovoj zemlji i dugujem njegovim roditeljima svo vreme jer on mora da provodi vreme sa njima. Rekao je da je „duboko, emocionalno povezan sa svojom majkom i da mu nikada neću oduzeti život iz njegove zemlje“. Prijatelji, pijemo, izlazimo svake večeri dok ja sedim kod kuće sa njegovom majkom koja kaže da je normalno da muškarci idu i piju celu noć, svake večeri dok žene sede kod kuće.

Toliko reelsa bih joj poslao... Čak i krenem na share ali se zaustavim... Prekinuli kontakt i ne odgovara mi na poruke, zašto bih sada pokušavao kad je za nju očigledno kraj...