Teško je priznati i pomiriti se sa činjenicom da jednostavno nisi za nešto.

Toliko mi nedostaje dopisivanje sa njim da mi na mobitelu namjerno prikazuju istu mačku kakvu ima on.. namjerno me podsjećaju na njega da ga ne mogu zaboraviti..užas!!

Ne volim djecu, pogotovo bebe. Tek kada se sposobni razgovarati onda su mi ok.

Zašto kad naručim kavu s toplim mlijekom dobijem pola čaše pjene, onda moram grabit žlicom i jesti kao juhu? A kad naručim kavu s hladnim dobijem 2 gutljaja kave? Brate, tursku ne može nitko zamjenit i kućnu terasu.

Kad sam bila mlađa, bolelo me je koliko majka podvaja mene i brata, njega hvali, samo o njemu priča, sve, sve, a moje ništa nije dobro. Danas radi isto, ali nisam osetljiva kao pre i volim da joj još više namerno kontriram.

ChatGpt me 'uči' kako da se nasmejem dečku koji mi se sviđa 😂 Šta sam dočekala..🤦

Da li je normalno da se nakon razgovora za posao direktor “polomi” da doleti do mene i pomogne mi da obučem kaput ili je to samo meni potencijalni znak da sam mu se fizički dopala?

2026 godina je, ljudi još uvijek nisu naučili napisati sve u jednu poruku nego im je lakše napisati 2,3 riječi i poslati 17 poruka, pa ja ne mogu!!!

Danas punim 25 godina. Nemam devojku, a to mi je želja već godinama. Na fakultetu pre 4-5 godina sam upoznao devojku u koju sam se zaljubio, ali sam znao da ne možemo biti zajedno jer nam se ciljevi u životu ne poklapaju. Družili smo se i to je bilo to. Za to vreme nisam bio sposoban da se zaljubim u drugu devojku. U poslednje vreme smo se udaljili, a od pre nekoliko dana mislim da je konačno rešeno da se više nećemo družiti ni na kakav način. Pitam se da li će mi čestitati rođendan. Mislim da sam je konačno preboleo, mada ne volim tu reč. Videćemo šta nosi vreme do sledećeg rođendana.

Koja je najbolja vežba za zaboravnost? Desilo mi se par puta da na poslu ne ugasim klimu ili svetlo, odem kući i ne setim se toga uopšte. Kući mi ostane nekad uključena ringla iako sam završila sa kuvanjem, punjač mi ostane u zidu i kad otkačim telefon, vrata od frižidera ne gurnem do kraja kad zatvaram i ostane lufta… nikome ne pričam te stvari, znam da svi imai o meni lošu sliku i rekli bi ako se već toliko puta desilo da radim to namerno, ali stvarno se u tim trenucima izgubim… nadam se da me neko razume.