Mislim da sam se žestoko zaljubila! U stvari, sigurna sam! Ali... oboje smo u medicini, ja sestra on lekar. Slobodan je, posvećen poslu, toliko pažljiv prema meni otkako smo se upoznali da mi je to prosto neverovatno. Ali njegov osmeh kad me vidi me obara s nogu. Ništa ne preduzima, smeškamo se jedno drugom i to me izluđuje. U inostranstvu smo, on je stranac, da... Ne znam šta ću sa sobom a još manje s njim.

Davno sam donio pogrešnu odluku. Jedan jedini krivi korak na ovom dugom hodu. Sve sam radio po pravilima i, gledano izvana, sve izgleda savršeno. Moglo bi se reći da mi ništa ne nedostaje. A ipak, taj jedan korak, tada tako malen i beznačajan, ostavio je trag koji nikad nije nestao. Zbog njega sve ponekad djeluje pogrešno. Kao večeras. I nakon svih ovih godina, svaki put kad podignem pogled prema noćnom nebu, pitam se gledamo li isto. Sjaje li ti iste zvijezde kao i meni? Pitam se, jesu li i tebi teške kao i meni? Njihov tihi ples kroz vječni mrak - je li i tebi tako tužan?

Zbog oca imam totalnu averziju od alkohola. Nije nikad loše stvari činio, nije nikada bio nasilan, nije agresivan, ne pije do beznanja, ne sjeda za volan kada popije alkohol. ALI zato je poslije 3 piva najnapornija osoba na svijetu. To se samo raspravlja o nečemu i vadi neke teme o kojima je pričano u zadnjih 5 godina već 300 puta. Nevažno koliko je bezveze tema i rasprava.

Jedna drugarica je trudna. I ja sam takođe. Desilo se da smo sedele par puta na kafi same i da je samo pričala o sebi i svojoj trudnoći, mene nije pitala kako sam. Pokušala sam par puta da se ubacim, ali vidim po pogledu da me ne sluša, samo traži priliku da upadne i vrati priču na sebe. Čak me je prekinula u pola priče, izvinila se što prekida, rekla šta je imala i samo nastavila da priča dalje, nije mi "vratila" reč, tako da nikad nisam završila svoju priču. Kako su meseci prolazili, vidim da svi naši zajednički prijatelji znaju svaki detalj njene trudnoće u svakom momentu. Mislim da ne prestaje da priča o svom stanju. Ja verujem da nikog ne zanima da toliko detaljno bude upućen. Niti sam bila okružena ranije trudnicama koje su imale potrebu da prijave svaki pregled. To smatram normalnim. Ovo mi je novina.

Ljudi koji mešaju sok poput koka kole u ustima zajedno sa hranom za mene nisu normalni.

Samo jednom u životu sam imao devojku kada smo se oboje uzajamno voleli. U svim ostalim slučajevima sam bio zaljubljen ili samo ja ili samo ona. Danas u svojim matorim godinama osećam neku prazninu zbog toga.

Kad ne mogu da zaspim, zamislim da je kraj mene i zaspim bez problema. Nismo se videli godinama, definitivno je kraj između nas, ali ovo mi nije jasno. Da li smo povezani nekako pa mi šalje energiju? Deluje smešno, ali kad ne zamislim tu osobu niti mislim na nju, mene nesanica ubi.

Mene niko ne može da uvredi, oduvek je tako. Uvek sam imala problem da ostvarim prijateljstva, u vrtiću, u školi, deca su mi svašta govorila i pokušavala da me izazivaju ali nikada nisu mogli dobiti reakciju, tako ni danas kad sam odrasla osoba. Ne znam koliko je to dobro za mene.

Nikada u životu nisam uspeo da se ostvarim u nečemu. Uvek su mi drugi poturali nogu. Imam 38 godina i potpuno sam sam. Bez druga, bez devojke, bez posla. Završio sam fakultet sa prosekom 9,30 i ne mogu da nađem posao ni ovde ni napolju. Odbačen sam od svih i ne vidim da će se to promeniti.

Koliko mi je dosta nezrelih ljudi. Ljudi koji ne mogu da prihvate odgovornost i greške, ljudi koji krive druge za sve. One koji mogu da ponižavaju druge, a njih niko ne sme. Imaju preko 40, a ovako se ponašaju. Posle se čude što neko ode od njih. Još s ponosom kažu da se nikad neće promeniti, kao da je to za pohvalu.