Već izvesno vreme se svim raspoloživim sredstvima borimo sa zlikovačkim namerama bubašvaba da žive u našem kupatilu. I sve je delotvorno samo na kratke staze, ali koja kako upadne u kesu s praškom-tako je odapela svoje vrljave nožice. Dakle nuklearnu katastrofu mogu da prežive - ali Duel jorgovan jok!
Na svojoj momačkoj zabavi sretnem bivšu, malo smo pričali i na kraju sam shvatio da ja ne volim svoju sadašnju curu. Sad moram otkazati svadbu jer ne želim brak s njom.
Prije nekoliko godina mi je umrla cimerica zbog zatajenja srca. Umrla je dok je spavala. Od tad imam traume da živim s nekim i živim sama iako mi je to jako skupo.
Otac mi je nedavno, iznenada umro, u svojoj 54toj godini, a par dana nakon njega mi umre i majka od tuge za njim..
Ne mogu vam opisati koliko mi se srce cijepa. Mogli su oboje da požive samo da su malo više vodili računa o sebi. Kuća je tako prazna bez njih, da se jednostavno gušim u njoj...
Ostao sam bez osobe koja mi je sve u životu! Priznajem da sam griješio ali ne u tolikoj mjeri koliko ona drugima predstavlja. Pokušavao sam na sve načine da je vratim ali nisam uspio. Sve bi u životu uradio da opet budemo sretna porodica. Naš sin, ona i ja. Saznao sam i da je našla drugog i pao sam u tešku depresiju. Pokušavam da se izborim sam sa sobom ali ne ide.
Majka je poslije smrti oca bila u situaciji da nije jela, što zbog psihe, što zbog manjka para. Bitnije joj je bilo da namiri nas dvoje koji smo imali 9 i 10 godina. Doslovno ju je doktor stavljao stalno na infuzije i izvikao se na nju kad su joj počele žile pucati od toliko bockanja. Izvela nas je oboje na pravi put, imamo oboje karijere i zarađujemo iznad prosjeka. A brat joj je nedavno rekao da će je kremirati da mu bude manji trošak kad umre. I za sve mu je ona kriva u životu, i što se razveo, i što potroši sve pare koje zaradi, i za stres na poslu... Nekad se pitam kako je moguće da je moj brat u to izrastao.
Kako prezivjeti hormone u trudnoći i poslije nje? Ja sam na 35 tjedana trudnoće, takva tuga me uhvati, anksioznost, ne od poroda niti djeteta, već sama od sebe. Onda mi se srce ubrza, tlak skoči, ne mogu spavati. I za koji sat normalna i bez simptoma. Hoće li proći samo od sebe? Kada? Nemam pojma kako da si pomognem.
Negovateljica sam u inostranstvu, upravo me je baka koja je jako loše (besvesna ceo dan) kada sam joj prišla da poželim laku noć, uhvatila za ruku i rekla nemoj da me zaboraviš, radujem se što si tu i što sam te upoznala, kaže ide kod boga i osmehuje se nekom nevidljivom iza mene, kaže došla joj ćerka (koja je umrla) mislim da će večeras umreti, susretala sam se sa smrću ali ovo još nisam doživela. Baš mi je teško palo. Naklon za sve nas koji ovo radimo, nije lako.
Jel još neko osim mene kad opere auto umisli kako odjednom bolje ide, vozi, goni, čupa??
loading..