Imam 20 godina, platu od 140 000+ dinara, auto. Možda će neko reći da mi je super u životu, ali sam usamljen, život mi se sveo na posao-kuća-posao. Sa nešto malo prijatelja koje sam imao se više ne čujem, udaljili smo se. Konstantno dobijam pritiske iz porodice i kolega da nađem neku devojku, ali jednostavno nemam ni sa kim da izađem da upoznam nekog, a kamoli da se svidim nekome. Želim da nekog volim i da budem voljen.

Drugarica mi je priznala da je slala gole slike nekim momcima. Znam da joj teško pada što je nevina u srednjim dvadesetim i što nikako da joj se posreći sa nekim, ali sad mi je malo pala u očima.

Mrzim kad neko prekine kontakt sa mnom a da ne znam zašto. Prosto kao da sam im nešto loše uradila i ne dobijem objašnjenje, onda kada pitam tu osobu da se ponovo vidimo ili čujemo kao da demon uđe u njih i izbegavaju me, ne odgovore na poruke ili pozive. Naravno da nisam navalentna, ali pošaljem poruku ili dve samo da pitam šta nije u redu. Onda imaju neke glupave izgovore i onda je to to. Ja više ne pišem jer imam ponos i neću da molim, a oni se ponašaju kao da me ne poznaju. I to nikada neću razumeti. Šta sam ja tim ljudima uradila da me odjednom izbrišu iz svog života, a do nedavno smo bili super?

Imam jako lepu i srećnu vezu sa finim dečkom koji me mnogo voli. Zajedno smo par godina i nameravamo se venčati. Ono što sam naučila je da ljudi mrze skladne parove. Iako se mi i ne eksponiramo previše, niti razmećemo, razni ljudi su nam svašta pričali i podmetali nogu. Vrhunac je bilo kada je moj bivši koji je mene odbacio, izmišljao razne gnusne priče o meni koje su totalne neistine.

Ego mi je takav, kad se nekome ne dopadam uradim sve da mu se još više ne dopadam.

Zbog lekova za alergiju danas mi je doktorica saopštila da neću moći biti majka. To mi je jedini cilj u životu i bio da budem majka. Kada mi je to rekla kao da je jedan dio mene umro.

Mojoj obitelji je došao jako težak period, borimo se s problemima iz dana u dan od cijele prošle godine. Postala sam jako pasivna, ne družim se s ljudima, skoro nigdje ne idem. Ne primjeti to nitko jer skrivam ali nemam volje uopće, a kad imam volje peče me savjest što ja odem rasteretit misli, a oni budu kući s problemima. Doslovno kao da imam kamen na leđima koji svaki dan postaje sve teži i teži, a ne mogu ga skinuti dok se problemi ne riješe.

Sestra od tetke se naljutila na mene jer neću da joj dođem na svadbu. Pomirila se posle 2 godine sa momkom sa kojim je raskinula zbog prevare. Ovaj je dve godine kumio, molio i plakao i ona na kraju oprostila i sad se venčavaju. Ne podržavam takav odnos i ne mogu da se veselim na svadbi kad ne mislim da će joj on doneti sreću. Devojka je stvarno kvalitetna, prelepi i uspešni momci je jure, ali ne vredi.

Ja stvarno ne znam zašto mene moj muž voli. Šta je on vidio u meni? Imao je hiljadu boljih prilika, bogatijih, pametnijih, sposobnijih, a vala i ljepših. On i dalje planira putovanja, grli me, govori mi da sam lijepa i kad izgledam ko autobus, kupuje poklone.. moram priznati da ne volim samu sebe, nisko samopouzdanje, nemam posao) svašta mi se skupilo.

Ne znam šta više da radim sa ovom ljubavlju u sebi..prošlo je osam godina, nisam se ni metar pomerila. Kada prolazi i da li ikad, život mi je stao i nikad se nije nastavio. Da mogu da mu poklonim život dala bih, jer ionako ga nemam, ne postojim, samo udisanje vazduha gde je svaki udisaj ispunjen njime.