Svaka godina života nosi nešto sa sobom. Uvijek volim pogledati unazad godinu i vidjeti šta je bilo. Nisam opterećen drugim ljudima već samim sobom.

Jedini čovek kojeg volim misli da ga ne volim i sada pati zbog toga. On je moja prva prava ljubav, prvi dečko i prvo sve. Imao je pre mene dosta devojaka i više puta bio prevaren i mislim da zbog toga misli da bih ga i ja prevarila. Naravno meni to ne pada na pamet niti imam želju za tako nečim ali problem je što živimo daleko jedno od drugog pa mu to stvara još veće sumnje. Ne znam kako da mu stavim do znanja da ga nikad ne bih prevarila i da volim samo njega. Da mu se lepo javiš i kažeš mu da ga voliš, jednostavnije ne može. Ako ima imalo mozga i ako te voli, on će ti verovati, da ga nisi prevarila i da ga voliš. Ako nema mozga, onda ti ni ne treba.

Onaj muškarac koji misli da mu je za devojku potrebno da ima, kule i gradove i mnogo para, nije miškarac i ne gleda, pravu devojku ili ženu, nego ravu.

Samo se pitam šta mi je prošle godine bilo u glavi...

Muka mi je od škrtosti mog muža. Da se odmah razumemo, oboje smo zaposleni i imamo dobre plate. Kad god odemo negde, npr svirka neka njemu je žao da plati piće, meni nije, platiću ako mi se pije, uživaću kao čovek. Kad odemo u restoran on odmah počinje da preračinava šta smo sve mogli da kupimo za te pare, šta može da se uštedi, da prođemo jeftinije, presedne mi. Pre odlaska u kupovinu obavezno gleda detaljno kataloge da vidi šta ima na akciji, na popustu. Muka mi je više od toga, a on ne vidi to, iako sam mu skrenula pažnju sto puta. Svaki dan šta god da se kupi ili ode negde odmah pravi proračun u glavi šta je moglo i kako je moglo jeftinije i za manje pare, aman čoveče, dokle više.

Kako se nosite s nepravdom i nepotizmom na poslu? Mene toliko to boli da imma osjećaj da bi se u budućnosti mogla razboljeti.

Javio mi se bivši i ponadala sam se pomirenju, a on je hteo samo seks. Velikim delom sam ga prebolela, ali opet me je to povredilo. Njega sam mogla zavolim, ali on je navikao na površne veze i otišao je. Samo želim da mi neko ne pruža minimum, da me voli kao osobu. Nisam znala da je to tako teško.

Ali laži i nepoštovanje ne mogu da tolerišem. Ako neko iz njene okoline živi život bez mere, bez odgovornosti i poštovanja, to je njihov izbor ali moja žena neće ići tim putem. Ne očekujem savršenstvo, već dostojanstvo. Može da izlazi, da ima prijateljice, da se provede ali u granicama pristojnosti i poštovanja prema sebi i porodici. Ne želim da moja deca jednog dana gledaju majku koja je izgubila kompas. U trenutku kada sam video da je uticaj okoline počeo da je menja, prekinuo sam odnos. Video sam da ide putem koji ne vodi ka miru ni sreći. Pokušavao sam da je vratim, da je zaštitim od toga ali na kraju sam ostao sam protiv svih. I onda, kad sam mislio da će razumeti moju borbu, i ona mi je okrenula leđa. Rekla mi je: „Ja ti to nisam tražila.“ I bila je u pravu. Ali to me je zabolelo više nego da mi je neko fizički zadao bol. Tada sam sebi rekao: „Dosta. Moraš stati. Inače ćeš uništiti sebe.“ Psihički i fizički. Sada, s vremenom, sve se sleglo. Sazreli smo. Naučili smo lekciju.

Dečko misli da mi je pao pritisak zbog nedostatka seksa.

Ako primetiš da tvojoj devojci muški “prijatelji “ uvek pišu jako kasno. Nisi nesiguran. Nisi budala. Samo vrati to na ulicu na vreme brate!