Razveli smo se prije 4 godine. Imamo dijete ali ja ne šaljem alimentaciju jer mislim da će te pare potrošiti na sebe a zadnji put sam vidio dijete prije 2 godine. Ne pere me grižnja savjesti jer znam da radi u svojoj struci, ima dobru platu ali me je zabolilo kada sam saznao da ima drugog lika. Čisto sumnjam da će to potrajati jer je ona ipak žena sa prikolicom. Lako je meni djetetu sutra objasniti kad dovoljno naraste da skonta neke stvari zašto smo se razveli. Možete me osuđivati, nisam jedini koji je ovakav, barem sam iskren.
Nikad mi neće biti jasni muškarci koji ne liče ni na šta, a očekuju neku dobru ribu pored sebe samo zato što su nakurčeni ili imaju previsoko mišljenje o sebi. Takvi uvek nalaze mane ženskim osobama, te debele su, te ovakve, te onakve, a oni niski, ružni, štrkljavi, mršavi, debeli, krezavi i proćelavi. Jednom rečju, nikakvi. Mogu samo da sanjaju ženske sa dobrim dupetom, grudima itd. Sa takvima ne možete biti za sto života.
Radim u kolektivu sa 17 žena. Jedan dan sam zatražio pregled firminog lekara, jer me je jako bolela glava, od jutra kako sam ušao u kancelariju, do druge pauze, kada sam zatražio pomoć. Doktorka je na kraju ustanovila da mi smeta jak miris parfema/dezodoransa od dve koleginice koje sede naspram i iza mene u kancelariji. U početku nisu se toliko mirisale, u zadnje vreme bar pola bočice potroše, svaka ponaosob, ako ne i više. Direktorka je obavila razgovor sa obe, u vezi upotrebe parfema, i količine istog na sebi, i sada me gledaju ispod oka, mislim da bi me nogama zadavile samo da mogu, jer nose kratko i noge su im u prvom planu.
Ne volim šarenu odeću. Kad kažem šarenu, ne volim ružne kombinacije (po mom ukusu). Sve što nosim uparim sa crnom/belom bojom ili jednobojnom, to mi ne smeta. Ne mogu npr da obučem braon pantalone i zelenu majicu. To mi je fuj i odvratno.
Radim u velikom kolektivu, ponekad pomislim da ne pripadam tamo kao da su svi ludi ili evo ja nisam normalna 😖 Tamo svi sve vide, svakog komentarišu. " Vidi ovu šta je obukla", "Šta je stavila tu maramu, šta izigrava", "Pogledaj što se utegla, a zadnjica kao ormar"...
Mislim u sebi, boli me uvo ko šta radi, ko je sa kim u šemi, došla sam da odradim smenu najbolje što mogu i idem kući. Na pauzama slabo komuniciram sa ljudima, jer me te teme uopšte ne zanimaju. Verovatno sam ja njima čudak...
Kaže nisam isti kao na početku. Ne mogu biti isti kada non stop priča nemoj ovo nemoj ono, neću, ne mogu i tako.
Da samo zna koliko puta sam mu pogledala profil, poslao bi me kod psihijatra.. 🤦😅
Uhvatim sebe kako se ponašam kao on, imam pokrete kao on, počela sam i da gestikuliram kao on... Zaljubila sam se skroz na skroz.
Ne bi mogla da idem kod muškog ginekologa na pregled, nema šanse. Neprijatno mi je. Sad će neko reći 'to mu je posao', znam, znam da svaki dan viđa ko zna koliko vagina, ali mene je stid i ne mogu protiv sebe. Što je najjače, imam trip da bi se napalila i neću eksperimentisati da odem. Par puta sam se razmišljala da li da odem, da vidim da li bi se naložila, ali odustala sam. 🤣
Ajde, osudite me sad kako sam ovakva i onakva, svi ste vi fini i pošteni(kojima je ovo bolesno). 🤝
loading..