Imao sam djevojku i bili smo u vezi skoro dvije godine. Raskinuli smo jer sam odlagao neke stvari i postao lijenj. Imali smo najljepše uspomene i vazda sam joj dao podršku i motivaciju kada joj je bilo teško. Desila se stvar što je odlučila radi sebe da ode a duboko znam i znam da zna da je imala čistu ljubav kao i sa moje strane i drago mi je da mi je rekla da sam sam joj probudio taj osjećaj koji nikad nije osjetila u životu i pravu ljubav i da zbog toga ću imati posebno mjesto u njenom mjestu. Na sve to na meni je da radim na sebi da budem bolja verzija sebe jer sam izgubio najljepši dragulj što postoji zbog moje krivice i moliti se bogu da se putevi ponovo ukrste. P.s. ona je iz Turske i nevjerovatno kako gori taj optimizam iz nje i ta energija i nadam se na bolje da će čuda da se dese pre ili kasnije.

Upoznao sam predivnu djevojku pored koje se osjećam toliko opušteno da mi je to ponekad neshvatljivo. Pametni sat kada sam pored nje pokazuje niske otkucaje srca (ispod 65), stres je na najnižoj razini koja se može izmjeriti, pored nje sam opušten skroz (ovo sam slučajno skužio, jer inače imam blago povišene otkucaje (85otk) tokom dana-sjedilački posao, pa se pratim). Lagao bi da kažem da mi se ne sviđa. Obično je prije bilo da je sve suprotno. Možda mi nebo šalje signale da je to prava.

Osećam se nesposobno za život.

Problem nastaje kada očekujemo da ljubav znači, samo mir i nežnost. A zapravo zrela ljubav ostavlja prostora za konflikt - bez gubitka bliskosti.

Pokleknem, prekršim obećanje koje sam dala sebi i pošaljem mu poruku.. Nije zaslužio ni da mu se obratim, ali jbg ja sam najveća glupača na svetu... Uverila se ponovo da je najveća greška u mom životu, ponovo sam čula reči zbog kojih sam i odlučila da prekinem kontakt.. I sad evo lupam glavu o zid jer sam mu se javila.. Tačno zaslužujem da mi neko opali šamarčine pa možda dođem sebi..

Žena mi je rekla da nisam njen tip muškarca što se tiče intimnog odnosa. Kaže da su joj druge stvari bitnije,da joj odnos nije najbitniji. Imamo dete malo. Osećam se loše. Kako živeti sa znanjem da svojoj ženi nisi dovoljan. Šta raditi. Da li prekinuti brak?

Iz vana izgleda kao da mi sve ide od ruke, da znam sve što radim, da sam dobra mama, supruga, a i poslovna žena. To ni blizu istine nije. Svaki svoj korak promislim 100 puta, brinem 1000 briga, sumnjam u svoje znanje i kvalitet i sebi kao majci zamjerim neke stvari. Ne vidim to kao nešto neobično, sva ta osjećanja su dokaz ljudskosti i krhkosti, a svi smo takvi u dubini. Nego mi žao ljudi i toga što žive u zabludi da je bilo kome život med i mlijeko, da imaju baš sve. Nikad nije tako.. život nije tako koncipiran.

Konstantno sam nervozna.

Kad god prolazim nešto sa svojim momkom, na youtube mi izlaze pesme koje opisuju to sve što se dešava.

Nisam ni znao koliko sam glup dok nisam počeo da igram šah, igram ga oko godinu dana i izgubim 10 partija pa pobedim jednu, pa izgubim 6 pa pobedim jednu..