Ne razumem ljude koji iz čista mira zovu na video poziv. Šta očekuješ? Ako nisi deo porodice ili toliki intimus da ti se mogu javiti bilo kada i bilo gde da se nalazim i bilo kako da izgledam, nema razloga da me zoveš na video poziv. Malo pristojnosti i privatnosti.

Prevarila bih jedino u slučaju da me je partner totalno zanemario u svakom smislu a da sam mu ja to nekoliko puta rekla. Što znači da zna šta treba pa popravi, ali neće. Jedino u tom slučaju. I onda nema pravo da se ljuti. Žao mi je.

Oduševljava me i divim se kad na filmovima ili negde drugde vidim npr. moja žena ne bi to nikad uradila (onako sigurno) ili moj muž ne bi to nikad kupio, to nije on... Koliko zapravo ljudi dobro poznaju jedno drugo. I ne, nije u pitanju vreme koliko su zajedno nego koliko su zainteresovani. Ja živim s debilom 4 godine, a ne zna mi ni omiljenu boju.

Nedostaje mi tvoj smeh. Nedostaje mi tvoje lepo lice. Nedostaju mi trenutci koje smo proveli zajedno. Nedostaje mi ono isčekivanje da li ćeš doći. Nedostaješ mi, nedostaješ...

Hajde malo da podelimo "paranormalna" iskustva, ko je imao. Šta god da je u pitanju. Jednom sam za vreme paralize sna videla crnu siluetu sa crvenim očima kako stoji pored kreveta i gleda me. Pomolila sam se i prošlo je. Ne znam šta je to tačno bilo, ali sam videla da se dešavalo i drugima.

Znam kako će ovo zvučati, ali djevojke, žene - svi se oni promijene nakon desetljeća i dvoje djece. I onaj najblistaviji princ će te kad tad povrijediti i bit ćeš nesretna. Ne mora ni biti nasilan, nevjeran ili nešto tako radikalno, jednostavno se prestane truditi, ne da mu se ništa, nema više iskre. Uzalud ja skakućem oko njega, ne gleda me više onako kao prije.

Za mene je idealna devojka ona koja bi vikend najradije provela kod kuće gledajući seriju, ali kako ja onda da je upoznam?

Moja supruga i moj poznanik su flertovali na jednoj zabavi ispred mene, i ja sam bio ok sa tim, takva nam je veza. Međutim, godinu dana kasnije mi je priznala da se u međuvremenu dopisivala 4-5 puta sa njim posle toga, nešto neobavezno, kako je, šta radi, i da joj je on tokom poslednjeg dopisivanja izjavio ljubav, nakon čega je ona prekinula kontakt sa njim. Nisu se viđali, to 100% znam. Ja sam povređen, ona se kaje. Izgubio sam poverenje, i ne znam šta dalje. Nije me povredilo ni dopisivanje ni flert, ništa, sem toga što sam saznao godinu dana kasnije. Da mi je rekla kada su se čuli, sasvim bih bio ok sa tim.

Čekam nalaze biopsije i to čekanje traje predugo i izgleda da će zbog svih bolovanja i skijanja potrajati još neko vrijeme. Operacija mi ne gine, samo što se ne zna hoće li prvo ići kemo ili samo operacija. Muž me ne pita ni za nalaze, ni za operaciju ni kako sam. Pita što spremam za ručak, kad ću mu oprati sportsku torbu za treninge i jesam platila račune. A kako sam? Ne spavam od tuge i bijesa. Jedva čekam operaciju da ga ne gledam nekoliko dana. Poslije toga ide razvod.

Upoznala sam lika koji se ku*či da vozi Mercedes, ima 2 kredita, 35 godina i živi s roditeljima…