Počela sam da tripujem da sam drugim muškarcima lepa i da me gledaju, a udata sam žena. Mislim da imam problem sa samopouzdanjem i tolikim stažom u braku.🤣

Jako je teško danas biti dobar čovek. Uvek se nađe neko da izvuče ono najgore iz tebe što ni sam nisi znao da poseduješ.

Nikad mi neće biti jasno zašto svakoga zanima moj privatan život. Svi se, kao neka publika, busaju da izvuku informacije o meni šta radim i kako sam. Nije mi jasno. Kao da sam interesantna za analizu.

Žali bože energiju koju utrošim da se iznesem s nekim ljudima.

Rekla mi je: "Najviše bole one žene koje ne možeš imati, zar ne?" Samo sam tiho odgovorio "Da...". Tu noć mi je dopustila da sanjam, sve što sam maštao s njom učinila je kao da će se već sutra ostvariti. Zaspala je u mom zagrljaju, osjećao sam se kao u nekom filmu koji je pisan samo za nas. A onda hladno i tmurno jutro je pokazalo kako je sve s njom ipak ostao nedosanjani san. Otišla je ne znam kud, ne znam s kim noći dijeli. Ostavila je poruku na stolu svojom rukom pisanu... "Možda u nekom drugom životu bude više sreće za nas dvoje."

Tako mi se ide na more...

Blokirala me je na svim mrežama nakon 6 godina od raskida, a već jako puno vremena nismo u kontaktu. Evo ne znam šta da mislim...

Zdravo, potrebna mi je pomoć od dresera pasa ili od ljudi koji su prošli ove situacije sa sopstvenim psom. Imamo maltezera mužijaka koga mnogo volimo i pružili smo mu savršene uslove za život u našoj porodici, zapravo on je član naše porodice. Sva pažnja, ljubav, je usmerena ka njemu. Mazimo ga, pazimo, hranimo najboljom hranom, poslaticama, igramo se, izvodimo napolje svaki dana 2,3 puta, vozimo gde god idemo, redovno posećujemo veterinara. Za hranu izvoljeva, pa smo kupovali 100 vrsta hrana da vidimo sta se njemu sviđa, i pas nas ujeda, reži. Kada stavljamo povez kada ide napolje ništa, a kada treba da se skine, ujeda, i u drugim situacijama iz čista mira. Prvo šišanje koje je imao je bilo vrvtno trauma i stres za njega i posle smo promenili groomera koji ga obožava. Tu agresivnost smo prepisivali sve ove god. tom iskustvu, ali mislimo da je ovo neki dublji problem. Ruke su nam bile krvave i u ranama od njegovih ujeda. Gledamo druge pse, i to nije tako. Ne znamo šta da radimo.

Izluđuju me brat i njegova devojka, i pojedinačno i zajedno. I mlađi brat i ja vidimo veliku promenu u njegovom ponašanju od kad je sa njom; nešto je uzdržan, na silu se smeje preglasno, nešto nas bodri isforsirano, zaboga ni da opsuje. Nisu to loše promene, ali jednostavno, nije bio takav pre i deluje baš isforsirano. Žive u Nišu i uvek ih dokaze kod nas zajedno, baš nas zanima kako bi se ponašao kad je sam, verovatno isto kao pre.

Koliko me duša boli što upoznah osobu koja je kao napravljena i skrojena po mojim najdubljim željama ali nikad nećemo moći biti ni prijatelji a svaki dan se moramo susretati…