Devojka me ostavila po drugi put. Kada smo se upoznali vrlo brzo me zavolela i obasipala nežnošću, pažnjom i ljubavlju. Ništa manje joj nisam uzvraćao, jer sam po prirodi jako pažljiv, vjeran i dajem puno. Nakon nekog vremena počela je drugačije da se ponaša prema meni i da me zapostavlja u svakom smislu. Posle nekoliko svađa i jedne veoma žustrije svađe prekinuli smo, tačnije ostavila me i blokirala na svemu. Ubrzo nakon toga smo se pomirili i dogovorili da idemo sve ispočetka i da iste greške nećemo raditi, i da moramo više komunicirati ako imamo problem. I bilo je okej neko kratko vrijeme da bi opet počela da se isto ponaša, bez emocija, bez osjećaja, bez pružanja dovoljno ljubavi i svega što zaslužujem. Naravno da mi je to opet počelo smetati i povređivati me te je opet došlo do sukoba i ponovo me ostavila uz gomilu nelogičnih objašnjenja u svoju korist. Volim je a vjerovatno i ona još uvek mene, možda i gresim. Voleo bih da mi se vrati, a opet osećam se tako izmanipulisano.

I nakon 20god sjetim se zavoja na njegovom zglobu ruke i opet osjetim istu onu bol kao i tad. Volila bi da zaboravim, nismo bili jedno za drugo, on nije bio osoba koja bi mi bila vjerna, a ne mogu, ne ide. Volila bi da mogu ga zaboraviti i nikad ne pomisliti više na njega.

Kad sam bila devojcica od 6,7 godina maštala sam da imam lice kao plastelin pa da popravim nedostatke i kad nekog želim da izbegnem promenim lični opis. Nisam postala ni šminkerka ni frizerka ni plastični hirurg. Odrasla sam zgrožena kako danas pojedini ljudi postaju karikture zbog preteranih plastičnih operacija, kao zombiji!

Moja devojka je na rođendan svog brata pozvala bivšeg dečka da peva, koji se inače bavi muzikom i peva privatne proslave… Ne znam šta da mislim o svemu tome...

Ne volim ljude koji se lažno predstavljaju.

Uvek smo se peckali oko datuma kada smo se smuvali drugog ili trećeg jula. Drugog smo seli na piće a poljubili se iza ponoći, tehnički trećeg. Mnogo sam je voleo. Volim je mnogo i danas. Puklo je sve. Prošlo je tri godine a ja i dalje svakog drugog razmišljam o tome. Svaki dan mi padne na pamet. Teško je.

Razišli se prije 8 godina. Trajalo je 7. Prevario me. Ne znam mogu li ikada dati više toliko sebe. Solo sam i željela bih pronaći nekoga, samo ne znam kako da se opustim..bavim se sobom, trudim se zacijeliti..no željela bih se riješiti tog emocionalnog otiska…te boli...

Upravo sam ukapirala da na fejsu postoji opcija koja se zove "pomozite korisniku tom i tom", gle čuda baš na profilu od bivšeg. Nešto se mislim, jedino da ti dam broj od nekog sanatorijuma da ti pomognem. 😅

Više puta u životu mi se dešavalo da se sa nekim gledam mesecima i na kraju ništa ne bude. Pitam se zašto je to tako.

Koliko sam se davao na propale "veze"...strašno. Sa ove distance-bilo je preočito da ne mogu uspjeti.. fino da se izvinim sam sebi koliko sam se potcjenjivao.