Nekad sam joj vadio tampon. Eh, šta je mladalačka ljubav.

Namerno kasnim na posao.

Mislim da me muž nikada nije voleo. Poštovanje da ali ljubav kao prema supruzi ne. Ja sam njega smuvala i uvek imala više želje i motivacije za sve u životu. Prestanem da osećam prema njemu sve što sam imala, bezrezervno se dala i za njegov posao i za decu koju imamo (za to mi nije žao ali za njega jeste). Ni fakultet nisam završila. Da nema dece ne bi me bilo ovde gde jesam, otišla bih i izvela snove koje sam kasno shvatila da ih imam i koji su. Sad čekam da deca porastu pa da se otisnem gde mi duša ište. Tu ću biti za decu uvek ali većinu vremena će moći sami, kada krenu na fakultet ili se zaposle. Imaće svoje društvo i potrebe više van porodice nego unutar. Milion puta sam ga vraćala na te probleme koje on pravi jer nema emocija sa njegove strane i milion puta sam ja razmišljala da možda umišljam i preterujem ali duša oseća i fali joj svašta nešto, verujem da moje emocije ne varaju. Neispunjena sam pored njega, ne želim da imamo odnos, nije mi lepo.

Kad devojka dođe kod mene jedva čekam da ode kući.

Namerno ostavljam otvorena vrata od stana da vidim ko se usuđuje da uđe.

I dalje slušam playlistu što si napravila da mi pomogneš da se isplačem..

Ne razumem zašto ljudi žele znati gde radite. Npr. ako me pitaju radim li, kažem da. Onda me pitaju gde. Ako kažem u restoranu ili marketu, odmah pitaju u kojem restoranu/marketu. Je l' to znači da žele da provere da li sam stvarno zaposlena jer ja drugog objašnjenja nemam. Čak me to pitaju i osobe koje ne poznajem.

Najviše se plašim perioda između utorka i srede, od malena tako. Uvek sam u školi dok sam išao imao izazove neke u sredu ujutru i posle mi je sve lako do kraja nedelje.

Imam 24 godine i osjećam se nesposobno za život. Ništa od sebe još nisam napravio.

Zahvalila sam mu se na dejtu i blokirala ga.