Žena ljubomorna jer nemam puno sedih u kosi jer je njoj skoro skroz seda kosa. Oboje smo 75. godište i mislim da ovo prevazilazi granice normale.

Jako mi je teško da se opustim pored muškarca i da mu verujem, uvek sam na oprezu čak i kad su veze u pitanju. Ne mogu sa tim da se izborim nikako iako sam bila sa dobrim momcima uglavnom. Bojim se da neću moći da imam normalnu vezu ili da živim sa nekim u budućnosti.

Tako se osjećam da volim da puno spavam. Spavanje je moj bjeg od realnosti, čovjece tako mi prija. Od nervoze prije sam spavao 3 sata sad preko 10 sati.

Devojka sa kojom sam planirao budućnost i sa kojom sam hteo decu, i samo što smo krenuli da radimo na deci. Ona je prekinula kontakt, nije se javljala više, kada smo se čuli kasnije, rekla je da se ohladila. Posle toga smo se čuli još jednom i kada sam je pitao da li želi da budemo zajedno, rekla je “ne znam”. Znam da “ne znam” znači ne i da ko zna šta je sve tu upleteno. Ali brate planiraš decu sa mnom i hoćeš da imamo takvu neku budućnost i tako odradiš stvari. Niti kažeš pravi razlog, niti prekineš kako Bog zapoveda. Samo nestaneš. Kolika kukavica i moraš da budeš i koliki nečovek. Pogotovo što znam da je bila povređena ranije i da je prošla kroz sličnu situaciju, pa da uradiš nekome to isto. Ili je htela da se osveti za to, ali nekom drugom i koplje se prelomilo na meni. Još uvek dolazim k’ sebi od cele situacije. Zateknem sebe da zaplačem još uvek i gubim volju za svime… Šta mi uradi žensko nikad ne bih pomislio da je moguće…

Mrzim ovaj život u zgradi. U jednoj sobi se čuju porodične svađe, u drugoj glasna muzika, u wc čujem komšiju kad piški. Aman više.

Da mi je znati u koju grupu debila spadaju ovi što im se emocije pale i gase po potrebi. Kad čujem ono 'vratile' mi se emocije, tačno znam da taj ili ta nije u vinklu i da je lažovčina. Prema nekome ili imaš emocije ili ne, nema tu on/off. Bolest.

Odbila me je jedna devojka pre dosta godina na fakultetu. Razlog zašto me je odbila, je taj što je ona tad imala 27 godina, a ja 19 godina. Da li su devojkama stvarno toliko bitne godine kod momka?

Kombinacija je veza!

Prije deset godina, otišla sam u Švedsku, ostavivši iza sebe porodični dom, ljubav, prijatelje, naš način života. Žrtvovala sam mnogo, početak je bio užasno težak, više puta sam poželjela da odustanem, da se vratim, ali nisam. Vremenom sam napredovala u karijeri, upoznala supruga, imamo jedno dijete, drugo očekujemo. I onda kada odem u BiH, u mjesto odakle sam došla, umjesto da odmorim, da se radujem, ja jedva čekam da odem nazad. Ono malo prijatelja koji su ostali, kukaju, mrače, govore koliko je teško na Balkanu, diveći se mom životu tamo, a nikada nisu prstom mrdnuli da urade nešto od svojih života. U godinama kada sam otišla, oni su izlazili, družili se, napijali vikendom, a ja sam brisala du*e starim Šveđanima i učila jezik s kojim se do tada nisam susrela. I nije problem, svako sebi bira, ali ako si to i to uradio od života i nemaš hrabrosti, energije ili volje za više, onda nauči da budeš zadovoljan s onim što si postigao. Samo ne mrači.

Počeo sam da pravim kuću od nule. Pre svake počete izgradnje nečega od temelja, zidova, betona, vode, struje i ostalih završnih radova sam googlao i edukovao u brzim crtama šta je dobro a šta ne, evo i na kraju radova još nisam naišao na kompetentnog majstora sa kojim možeš da popričaš, svi su majstori a niko ne zna osnovne stvari u svom poslu, treba im zabraniti rad i uvesti licence.