Bliži mi se rođendan i iskreno ne bih voleo da mi bivša čestita jer bi me to utuklo nekako i pokvarilo bi mi dan. A opet sa druge strane bolelo bi me i da mi ne čestita. E šta mi devojka uradi, unazadi me za ceo život..

Sram me odgovoriti kad me pitaju odakle si. Iz Gradilišta.

Koliko su neki muškarci privlačni i jbzvni, šteta što su u glavi tupavi i nula karakter.

Kako je moja prijateljica licemjerna. Meni tu nešto prigovara jer starije žene volim nazivati babama, a ona prva isto tako proziva 'starije' 40+ muškarce da su 'starčad'.

Nikako da nađem posao u struci... nakon 5 godina fakulteta idem raditi u McDonald's.

Volim da radim svoj posao kao trgovac, da ljubazno pomognem ljudima da odaberu i objasnim im sve što ih zanima. Ali kolege to mrze pa govore da se ulizujem šefu, a šef vidi da se dosta trudim i da radim više nego drugi pa mi zadaje teže zadatke.. Izgubila sam volju...

Proklinjem sebe svako veče jer sam dopustila da se zaljubim u zauzetog čovjeka. Znam da je pogrešno i da nikada nije trebalo da se desi ali kunem vam se iako nismo u kontaktu duže vrijeme iako ga ne viđam, nikada niko nije uspio poslije njega da probudi u meni isto. Neobjašnjiva emocija.

Kad pomislim da me u kući vise ništa ne može iznenaditi, postanem svjedok kako se mama i brat pola sata svađaju kako se pali bojler. Pritisneš dugme- upaljen. Pritisneš opet- ugašen. Šta tu ima pola sata da se mudruje? Ne vjerujem šta sam gledao pola sata. Pa ti sine sačuvaj živce za rad u Njemačkoj. Razmišljam da od njih napravim muzičare. Kao odsviram im dva tona i oni meni naprave pjesmu.

Živim sad lep život, o prošlom braku neću da pričam. Imam ćerkicu i lep brak sa sadašnjom suprugom a sa prošlom sam imao pakao. Koliko bih voleo da sam upoznao sadašnju suprugu pre i da mi je ona rodila decu iz prvog braka. Eh živote.

Ceo život imam taj problem što razumem svakoga. Da li je neko pogrešio ili ne, uradio nešto loše ili dobro, da li slušam dve strane priče, uvek razumem i jednu i drugu stranu, uvek razumem zašto je neko nešto uradio. Uvek mi je prva rečenica i pomisao u glavi "Pa dobro, razumem zato što.." čak i nasilnike kad slušam shvatam kako su oni bili tretirani kao deca, da li su i oni trpeli nasilje ili su bili razmažena svojeglava deca, uvek razumem zašto. Ne opravdavam nipošto, samo razumem zašto. Prijateljica mi je jednom rekla da sam joj draga jer šta god da uradi prvo pokušam da razumem i opravdam svaki njen postupak. Ovo zvuči možda empatično, ali je jako zamorno za mene jer gubim svoje ja, dajem se previše i nikad ne mogu da raščistim sliku u glavi i da imam svoj stav. Ovo ulazi u apsolutno svaku poru mog života. Od nebitnih stvari do ključnih. Na kraju uhvatim sebe kako sve ljude razumem i opravdavam samo sebe ne, prema sebi sam najgora.