Otkako sam procitao sledeci citat, obuzima me neverovatan strah od kancera, a u isto vreme imam i veliko divljenje našem imunitetu i mehanizmu ćelijske deobe. "Svake sekunde se u nama podeli 2-3 miliona ćelija, a tokom dana se desi između 30 i 70 milijardi ćelijskih deoba. Čovek ima samo jednu kopiju gena TP53 koji kodira protein neophodan imunitetu da prepozna ćeliju raka, dok slon ima 20 kopija - zato slonovi skoro pa nikad ne obole od raka".

Momak i ja kao da smo zamenili uloge. Po nekom šablonu žene su te koje su osećajnije, brižnije, pune razumevanja, više pričaju, uzbude se za neku sitnicu, imaju promene raspoloženja, vole Novu godinu i ludilo oko ukrasa, šoping.... A kod nas je kontra, ja sam ta koja stalno opominje njega što pare baca na gluposti kao što su ukrasi za jelku (jer ih imamo milion i pola ne iskoristimo), smara me priča u nedgogled koja nema poentu, retko kad zaplačem, volim u miru i tišini da gledam film a on samo melje nešto, češće on pere veš i sređuje kuću jer kad to ja uradim on obavezno nađe zamerku i onda nastane svađa.... Osećam se kao muškarača, ne znam ko je ovde lud.

Svuda oko sebe vidim samo bebe i trudnice....ne kontam kako tako lako zatrudne? A meni ne ide... Jel ima neko neki tajni sastojak...😉

Uvek me uhvati neka tuga kad mi izađu uspomene na fejsu.

Imam traumu da piškim u gostima, jer će se čuti žubor vodopoda.

Svakog dana, više puta, pomislim na tebe a nismo u kontaktu skoro godinu dana. Je li ovo ljubav ili opsesija? Kad će proci i hoće li uopšte?!

Imam tanke usne; oduvek imam problem s tim, pogotovo kad vidim kako neke devojke imaju punije usne tada postanem baš ljubomorna. Imam celulit, iako se hranim zdravo i veganka sam. Imam neku 'metlu' od kose na glavi retku i ravnu. Imam zgužvanu facu, kao štakor; sama sebi se ne sviđam i ne znam šta da radim.

Ne podnosim miris karamela, kokosa i vanile na koži.

Ispred zgrade jednosmjerna ulica, sa obe strane parkiraju se auta i sa obe strane trotoari, a opet mnogi ljudi i majke sa djecom hodaju po ulici. To je posebno opasno kad vozači izlaze u rikverc sa parkinga. Šta je ovom narodu, nije mi jasno.

Moja svekrva je otkazala moje venčanje jer joj je sestra preminula 6 meseci ranije. Bez muzike, žurke, nošenje samo crnog cele godine, što znači da nema venčanja. Njeni sinovi su došli iz zemlje da je podrže tog leta, a ja sam ostala kod kuće. Naljutila se i svima rekla da je mrzim. Onda, kada je prošao datum našeg venčanja, objavljivala je slike po celom Fejsbuku sa venčanja svih ostalih. Još uvek ne razume zašto je ne volim.