Da nema frizera, hodali bi ste čupavi ko pećinski ljudi ! Nije frizer samo da farba, šiša i navija viklere, postoji škola sa razlogom. Možete naučiti navedeno ali ne možete na nekom kursu naučiti hemiju, psihologiju, poznavanje materijala, to su najbitniji predmeti pored prakse. Frizeri rade sa opasnim hemikalijama, tren nepažnje i ode kosa. Zato se i dešava da izadjete sa sprženom kosom ili pogrešnom bojom iz salona jer frizer nije pazio na času niti ide na edukacije, oni koji uče stalno, e njima se to ne dešava. Aj zdravo.

Supruga me upropastila.

Otkako sam procitao sledeci citat, obuzima me neverovatan strah od kancera, a u isto vreme imam i veliko divljenje našem imunitetu i mehanizmu ćelijske deobe. "Svake sekunde se u nama podeli 2-3 miliona ćelija, a tokom dana se desi između 30 i 70 milijardi ćelijskih deoba. Čovek ima samo jednu kopiju gena TP53 koji kodira protein neophodan imunitetu da prepozna ćeliju raka, dok slon ima 20 kopija - zato slonovi skoro pa nikad ne obole od raka".

Sad u srednjim godinama shvatio sam koliko sam mogao sebi da uništim život kad sam bio mlad... Pre sadašnje supruge sa kojom imam lep život, bio sam sa jednom devojkom samo zbog sexa. Nisam je voleo, nije mi bilo stalo do nje, ali je zato sex bio neverovatan i skoro svakodnevan i to je bilo jedini razlog zbog kog sam bio sa njom. Nisam naravno koristio zaštitu. Da je tad ostala trudna ne bi pristala na prekid trudnoće. Sje*ao bi život i njoj i tom detetu i sebi! Dobro je da sam prekinuo jer je bilo samo pitanje vremena kada će zatrudneti...

Kad sam bila u 20tim bjuti slip ( spavanje do podne u prevodu) kad se probudim wow kao mis sveta, što duže spavam sve lepša. Sada sa 50 godina ako odspavam do podne vikendom, podočnjaci do donje vilice, podbula, kao da sam 3 dana pred smrt. Ej mladosti…

Ne želim susret ni vezu s interneta.

Tata je preminuo pre tačno tri nedelje, bio je bolestan. Imao je rak pluća... Od kad se otkrilo do njegove smrti ima tačno dva i po meseca. Još uvek nismo svesni da ga nema, ali mnogo boli. Baš mnogo. Ne znam kako da se nosim sa ovim.

U tinejdž godinama sam bila poznata po prelepoj kosi i velikim grudima. Kad god bi me neko spomenuo nekome, žene bi pitale:"Jel to ona sa lepom zlatnom kosom?", a muškarci:"Jel to ona sisata?" I sad nakon 10 godina, ista situacija. Jedino što sam udata pa mog muža pitaju:"Jesi li ti oženio onu sisatu?" Užas!

Stvarno se ponekad pitam da li ove pričalice uopšte kapiraju koliko su dosadne i koliko smaraju narod? Jbt, to se ne gasi nikad. Samo melju li melju. Gori ste od proliva. Proliv je spas u poređenju sa vama. Davite ljude vašim laprdanjem i pametovanjem. Posle se čudite što ljudi ne žele da se druže sa vama, a ne znate razlog. E pa, ovo je. Od vas ne možeš doći do reči, uopšte ne poštujete sagovornika. Kad jedno priča, drugo ćuti i obrnuto, a vi se ubacujete u sred rečenice i nastavljate po svom. Stvarno strašno.

Ljudi moji, ja prosto ne znam šta se sa mojim mužem dešava. Da li su svi muškarci takvi ili ja samo nijesam imala sreće pri odabiru. Naša veza je bila nešto najljepše i najbolje na svijet. Kada smo se vjenčali i otišli u Austriju da živimo, on se počeo mijenjati. Od kako je dijete tu, njega više ne poznajem. Toliko je pun bijesa, gnjeva, osude, zavisti prema drugima. Stalno psuje, dere se, vrijeđa i iživljava se na nama psihički. Kaže da se kaje što je se preselio, a dolje je imao sve (posao, mamu, baba). Ne znam što da radim. Čovijek neće apsolutno ništo po kući da pomogne. Samo se izvali na fotelju i gleda u telefon. Očekuje sve na gotovo. Tipični Crnogorac. Ljudi, kako ovo presjeći?