Ok mami za rođendan poklon, Novu Godinu, Božić, 8 mart…ali veliko ali !!!!!!! Sinoć smo se posvađali jer je moj momak dao mami 300 evra poklon za Dan Zaljubljenih a meni ukrao poluuvelu ružu i balon u obliku srca iz dekoracije obližnjeg kafića, trošak za mene NULA. Da li samo meni nije normalno da sin poklanja nešto majci za Valentinovo ??? Ma za bilo koji praznik ok, za Vrbicu, Uskrs, Vaskrs…. Šta god !!!

Sklone ogovaranju ne mogu da percipiram kao ljudska bića. Šta kao ljudska bića, ne mogu da ih percipiram ni kao sisare. Tako su mi neki oblici života sa horizontalom, bez vertikale. Možda crvi, ali obavezno pljosnati, jer obični imaju kakvu-takvu vertikalu.

Sve mi se plače kad vidim koliko je boli rame kao posljedica pada, a svi nalazi uredni. I ne izlazi više jer joj treba pola sata da obuče jaknu sama. Ne može ništa raditi što traži da podigne tu ruku. Naravno, ima dana kad je boli manje i tad može, ali opet s teškoćom. Fizioterapija je pomagala, bilo puno bolje, ali košta mnogo para, dok ne skupimo bar jedno za preporučenih 30 sesija, patnja...

Sad već bivša drugarica kojoj sam pre samo 5 meseci bila kuma me je blokirala.. Blokirala, a nemam pojma zašto... Juče sam je pitala ako može da mi pošalje broj njene rođake, hladnokrvno mi je rekla kako nema.. Posle sat vremena me je blokirala...

Imam 30 godina i od završetka srednje škole je prošlo 11 godina, proživjela sam vršnjačko nasilje, napravili su o meni lažni fejs, sprdali me da tražim dečka, da sam siromašna, smislili pjesmicu o meni i pjevali, toliko su me ubili u pojam da sam se 2 godine nakon završetka srednje bojala izaći iz sobe jer sam misla da će me sprdati, i dan danas se nisam oporavila i mislim da se nikad neću udat jer sam ružna, tako su mi govorili.

Najbolji drug moj dečka mi je lajkovao stori i zvao me da blejimo, prvo nisam htela da kažem dečku jer se baš druže i neću da zbog mene prestanu ali mi je pre par dana nešto prebacio pa sam mu rekla i znate šta, njemu nije ništa rekao, a na mene se naljutio iako se jasno vidi da na poruku nisam ni odgovorila... Klasično muško.

Nervira me majka, samo kuka. Nervozna je i živčana. Nikad u životu nije radila, nije se školovala... Kako ove žene koje su radile i imaju decu, pa im nije život dosadio. Ona je toliko lenja, sve joj mrsko. Onda joj mrska i ta lenjost. Sama kriva za svoj život, a onda krivi sve nas i viče na nas. Gledam druge žene aktivne, idu na posao, imaju decu itd. Šta će one reći?

Upravo sam raskinula sa dečkom sa kojim sam bila 3 godine. Već duže vreme pratio me loš osećaj da gleda druge devojke ali nikad nisam imala dobar dokaz za to. Danas sam pronašla slike golih žena u preporučenim objavama na instagramu. Pravdao se da on to ne gleda, ali mu ne verujem. Ne mogu da pređem preko toga, ko zna šta još krije pored toga… Tek sada vidim da je moj loš osećaj opravdan.

Ne volim porodična okupljanja, sahrane, slave itd. a sve to zbog moje porodice. Ta ogovaranja, tračevi, zabadanje nosa u tuđe živote me ne zanima. Ko je rodio, udao se, oženio, umro, prevario, obolio, poludio, fizički propao, ko radi, ne radi me ne zanima! I onda sam ja čudna što sam takva, e neka sam.

Ne znam kome bih mogla ovako nešto da ispričam a da me ne osudi.... Imam 50 godina, brak kao brak, zapao odavno u monotoniju bez sexa, bez ljubavi, pažnje, nežnosti. Odjednom, počinje da mi piše neki mlad čovek, recimo 30tak možda koju više godina, u mom telu i mozgu se bude davno zaboravljena osećanja, nisam mislila da sam još uvek u stanju da ih osetim.... Zaista, ničega osim razmenjivanja nekih finih i nežnih poruka, nije bilo... Posle samo 3 dana, blokirala sam ga... Uplašila sam se svega što sam ponovo osetila i na stranu da stavim grižu savesti, ipak sam majka 3 deteta čak sam i baka.... Zaista ne bih preživela razne osude, a ustvari, trebalo bi da me ne bude briga, jednom se živi.... Ali, opet, jaoooo...