Upoznala sam 8 godina starijeg dečka iz Bg, viđali smo se, pisao mi je non stop, uvek bio dostupan. Sve to je trajalo oko mesec i nešto. Bio je toliko divan da čak nisam imala potrebu ni instagram da mu tražim. Odjednom je prestao da mi piše, nestao. Posle tri meseca ga se setim i jedva nađem na instagramu, vidim oženjen i dvoje dece. Na slikama sa ženom pršti od ljubavi u opisu. Da li da joj kažem istinu? Obe smo prevarene (pritom on je debeo i fizički 0, ali jako šarmantan). Obe smo mis za njega.

Uopšte ne žalim one osobe koje izađu povređene iz veze, a onda zavlače narednog partnera. To što je neko VAS povredio, ne znači da treba da kažnjavate nekoga ko nije ništa kriv, samo da bi lečili svoje komplekse i frustracije. Ježim se kad čujem da je neko ušao u novu vezu samo kako bi preboleo, da bi pokušao, da bi ovo, da bi ono. Fuj, to nije nikakav izgovor i presmešno je. Treba skupiti mu*a i preboleti, pa onda krenuti dalje. Takvim osobama treba skinuti kapu, to su legende. Najlakše je sprdati se sa nečijim emocijama. Nikada u životu neću imati razumevanje za takve i spadaju mi u jednu od najgorih vrsta ljudi. Očekujem glupe komentare i izgovore, ali zabole me, laprdajte do sutra. Pozdrav normalnim i razumnim osobama na ovom sajtu, koji realno komentarišu. 💪

Bila sam zakleti protivnik da ikada išta imam sa bivšim momcima mojih drugarica. Dok nisam slučajno videla momka od moje drugarice golog. Nisam prestajala da mislim o njemu. I čini mi se da sam malo manipulisala njom da ga ostavi. I dočekala. On šokiran, a ja nezasita.

Ne znam zasto ljudi lazu koliko dugo su sa nekim u vezi? To je toliko nebitna informacija da nema poente to lagati. Stvarno ne razumem.

Upoznala sam muškarca koji misli da su žene koje imaju malo veće stidne usne, odnosno da je razlog tome njihova promiskuitetnost (da se lepo izrazim za razliku od njega). Kaže postoje one koje su takve fabrički i one koje su se puno… pa im se rastegla. Čovjek ima 30 godina.

Trebalo bi da budem srećan, a ja sam to nekada bio, kada sam momak bio i sam i bez devojke a kamo li bez žene i dece, blizance koje čekam sa sadašnjom suprugom. Sloboda, bezbrižnost, šta znam mislim da je bilo sve ranije lepše, 24h mi je sećanje na te dane u glavi.

Danas je 18 dana od kako nisam zapalila cigaru. Nakon 30tak godina pušenja 10-15 cigara na dan odlučim da ne mogu više voditi borbu sa okolinom i stalno tražiti pogodno vrijeme i mjesto da zapalim. Živim u zemlji gdje je pušenje zabranjeno na javnim mjestima i gdje na pušače gledaju kao na kriminalce. Pišem ovo jer me hvata kriza i bojim se da ću pokleknuti i zapaliti pa kud puklo.. S druge strane 18 dana nije malo.

Osoba koja je šutnuta i najstrašnije izvređana ne treba ništa da razume.

Devojka me zamolila da joj pored wc šolje ugradim malu policu da ima di odložiti telefon.

Očekivao sam da će raskid sa curom teže da mi padne, ali nije... ne kažem da je nisam voleo, jesam i više nego što je možda trebalo. Ali ipak, svestan sam bio da koliko se trudili, nismo jedno za drugo. Ne ide... možda je zbog toga.