Volim da gledam police body cams na yt. Ljudi moji, kakve prljave stoke roditelja ima. Juče gledam, policajci došli u kuću, prljavo, smeće na sve strane, milion muha leti, 12 mačaka u kući, kćerka živi u tom užasu (odveli su je odatle kod hranitelja). Ali najgore kad su otvorili zamrzivač, pun mačaka, a u jednom mačka sa mačićima, i to ih žive stavila unutra. Užas!

Od svih zaposlenih šef samo mene kulira. Ne znam o čemu se radi jer sve radim besprekorno.

Volim svoga muža ali ne znam oću li još dugo moći izdržati pritisak koji mi stvara njegova bivša ljubav!

Toliko mi nedostaje dopisivanje sa njim da mi na mobitelu namjerno prikazuju istu mačku kakvu ima on.. namjerno me podsjećaju na njega da ga ne mogu zaboraviti..užas!!

ChatGpt me 'uči' kako da se nasmejem dečku koji mi se sviđa 😂 Šta sam dočekala..🤦

Da li je normalno da se nakon razgovora za posao direktor “polomi” da doleti do mene i pomogne mi da obučem kaput ili je to samo meni potencijalni znak da sam mu se fizički dopala?

Koja je najbolja vežba za zaboravnost? Desilo mi se par puta da na poslu ne ugasim klimu ili svetlo, odem kući i ne setim se toga uopšte. Kući mi ostane nekad uključena ringla iako sam završila sa kuvanjem, punjač mi ostane u zidu i kad otkačim telefon, vrata od frižidera ne gurnem do kraja kad zatvaram i ostane lufta… nikome ne pričam te stvari, znam da svi imai o meni lošu sliku i rekli bi ako se već toliko puta desilo da radim to namerno, ali stvarno se u tim trenucima izgubim… nadam se da me neko razume.

Ljubljenje sa otvorenim očima mi smeta. Jesam li luda ako mislim da me ne voli zbog toga?

Treća sam godina fizike, ali ja i dalje ne znam računati stoljeća. Ne razumijem! A računanje postotka na pamet sam shvatila tek nedavno, znala sam samo da je 50% pola. Kako ova moja glava funkcionira ne znam...

Poslednjih par godina rođendani nisu kao pre da dobiješ neku lepu sitnicu da najbliže prijatelje pozoveš na neki kolač sok. Svi danas rođendan organizuju uz to da gledaju koliko ćeš im para staviti u kovertu. Ja svake godine napravim kod sebe večeru za moju rodbinu, kumove, prijatelje i kolege. Odmah kažem da mi novac ne donose jer sam ih pozvao zato što su oni meni dragi, bliski i smatram da trebaju biti moji počasni gosti. Ako već hoće nešto da sakupe i da mi kupe da to bude neka sitnica koja će mi ostati kao uspomena na njih.