Nakon 6 godina braka, samu sebe lupam u čelo i pitam se dal sam normalna što sam se udala. Svjesna da živim s narcisom, kojem su svi bitni, a djeca i ja smo najgori i ne zaslužujemo ništa.

Ja stvarno ne mogu da razumem ljude koji se ustaju ili idu negde u poslednji čas. Moj brat ustane u 4 za posao, treba da krene u 6 i lik kasni, ne može da se spremi za to vreme.. strašno. Ili ovi što ustaju u poslednji čas su mi gori i onda trče navrat na nos... ajde, desi se da se neko uspava, ali znam ljude koji to rade ceo život. Neodgovornost.

Uvek su mi deblji i ružniji ljudi od mene govorili kako sam se ugojila. Nikada to nisam čula od zgodne i lepe osobe…

Smatram da je ljubav precenjena.

Inteligentni ljudi imaju bolji sex, još ako kombinuju ta dva uh.

Sad shvatam zašto kažu da je najlepše kad ideš u osnovnu školu. Nema ništa lepše nego kad dođeš iz škole i nemaš mnogo obaveza, imaš slobodnog vremena koliko hoćeš.

Povraća mi se od ubrzanih videa na društvenim mrežama. U redu je ako se jelo kuha 30 min. pa odlučiš skratiti na 5 min postupak izrade., al da moraš i govor ubrzat na 2,3 puta, degutantno. Ljudi, postajemo roboti. Šta je ovo?

Porodila sam se pre 8 meseci. Pre nekoliko nedelja smo se suprug i ja malo zaneli, sutra dan popijem pilulu za dan posle i mislili smo da je s tim gotovo. Juče odradim test jer mi kasni i imam šta da vidim... Šok! Ali i u svom tom šoku ni u jednom trenutku nije bilo razmišljanja o bilo čemu drugom osim o porođaju. Bilo je planirano, samo ne ovoliko ubrzo. A iako nije bilo planirano sad, bilo je željeno. Biće to jedno pravo malo, naopako čudo kad nas je ovako iznenadilo.

Danas sam raskitila jelku.

Nedostaje mi vreme kad sam imao 12-13 godina tad je vreme prolazilo sporo. Sat vremena kao da je par sati. Sećam se, kad idem u školu ujutru, ustanem u 6 sati spremim se, uključim televizor, gledam crtani. Kad se vratim iz škole, igram igrice, gledam televizor uživam.