Pokušali smo da budemo dobri domaćini i da dozvolimo pušenje gostima na porodičnom slavlju, jer, ispada da mozda i nije u redu ako dozvolimo da se pušači uzdržavaju ili izlaze napolje da bi pušili. Mislili smo da ćemo tih dva, tri dana i mi izdržati. Sad kad je prošlo shvatam da je ovakvo viđenje stvari skroz pogrešno, smrad se uvukao i ne vetri se uopšte lako, čak i u druge prostorije. A da ne kažem, pošto sam inače astmatičar, koliko je uticalo na moj kašalj. Tako da, sledeći put neću se ustručavati da kažem gostima da se u našem domu ne puši. Kad ja odem u goste naravno prilagodiću se iako mi smeta duvanski dim, ali kod nas - više nema cigara, pa ko se zato ljuti nek se ljuti.

Krenuli smo da imamo probeleme u braku i muž mi predloži da ja odem kod terapeuta posto se samo ja žalim. Posle par meseci terapije, dosta rada na sebi odlučila sam da je razvod neizbežan. Evo sad hoće i on da ode na terapiju samo da ne idem iz kuće.. e pa sad je malo kasno za mene.. hvala ti puno !

Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored drugog, oni sednu nekada odvojeno, on priča sa jednom ekipom, ona sa drugom. Retko se ljube u javnosti. Stric ju ne zadirkuje. Više podsećaju na moje roditelje koji su dvadeset godina zajedno, nego na par koji je u vezi bio tri godine, i od skoro su u braku. Kada sam to rekao ocu, rekao je da su zreli, da je njihova ljubav mnogo jača, nego kod dvadesetogodišnjaka, da se vole i poštuju puno, i da je ljubav drugačija u kasnijim godinama.

Moj muž se sa kumom čuje možda jednom dva puta mesečno. Živimo u inostranstvu pa se retko viđamo. Ja se sa kumovom ženom čujem češće. Naravno, kad god odemo dole viđamo se sa njima često, i družimo se sa njima. Jednom sam mužu rekla da bi trebalo češće da se čuje sa kumom i da se ja mnogo češće čujem sa kumovom ženom. On mi je rekao da kumu bilo šta zatreba on bi učinio za njega, i da zna da bi kum isto uradio. Da su bili jedan za drugog u nevolji, i kada su bili srećni. Da zna da je kum dobro i da ne moraju da se čuju često, ali da se vole i poštuju više nego nas dve koje se češće čujemo. Kaže da pravi prijatelji ne moraju da se čuju često, ali da treba tu uvek da budu jedan za drugog.

Namjerno sam ostala trudna s drugim djetetom, znajući da se planiram razvesti od njihovog oca. Čim se je prvo dijete rodilo, vidjela sam da on nije u stanju biti otac i muž kakav treba da bude, ali dala sam mu vremena da se snađe u novoj ulozi. 3 godine kasnije, dijete i sve obaveze i dalje samo na meni. Tad odlučim da rodim još jedno i čim se dozovem razvod. Oduvijek sam željela dvoje djece i da mi sin ima sestru, tako da kontam nek ovaj bar napravi još jedno kad ni za šta drugo nije. Razvela sam se i sad me baš briga, nisam zainteresirana za novu udaju, imam svoju djecu, više slobodnog vremena, uživam u životu.

Burazer živi na spratu, oženjen je ima dvoje dece. Ja klince baš volim, ali oni su po 12h kod nas. Svaki vikend su od 9-21h kod nas. Snaja ih samo pošalje dole kod nas. Ja radim i vikend mi je potreban da se odmorim, da organizujem svoje vreme za svoje neke planove. Snaja i brat vikendom odmaraju, gledaju serije u miru i tišini. Ja i majka bukvalno precrknemo. Ne znam kako da im kažem da i ja imam pravo na odmor. Nisu ih rađali za mene. Ne mogu da verujem da ljudi toliko nemaju obzira.

Kada sam izgubio svaku nadu da ću osnovati porodicu jer sam već imao 45 godina, upoznao sam nju, normalnu, skromnu, lepu osobu... Posle 2 godine mi je poklonila najlepši poklon na svetu- ćerkicu.... Volim te Gago!

Moj muž nikada ni za jednu drugu ženu u mom prisustvu nije rekao da je lepa ili zgodna, niti je ikada odmerio drugu ženu pored mene. Stalno mi priča kako sam ja najlepša i najzgodnija žena, iako znam da nisam. Stalno mi udeljuje komplimente, bez razloga. Pored njega se osećam kao najlepša žena na svetu, iako sam svesna da nisam. Poneta je da svaka žena ovako treba da se oseća pored svog muškarca, ako se ne oseća onda on radi nešto pogrešno.

Kada smo muž i ja kupovali stan, svekar je digao kredit da bi nam pomogao, dok je mog oca bas bilo briga iako je imao para da nam pomogne, čak nas je par puta na finjaka pod*ebavao u fazonu svi mogu da budu podstanari samo nama du*e zinulo da kupimo stan, a nama je rata kredita ista kao i da plaćamo kiriju. Sada kada je moj otac upao u neke svoje dugove očekuje pomoć uz priču kako smo porodica, treba međusobno da se pomažemo. Samo sam mu rekla da mu je du*e zinulo da se zbog svojih hirova uvlači u dugove. Uvredio se i izvređao me. Žao mi je, ali kad god si ti meni kao otac trebao nije te bilo briga, a tebi kad treba nešto setiš se da si otac. Takav mi ne trebaš.

Vratila sam se s porodiljskog i kako se u međuvremenu dosta promenio način poslovanja, obučavao me je mlađi kolega koji je tu došao kada je krenula ta promena pa se već bio uhodao. Prema njemu sam se ponašala poslovno, par puta smo pričali o nekim bezveznim temama van posla i na tome se završavalo. Nisam mu nikakav povod davala, čak se ni ne pratimo na društvenim mrežama, da bih čula od par kolega kako je pričao da mu se nabacujem, kako mu stalno pišem i da ga stalno zovem na piće van posla. Pitala sam ga zašto širi lažne priče na šta mi je odgovorio da se samo šalio, ali se to pročulo pa su pojedinci jedva čekali da ispiraju usta, da su čak presretali mog muža i pričali svašta o meni. Kada se muž uverio da nemam nikakve veze s tim pričama, našao je tog kolegu i objasnio mu neke stvari. Sad me na poslu svi izbegavaju a i treba.