Moj bivši dečko je mislio da je poseban. Stalno je pričao kako on nije kao drugi muškarci, da on voli drugačije. Kaže on meni ja kad volim ja ne volim kao drugi ja odem kad mi je najviše stalo. Hahaha meni je to bilo tako smešno što on glumi da je on nešto drugačiji, a bar 3 pre njega su furala istu priču. On kao im neke 'mračne' dane kad je ceo dan namrgođen i ja kad ga pitam šta je sad on kao 'ne razumeš ti to'. Posle 6 mes veze je raskinuo sa mnom, ja sam rekla okej, bolje tako. Da bi on počeo da mi se javlja opet sa pričom kako ja ne razumem koliko on mene voli kad je morao da ode. Mislim se druže šta pričaš ti, glumi neko ludilo. Pa onda se opet javi kao falim mu, ali ja ne razumem neke stvari, a? Bukvalno običan lik, nikakve probleme nema, ima 30 god, umislio da mu je život neki film. Na kraju sam ga blokirala svuda, ma ajde bre više.

Već godinu dana sam šef u svojoj firmi a niko, čak ni moja porodica osim mog dečka ne zna za to i zabranjeno mu je da priča. Kao i to dok sam bila običan radnik tri puta sam dobila povišicu i nagradu za najboljeg radnika. Razlog tome je dok sam bila nezaposlena roditelji su mi govorili da sam nesposobna i propalite, prijatelji i rodbina se odnosili prema meni kao da sam niža vrsta, a dečkovi roditelji me ponižavali kad sam se zaposlila jer sam "običan radnik" iako im je i sin isto običan radnik. Da moji znaju da sam unapređena govorili bi da su verovali u mene, a nisu, rodbina, prijateji, dečkovi roditelji bi promenili stav prema meni, (znam jer sam se nagledala toga sa svima njima) a ja nemam živaca da služam licemerje i glumatanje. Za mene se ljudi dele na dobre i loše, kakvi su prema sebi, svojoj okolini, pa i prema meni, a ne prema tome koji posao rade i koliko zarađuju.

Moja sestra ima 5 dece i 6 je na putu. Ima 5 devojčica, trudna je i njen muž je odlučio da će da 'tera' dok ne dobiju sina. Organizovali oni otkrivanje pola, kaže ona 100% je dečak, sigurna je, ima taj osećaj. Oni oboje obučeni u plavo, pucaju od sreće, sve uzeli u plavoj boji. Probuše balon kad ono puf roze boja, ja vama ne mogu da opišem to razočaranje na njihovim facama, kao da nije beba, kao da će imati vanzemaljca. Pa onda plakanje od besa njeno, on ljut na nju jer nije dečak, haos čitav. Ne znam šta da kažem, ali očekujemo za godinu dana 7 dete sigurno i tako...

Došao nam ujko koji živi u Hong Kongu u posetu. Donio svima nama po nešto, isto tako i našoj mački. Svaki dan što je bio tu joj je davao tamo neku njihovu hranu za mačke i igrao se s njome i kad je otišao mačka mesec dana žalovala, tražila ga i mjaukala. Da netko od nas umre mislim da ne bi tako žalovala.

Sa 30+ godina sam došla do svog prvog auta. Samo ja znam čega sam se sve odrekla da bih ga kupila. Smatram da sam dobar automobil izabrala, jer sam se informisala na svim mogućim sajtovima. Onda mi dođu rođaci i traže da im pozajmim kako bi išli na dalji put. Obojica rade, imaju dve dobre plate plus žive sa mamom i ona ima penziju. Nemaju navodno novac da njihov auto poprave. Naravno da im nisam dala...

Nedavno smo dobili koleginicu 35 godina. Otprilike smo svi u timu tih godina. Nije udata, nema decu. Od prvog dana se nešto trudi i dokazuje na poslu. Pre neki dan je izašla na ručak i zaboravila rokovnik koji stalno nosi sa sobom. Otvorile smo i videle "planove za karijeru". Umrle smo od smeha. Ja sa troje dece jedva čekam kad ću u penziju a ona razmišlja o karijeri i fakultetu. Za 35 godina nije ništa ostvarila ni karijerno, ni porodično a misli da će sad nešto uspeti.

Imala sam komplikovan porođaj, dobijemo infekciju i beba i ja. Beba ostane na intenzivnoj, ja u sobi, cimerke se menjaju i donose im bebe, ja sama čekam. Na svu tu muku, posete nisu dozvoljene u tom porodilištu. Konačno mi donesu bebu da bude sa mnom, mleko mi kasni, ali pokušavam, srećna sam što je dete pored mene sve ostalo je nebitno. Dovode mi novu cimerku, saznajem da je i ona pedijatrijska sestra. Pokušavam da dojim dete, ne ide baš kako treba, ili ja ne radim stvari kako treba nije ni bitno. Zadremam... I čujem tu istu cimerku kako razgovara s nekim telefonom i kako se podsmeva tome kako ja pokušavam da dojim i kako ne umem da namestim dete itd. Evo sad posle godinu dana i dalje mi to padne napamet i volela bih negde da je sretnem i da joj kažem da nisam nikada srela tako zlobnu i nevaspitanu osobu.

Imam stomatološku ordinaciju i skroz slučajno sretnem druga iz srednje, posle skoro 10god. Toliko me je zabolelo kad sam videla da izgleda dulpo starije od nas, jer radi teške fizičke poslove, nije imao šansu da nastavi studije i radi šta stigne. Ispričamo se, vidim da je ostao bez zuba, zamolim ga da dođe da mu sve odradim besplatno, jer je divan čovek i zaslužuje bar zube da ima, on me posramljeno pogleda i kaže MOLIM TE URADI MOJOJ ŽENI, IPAK JE ŽENSKO MNOGO ME SRAMOTA ŠTO ONA NEMA ZUBE J…Š MENE. Htela sam da svisnem, koliko divan stvor, koliko je voli i poštuje, svaka žena zaslužuje ovakvu ljubav. Naravno, oboma sam uradila, ali taj trenutak te rečenice i iskrene ljubavi, zanemaruje sebe, ona je bitna. Volim te, školska, i da bog da, pronašli sreću svoju za malo lakši život od puste fizikalije!

Prošla kroz dve loše veze. Batalila vezivanje i generalno muškarce. Posvetila se poslu, sebi i karijeri. Onda naiđe on, sve što sam ikad sanjala, a ja naučena traumama šokirana. Prosto ne znam da se ponšam i postavim prema čoveku kome sam prioritet. Ne umem da reagujem kad mi neko da ključ svog stana, šifru svog telefona. Kad mi neko veruje, kad osluškuje moje želje pa me iznenadi tom crnom torbom koja košta toliko mnogo. Rekla sam mu da ako ikad planira da se ženi da je odgovor zauvek da i jutros dobila prsten koji je lepši od bilo kog iz mojih devojačkih snova. Pa čestitajte mi! <3

Žena i ja, 30 i 28god. Imamo dvoje dece. Ona je lepa i zgodna i volim kad se dotera i lepo obuče. Naravno da ne bih dozvolio vulgarno je oblačenje i neprimereno ponašanje. Njena mlađa sestra ima muža koji je 12 god stariji i bukvalno ništa ne dozvoljava. Kad god je vidim ona zapuštena, obrve, kosa, haljinu je obukla poslednji put na našoj svadbi. Ima 25 god a kao da ima 50. Dete od 2god dobija tuđu garderobu i igračke, kao da su socijalni slučaj. Njen muž me non stop u društvu proziva kako sam papučar, kako se "zna" kako udata žena treba da izgleda. Kako je detetu dovoljno što ima hranu. Što je najgore njena sestra misli da je to ljubav jer je on "ljubomoran". Ne radujem se ničijoj nesreći, ali mislim da bi ona mogla da nađe drugog dok je još mlađa.