Novogodišnja odluka je da 31.12. Uzmem sa računa novac za celu 2026 godinu za cigare. I kad vidim novac na gomili da ću onda smanjiti broj kutija nedeljno, mesečno i godišnje. Cilj mi je da na kraju 2026te od tog novca što ostane kupim novi nameštaj. Poželite mi sreću.
Preminuo mi je mačak. Tuga neopisiva. Kažu mi da preterujem jer je to "samo životinja". Za mene je bio deo porodice, a ne životinja. Luduj sad gore mali, nadam se da tamo ima sira....
Pre par godina sam donirao devojci bubreg jer su njeni otkazivali. Ona me je prevarila pre mesec dana i ja sad hoću svoj bubreg nazad. Ona neće ni da čuje i kaže da nisam normalan jer joj tražim. Ja mislim da imam pravo na to, ipak je to moj bubreg i ona ga troši na nekog drugog. Hoću svoj bubreg nazad!!!
Imamo koleginicu koja odnendavno radi sa nama. Nije neka lepotica, ali je zgodna, trenira i uvek je doterana, uglavnom je asocijalna ali ok je i super funkcionišemo u timu. Uvek je tu da saslluša svakog i u vezi posla i privatno. Baš retko priča o sebi i uglavnom se to poštuje. Jedan kolega iz drugog sektora koji očajnički traži ženu za brak je bio ubeđen da će se ona udati za njega čim je bude pitao jer po njemu nju niko neće i ona jedva čeka da ima nekog. Pre neki dan po našu koleginicu došao dečko sa kojim je tri godine u vezi. Ovaj kolega sutradan otvorio bolovanje jer je pao u depresiju.
Ne bi pojela nikad ništa iz konzerve. To mi je toliko gadno i jezivo, da je to strašno. Strah me one neke bakterije što se pojavi u konzervi. Dovoljno je da se malo ošteti ili padne i eto ti belaja. Neka misli ko god hoće da previše tripujem, da su to retki slučajevi itd, džabe. Neka hvala, neću da rizikujem, ma da me neko puškom goni.
Ne mogu ocu otvoriti oči. U penziji je, novac mu nije problem, dobra penzija, dosta nasledio od njegovog oca koji je radio u Švajcarskoj. Čovek uništava sebe. Svakog dana sa najvećim klošarima po ceo dan u prodavnici pije. Kada pogledate ljudi oko njega su oni koji nemaju 8 razreda škole, ljudi koji nikada nisu radili, ljudi koji se nikada nisu ženili i koji nemaju nikog. Umesto da uživa u životu, umesto kao gospodin sa majkom da ode u restoran, ruča i popije pivo, vino, rakiju što naravno nije strašno on bira put bez povratka. Ima 68.god i definitivno bojim se da će mu se nešto desiti. Zamislite iako sam muško zaplakao sam pred njim da se promeni. Džabe...
Udata sam i ne znam zašto ljudi od mene očekuju bog zna šta. Ne, neću da živim sa svekrvom u istoj kući. Ne, ne želim da pravim zimnicu, kolače, sarme, ajvare. Ne, neću da se družim sa ljudima čije su jedine teme deca, posao i ogovaranja. Ne, neću da ustajem rano i idem na pijacu. Imam svoje hobije i svoje slobodno vreme koje trošim kako ja želim. Moj muž se slaže sa mnom i sve radimo zajedno. Ali u očima drugih ljudi, ja sam nekako "loša žena". Možda zato što su ti drugi ljudi odlučili da imaju dosadne i neispunjene živote.
Mom mužu žena od njegovog rođaka šalje poruke tipa "Skuhala sam hobotnicu hoćeš jesti?" Pa kad joj nešto treba uvijek njega zove. Jada mu se da je njegov rođak vara. Imam neki čudan osjećaj kad on ode kod nje. A ode da bi joj donio travu pa skupa zapale. Bože s kim ja živim. Sa kretenom narcisom koji bi mogao pomoći po kući i oko djece a ne pušiti to đubre.
Neka priča ko šta hoće, ali meni je glupo da idem kod muškog ginekologa i neću nikad otići. Nema potrebe da mi pišete ono 'on je video ko zna koliko vagina, to mu je posao' itd. Znam, ali to mi ne menja mišljenje. Ja ne osuđujem žene koje biraju muške ginekologe, svako ima pravo da radi šta poželi, ali ja nikad sebi ne bi dopustila da muškarac koji nije moj emotivni partner viri dole i čeprka. Ja sam takva, neko drugi nije i to je to.
loading..