Imam dvije cure, s jednom sam 6 godina, a s drugom 4. Nijednoj ne fali apsolutno ništa, sve im pružam. Mislim da čak znaju jedna za drugu ili bar naslućuju, jer ih nekad malo bockam i provociram. Ne znam za koju da se odlučim jer mi se bliži vrijeme braka, a obje su predobre. Dva različita karaktera, jedna za kuću, druga za provod i zabavu. Najradije bih obje oženio jer ih iskreno volim i to mnogo.

Živim u turističkom mestu. "Drugarica" je dolazila na vikend jer ponekad voli da svrati, posebno ako je neki koncert. Ja sam je ugostila kod sebe jer sam smatrala da nema potrebe da plaća hotel dve-tri noći. Imala je zasebnu sobu i sve lepo i čisto, pohvalila me kako sam gostoljubiva i uredna. Ni jedno jedino piće ona meni ponudila nije. Ljuta sam na sebe što sam je uopšte pozvala, izvadila i ispeglala najlepšu posteljinu, vozila svuda.

Žene su mi dosadne, većina nema nikakva interesovanja sem putovanja...prošao sam celu Evropu i Severnu Ameriku i nešto Azije i nije mi najbitnija stvar u životu da trućam o tome ali eto, putovanja, putovanja, putovanja.

Nikad ne znate šta se dešava iza nečijih zatvorenih vrata. Nemate pojma ko ima dobar brak a ko samo izgleda savršeno izvana dok se unutra sve raspada.

Da budem iskren, u današnje vrijeme, bar po mom nekom ličnom iskustvu i sredini u kojoj sam odrastao, ljudi najmanje postavljaju ovo pitanje jedni drugima pa i meni ali ću ga ja vama postaviti pa ono, odgovorite iskreno, iz dubine srca i duše. Kako ste?

Ja nikako ne mogu da razumem ljude koji se smeju nečemu što ne treba da bude smešno. Kako neko može da se smeje nekome ko je slep, ko je mentalno oboleo, paralizovan, invalid itd?! Šta tu ima da bude smešno? Gledam i po društvenim mrežama, snimaju se kako imitiraju nekoga ko je mentalno zaostao, ko ne vidi itd, ljudi, da li ste vi normalni? Po mom mišljenju su takvi za posmatranje. Ma da mi je najrođeniji, da čujem ili vidim da se podsmeva nekome ko je bolestan, bio bi od*eban,a kamoli neko sa strane. Sa lošim ljudima nema šta da sedim ili da se družim.

Želim svim srcem da moj muž nađe neku zbog koje će da me ostavi. Eto do toga je došlo.

Neka bude da sam zla, ali bude mi drago kad muškarac/žena favorizuju dečaka/devojčicu, pa ih to dete uopšte ne gleda u starosti. Zaslužili ste.

Aman zaman ljudi. Ja jesam ljubazna i posao mi je da BUDEM LJUBAZNA (takvo radno mjesto). Ali ljubaznost ne znači da mi se SVIĐATE, da FLERTUJEM sa vama, da želim NEŠTO VIŠE....

Što smo stariji, razlika od 14 godina između mene i muža je sve očiglednija. Devojke, tražite nekoga svojih godina ili mlađe!