Ja razumem da majke ne dozvoljavaju da im dolaze gosti kad je beba mala i da se boje virusa, slažem se sa tim, ali opet, dete se može zaraziti i napolju. Nešto ne vidim da to iko spominje. Kao da ne postoji drugi način za zarazu. Možete je i vi sami preneti detetu. Ovo pišem zato što sam čitala raznorazne komentare gde se 'gosti' vređaju i pišu kako oni nemaju osećaja bla bla, ali kad pogledaš logično, takvo razmišljanje je bezveze na kraju.

Devojka sa kojom se dopisujem me je pitala za horoskopski znak, mislim da nije baš pametna.

Muvao me je dečko koji svira akustičnu gitaru. Sladak je i pametan, ali meni je toliko odvratno kada vidim dugačke nokte na njegovoj ruci, da mi se smuči život, i ne mogu da se smuvam sa njim. Džaba sve.

BolE me uvce za ambicije, karijere, avione i kamione. Imam svoju njivu, radim svoj najobičniji poslić, životarim i uživam u "malim" stvarima bez stresa. Našao sam srodnu dušu koja ista kao i ja, što me čini još srećnijim. Pucamo od zdravlja, smeha i sreće. A vi kako te? Večito pod frustracijama, jurnjavama, besom, egotripovima, borama, podočnjacima, boleštima i stresom? Relax malo. Ništa od toga ne nosite u grob. Lepo, polako, prikočite. Udahnite malo vazduha, nasmejte se, izađite u prirodu, probajte bar dva sata da ne pomislite ništa negativno. Bez žurbe, bez gluposti :)

Imam ljubavnicu koja to nije. Ona je ortak, drug. Obožavam je. Vidimo se dva puta godišnje, ostalo je komunikacija porukama. Volim je na neki lud način. Verujem joj više nego ženi, svim prijateljima, mami i tati. Za nju ne zna niko. Izvuče mi dan, da mi uvide u neke stvari, sagledam šire neke situacije, spašava mene i brak u kojem sam. Trajaćemo zauvek. Baš me briga kako zvučim.

Otkazao sam svadbu. Posle sedam godina veze, jednostavno život je prekratak da ga provedem sa malom i ružnjikavom zdepastom ženom. Pokušao sam da zavolim njen karakter, ali ne ide ne mogu s njom.

Ljudi, što ja volim svoju ženu to vam ne mogu opisati, ni na posao ne bi išao samo da sam pored nje i da je milujem, a 24 godine smo u braku i dalje gledam u nju ko u boga. Ivana, znaj da si u mom srcu usađena i niko to ne može otkinuti.

Još u srednjoj školi sam imala najboljeg prijatelja. Jako sam ga cijenila i volila, puno smo se družili u grupi prijatelja, a bili smo baš bliski i nekako iskreni jedno prema drugom. U jednom trenu društvo se raspalo i ostali smo samo nas dvoje...kako to već biva, prijateljstvo je postalo veza. No, životne okolnosti su nas razdvojile i iako je on htjeo vezu na daljinu, a ja nisam htjela jer nisam vjerovala da zna biti vjeran. Naime, predobro sam ga poznavala činilo mi se da nismo spremni jer smo premladi. Tada je prestala komunikacija zbog mene. Nedostaje zadnjih 30 godina! U mislima sam često ponovo proživljavala razgovore i trenutke s njim i sjetila ga se kao divne osobe. Falio mi je kao prijatelj i kao osoba. Razvedena sam, imam dva sina, njihov je otac se pokazao kao loš čovjek. Odgajala sam ih po uzoru na prijatelja koji je stabilan, pouzdan prijatelj, veseo, snažan...pravi muškarac kojeg je teško naći...Srela sam ga nakon 30g i jedva mi se javio. Povrijedilo me jako :(

Danas mi je istekao Ugovor na poslu, pripremili su mi nov, ali malo pre potpisivanja je sišla šefica i saopštila nam kako od sutra svi imamo obavezu da joj popunjavamo izveštaj šta smo radili 7,5 sati na poslu i to za svaki minut rada... Rekla sam da meni ovo ne treba, pokupila se i otišla, otkazni rok nemam jer mi je danas istekao Ugovor, a novi neću da potpišem... Kakav osećaj neopisiv... P.S. A pre neki dan su nam saopštili da svaki izlazak iz kancelarije, moramo da čekiramo, odlazak na doručak, cigaru u toalet... I danas ovo... Iživljavanje na max jedne ozbiljne kompanije iz Beograda...

Moja drugarica je ostala trudna oko mesec dana posle porođaja.. ja ovo ne mogu da shvatim. Manite me sad onoga 'nije tvoja stvar, šta te briga ko šta radi', da, to nije direktno moja stvar i nije moj život, ali imam pravo da dam svoj komentar makar ovde, s obzirom da sam se zgrozila. To iz više razloga nije dobro i kako mogu to da podržim? Kad me je pitala šta mislim o tome, samo sam rekla da mi je drago, nisam htela da je plašim, a ni da joj pravim neku tenziju i da je sekiram. Ja stvarno ne znam kako neki ljudi ne mogu da se suzdrže i paze u ovakvim situacijama. Tačno smo postali kao životinje, nit reda, nit oporavka, samo udri. Užas. Koliko mi je drago zbog nje, toliko me i plaši činjenica da je ovo stvarno prerano.