Kako me iritiraju ove osobe što odu vani i prave se da ne znaju svoj maternji jezik. Izvrću reči, krevelje se dok pričaju itd. Te fore možete nekom drugom, kod mene ne pale. Kako oni ljudi što pričaju tečno po par jezika? Kako se oni ne krive dok pričaju i ne izmišljaju toplu vodu? Kad god sam se dotakla te teme sa nekim(i svojom, a i tuđom inicijativom) skoro uvek se nađe neko pametan, pa kaže 'kako su zaboravili' i da je to normalno. Ne, nije. Jedno je kad neko od malena živi u stranoj državi, a drugo kad ode sa 30 godina i sa 40 tobože zaboravi maternji govor. Bežite bre, foliranti.

Kada sam izgubio svaku nadu da ću osnovati porodicu jer sam već imao 45 godina, upoznao sam nju, normalnu, skromnu, lepu osobu... Posle 2 godine mi je poklonila najlepši poklon na svetu- ćerkicu.... Volim te Gago!

Zaljubljena sam u zauzetog čoveka koji ima decu...viđamo se već duže vreme i jedino s njim sam se osećala ovako znam da nije baš najmoralnija odluka, ali ne mogu protiv sebe.

Ne trebam ti ja u životu. Mene radi nemir. Dosadan mi je mir. Jako sam nepredvidiva, strastvena i neobična osoba i to volim kod sebe. Mislim da bi se ti malo uplašila toga.

Jako sam volela svog oca, iako je uvek bio nervozan i grub prema meni, bila sam željna igranja s njim, maženja, druženja... Kad su se on i mama rastali, on više nikad nije pitao za mene. Od nedavno, nakon 20 godina, me počeo zvati, naravno trebalo mu je para. Pomogla sam, čula se još par puta s njim i blokirala ga. Nemam živaca za njega, a iznutra neopisivo boli.

Moj muž nikada ni za jednu drugu ženu u mom prisustvu nije rekao da je lepa ili zgodna, niti je ikada odmerio drugu ženu pored mene. Stalno mi priča kako sam ja najlepša i najzgodnija žena, iako znam da nisam. Stalno mi udeljuje komplimente, bez razloga. Pored njega se osećam kao najlepša žena na svetu, iako sam svesna da nisam. Poneta je da svaka žena ovako treba da se oseća pored svog muškarca, ako se ne oseća onda on radi nešto pogrešno.

Smatram da se muško treba javit prvi!! Dala sam mu dovoljan znak a sad je na njemu! Budi muško! Sve ostalo je znak nezainteresiranosti..

Momak me ostavio govoreći ´Ti si previše pametna; previše si za mene’. Rekla sam mu da ide naći manje, ako sam mu ja previše. Neću nikom da se izvinjavam. Nisam se rodila sa diplomama, sama sam se potrudila za njih.

Kada smo muž i ja kupovali stan, svekar je digao kredit da bi nam pomogao, dok je mog oca bas bilo briga iako je imao para da nam pomogne, čak nas je par puta na finjaka pod*ebavao u fazonu svi mogu da budu podstanari samo nama du*e zinulo da kupimo stan, a nama je rata kredita ista kao i da plaćamo kiriju. Sada kada je moj otac upao u neke svoje dugove očekuje pomoć uz priču kako smo porodica, treba međusobno da se pomažemo. Samo sam mu rekla da mu je du*e zinulo da se zbog svojih hirova uvlači u dugove. Uvredio se i izvređao me. Žao mi je, ali kad god si ti meni kao otac trebao nije te bilo briga, a tebi kad treba nešto setiš se da si otac. Takav mi ne trebaš.

Vratila sam se s porodiljskog i kako se u međuvremenu dosta promenio način poslovanja, obučavao me je mlađi kolega koji je tu došao kada je krenula ta promena pa se već bio uhodao. Prema njemu sam se ponašala poslovno, par puta smo pričali o nekim bezveznim temama van posla i na tome se završavalo. Nisam mu nikakav povod davala, čak se ni ne pratimo na društvenim mrežama, da bih čula od par kolega kako je pričao da mu se nabacujem, kako mu stalno pišem i da ga stalno zovem na piće van posla. Pitala sam ga zašto širi lažne priče na šta mi je odgovorio da se samo šalio, ali se to pročulo pa su pojedinci jedva čekali da ispiraju usta, da su čak presretali mog muža i pričali svašta o meni. Kada se muž uverio da nemam nikakve veze s tim pričama, našao je tog kolegu i objasnio mu neke stvari. Sad me na poslu svi izbegavaju a i treba.