Voleo bih da imam novca da mogu ustati kad poželim. Mogu putovati, igrati igrice imam slobodno vreme. Voleo bih da imam apartmane za izdavanje i da od toga zarađujem pare.

Evo majka me upravo proziva što sam otvorila bolovanje zbog crijevne viroze, kaže uzmi godišnji! Uzmi ti! Ne može se više ovako...

Ne razumem ljude koji se u teretani posle treninga ne tuširaju! Wtf! Kako, zašto? Kako možete tako znojavi samo da se obrišete, obučete i odete?!

Najviše se volim družiti sa ljudima, koji su uspjeli u životu. Imaju svoju obitelj, posao, zdravlje, da im je sve kako treba. Odma i ja budem pozitivna.

Mijenjala bih luksuzno putovanje za jedno ljeto iz djetinjstva.

Što volim što se sad prikazuju plate u oglasima za posao. Ja sam profesionalac u svom poslu i ne prijavljujem se na te oglase gde su minimalci jer nisam početnik.

Moja žena nosi naočare za vid, sada je trudna i često razmišljam o tome da li će naše dete nositi isto naočare?

Najviše volim sama da idem u šoping. Svaki put kad bi neko išao sa mnom, uvijek kuka, žuri, uđe u butik i odmah kaže "ajmo", pa jbt ne mogu za 3 minuta da vidim ništa. Zato ja polako isprobavam odjeću, ako odgovara-kupim i to je to. Generalno, ne volim žurbu.

Kada dođete nekome da vidite bebu, ne dirajte je i ne budite ako spava, jer ne znate koliko je truda ulozio neko da uspava to dijete. Kulturno bi bilo i da se najavite i pitate kada odgovara da dođete...

Rešio sam da se osamostalim i odem od roditelja. Imam stan koji sam nasledio i izdajem ga ali sam otišao u podstanare jer nemam srca da kažem ljudima koji su u tom stanu, inače penzioneri i tu preko 15 godina da se sele...