Sa momkom sam skoro 10 godina i bukvalno smo odrasli zajedno, ali otkad je kupio ta svoja jadna kola, nešto se u meni prelomilo. Ne zbog kola, jer nisu ništa posebno, nego zbog njegovog ponašanja koje me uzima za budalu. Svako ko mu se nađe usput sjedne u ta kola, samo ja, njegova djevojka od deset godina, uvijek dobijem neki novi izgovor. A najgore je što on zna sve. Zna kroz šta sam prošla sa roditeljima, zna da me boli to što nikad nisam imala šansu da vozim poslije položenog vozačkog i što sam zbog njih izgubila sigurnost i volju. Zna koliko je to osjetljiva tema za mene. I baš zato sam očekivala da će bar on da mi pomogne da prevaziđem to, da mi vrati vjeru u sebe. A on je uradio suprotno. I to me udara duplo jače. Bukvalno kao da mi namjerno gura prst u ranu. Planiram na ljeto da radim i kupim svoja kola i nikad ne zavisim ni od koga. Znam da mi je bolje sama nego ovako potcijenjena. Ali iskreno ne znam da li da ostanem s njim ili ne. Danas ovo, sjutra nešto drugo...

Imam drugaricu iz osnovne škole koja me pozvala na svoj rođendan u drugu državu. Ona je neudata, nema djece i eto odlučila je da rođendan ne slavi u našem gradu nego u Francuskoj. Morala sam uzeti godišnji s posla usred najveće gužve, dogovoriti s mužem da on ostane 4 dana s djecom, riješiti sebi avion i smještaj. Sve sam to obavila i potvrdila svoj dolazak, kupila poklon da ponesem, da bi se ona naljutila što joj nisam čestitala rođendan (pravi datum je 8 dana prije proslave) i rekla mi da ne dolazim, da više nisam pozvana :) Da mi je neko pričao da će odrasla osoba od 36 godina pratiti ko je kad čestitao rođendan, ne bi mu vjerovala....

Kada sam se požalila mužu da je sav kućni posao na meni i da on ne učestvuje, rekao mi je da on isto tako može da se žali na mene što ne zarađujem puno kao on. Ja sam fakultetski obrazovana, vredna, ali ne mogu da nađem tako plaćen posao kao on što ima. Povredilo me to baš.

Imam 29 godina i mama mi svaki dan govori nađi sebi djevojku oženi se vidi te kakav si lijep itd...(tipično one stvari što vam mame govore znate već) ali ja njoj ne mogu da objasnim kakve su današnje djevojke, džaba meni kad bi ja našao djevojku ona bi se dopisivala sigurno sa njih 10 ili patila za bivšim ili možda bila sa mnom da bivšeg napravi ljubomornim, a meni to ne treba. Možete mi reći da sam zahtjevan, da pričam gluposti ali boli me briga, ja želim da imam vezu i brak punu ljubavi podržavanja itd... baš kakvu moji roditelji imaju. Drago mi je baš zbog njih i što sam njihov sin.

Dečko je zatražio da smršam ali samo u predelu stomaka i butina, ali tako da ostanu isti i grudi i zadnjica. Sad se ja pitam kako to da postignem i postoji li neka tehnika.

Svoju pokojnu babu sam sanjala tri puta. Prvi put, skoro godinu dana nakon njene smrti, kad sam doživela da mi sipaju drogu u piće. Drugi put tokom jednog izuzetno teškog i stresnog perioda na poslu. Od tada je prošlo sigurno dve godine. A treći put? Noćas. Posle stresova od kojih se osećam kao prebijeno. Hvala ti, baba, što me i odozgo čuvaš.

Najbolji marketing je smislio moj dečko koji sa lažnih profila daje oglase za usluge za apsurdno velikim cijenama i onda ga ljudi u komentarima napadaju i pljuju i onda se javi sa pravog u komentarima i kaže da on to radi za manje para te dobije par upita. Isto vrijedi i obrnuto ostavi upit za uslugu i napišeda ima ponudu s nekom ogromnom cifrom. Naši ljudi vole se svađat i ponižavat i treba to znat unovčit.

Moja mama me trača sestrama i ocu, a predamnom sve fina. Sad se čudi što sam ju isključila iz svojeg života. Samo službeno čestitam blagdane i rođendane.

Uh što volim kad se nađem u društvu ljudi koji su me obrisali sa društvenih mreža, pa ih upitam koji je razlog a oni, gle čuda, kažu da je slučajno..

Imam jedno pitanje... da li to što ponekad želim da budem sama, znači da sam loša majka? Imam ćerku, 12 godina, i ona je super... ali... ponekad poželim da odem negdje bez da mislim o ručkovima, večerama, domaćim zadacima, učenju, i svemu ostalom..