Stvarno volim i poštujem svoju drugaricu, njenu ličnost i individualnost, njene kvalitete kao osobe i znamo se dugo. Ali ipak bih je pamprčio 24/7.

Moja drugarica je u vezi sa jako ružnim dečkom. Ona je lepa kao Bratz lutka, on ružan kao mufljuz.

Drage djevojke, ne pristajte na zajednicu makar pod mostom spavale!

Došao sam u jednu firmu da radim kao vozač autobusa u kojoj nikad direktora nisam video, šef se pojavi subotom da okači raspored rada za iduću sedmicu i to je to. Radnici su nekad umeli sat dva vrmena pred smenu da jave da danas neće doći na posao jer su bolesni ustvari im nije ništa, pa sam dosta puta radio prekovremeno. Plate su kasnile po 3-4 meseca, kralo se gorivo, neke karte se nisu naplaćivale da bi vozači i kondukteri imali za kafu i topli obrok. Putnik mu da 300 din i vozi ga do meseca kako treba. 2021 sam od strane opštine postavljen kao novi direktor da bi firma opstala morao sam promeniti 80% zaposlenih koji su hteli da rade. Uvidom u papire imali smo 20 čistačica od kojih sam morao da lišim radnog mesta njih 10 jer su nam samo bili teret za plate a neke nisu dolazile na posao mesecima ali se zato plata primala redovno. Od velikog gubitaša do profita od 3,4 miliona dinara na kraju godine. Uložilo se u novu flotu autobusa, proširili smo neke inostrane linije. Idemo ka boljem.

Poslovno sam dolazio često u Sokobanju spletom okolnosti upoznam jednu konobaricu iz nekog kafića tu, kad god dođem svratim prvo do nje uz kaficu se ispričamo. Uvideo sam po razgovoru da bi ona htela nešto više između nas. Poslednji put kada sam došao kod nje kupio sam prsten i pitao da se uda za mene. Pristala je, nema tu premišljanja oćeš ili nećeš. Srce je reklo da to moram učiniti. Ona je stvarno dobra devojka, vredna, pametna, obrazovana, elokventna poštuje bližnje svoje. Jedino što se mora preseliti kod mene 400 km dalje. To joj je teško palo spočetka ali svakih mesec dana odemo na 3-4 dana dole u Sokobanju.

Da bih bio dobar suprug, morao sam postati "loš" sin.

Samo želim da ostavim negdje trag da sam zahvalna na svemu u ovom životu! Na mužu i zdravoj djeci. Nemamo nikakav "luksuz" ali sam jako sretna s ovim što imamo. Ljubav postoji, i zaista može puno toga. Bože, hvala Ti.

Svekrva mi je imala moždani a ja idem na egzotično putovanje s mužem i ostavljam im dijete na čuvanje. Svekrva mi je kraljica!

I dalje je pamtim i često razmišljam o njoj. Nežna, otmena, elegantna, crna, voli umetnost, prava dama... Upoznali smo se zimus na jednom putovanju, ona je bila sa drugaricama a ja sa drugom. Svaki put bismo spontano započeli razgovor i pričali satima, međutim, rekla je da ima momka i zbog toga nisam želeo ništa da pokušavam sa njom. Koliko sam iz priče shvatio, njen momak i ona su različiti, njega samo interesuje da ždere i da se izležava. Ona nema društvene mreže, a kontakt nisam hteo da joj tražim baš zbog činjenice da je zauzeta. Danas, pola godine kasnije, i dalje razmišljam gde je ona i šta radi, maštam da je sretnem negde i da mi kaže da više nije u vezi. Mislim da se tako lepa, pametna i normalna devojka ne sreće svaki dan.

Ostavila sam ga trudna. Nakon toga, nije priznao dete. Onda se pojavio u našim životima (bez dnk-a naravno, to nije upitno bilo) država mu je dozvolila. Sada, tri godine kasnije, on je i dalje 0 od oca. Ali..ja sam verovala da mogu pronaći baš ono što želim (i ništa više od onoga što mogu i da pružim) i upravo to sada i živim! Imam divnu, ozbiljnu vezu sa muškarcem koji je dobar čovek, vredan, uspešan, naravno i ono manje bitno-fizički lep i zgodan. Voli moje dete kao njegovo. Ljubav je obostrana. A ja..samo se topim i kažem hvala ti Bože! Jedva čekam da nam se naša porodica proširi i da njemu kao mom partneru, i mom detetu kao najvažnijoj osobi u mom životu, podarim još jedno malo biće! :)) Živela ljubav, a samohrane mame-nikada ne odustajte, cenite i volite sebe! Kako kažu, nisam ja birala lošeg oca, on je to postao nakon što se dete rodilo. Dakle-samo uživajte, i doći će onaj pravi! Ne vredite ništa manje od drugih žena. Love you all 🤍