Ne dopada mi se sestrin izbor dečka. Za godinu ipo dan koliko su zajedno raskidali su par puta. Uz to pregazio joj je stopalo kolima (posvađali su se) i jednom je prevario. Kad nisu bili u vezi njegov brat je pričao po kraju da je bila trudna (a nije). Plus na sve to moji ga tolerišu i prvi put pozvali su ga na slavu (to nam je bitno) nije se pojavio. Drago mi je da nisam više u kući svojih, jer bi se umešala. Smatram da joj je potreban stabilan lik a ne lik koji je iskorišćava i ne znam šta hoće. Inače sam starija od nje 8 godina i imala sam prilke da upoznam razne budale i ne želim da joj se obije o glavu.

S obzirom na zarade noktarki i frizerki, ne pristajem kao doktorka medicine na manju platu od tri hiljade evra mesečno. Pre pola veka su lekari dobijali stan ili kuću da bi ih doveli da rade u nekom selu - danas nude samo platu duplo manju od zarade solidnog zanatlije i ništa drugo. Poštujem sve ljude, ali poštujem i svoje obrazovanje, odgovornost i značaj koje radom snosim i sa čime mora biti usklađena i plata.

Kolegi s' Filipina preminuo je otac. Oboje radimo u firmi koja se bavi turizmom i postoji nepisano pravilo da nakon 2 god. oni odu nazad na Filipine u sklopu godišnjeg, inače imaju svake godine godišnji ali nakon 2 god. imaju pravo na isplatu jedne karte za Filipine, kolega nije još napunio 2 god rada u ovoj firmi, pa mu nisu htjeli platiti i razočaran sam jer ovo je vanredni slučaj, smrtni, i to ne bilo koga već oca. Karta nije jeftina, većina njih došla je trbuhom za kruhom kao i naši što odu. Pola plaće šalju svojima kući, on je odlučio ne otići jer nema toliko već je novac poslao obitelji kako bi pomogao s' računima oko sahrane. Ljudi s' posla su skupili odrđenu sumu novca i ne mogu reći firma se držala slova ugovora pa su određenu sumu i oni dali ali sam razočaran u firmu a najviše našeg direktora jer direktor drugog hotela odlučio je platiti kartu Filipinskom zaposleniku svog hotela kada je imao smrtni slučaj. Svatko bi trebao biti na pogrebu svog oca.

Imam 29 godina i otkako znam za sebe, nemam sreće u ljubavi. Inače, maštam o tome da imam vikendicu negdje u planinama, bogu iza nogu, bez susjeda, bez signala i bez interneta, gdje ću biti sama i imati tamo hrpu knjiga i svoj klavir. Pitam se da li ja možda sama sebe sabotiram jer zapravo želim biti sama, budući da većina drugih kad mašta o savršenstvu, mašta o srodnoj duši, osnivanju obitelji s njom itd. Meni je to tolika apstrakcija da ne mogu (ili ne želim?) ni maštati o tome.

Sestra i ja skoro igrale na instagramu "Secret Santa", kao da budemo mi nekome tajni Deda Mraz i nama neko isto. Fora je da se pokloni nova ili polovna knjiga u dobrom stanju, uz još neku sitnicu (kafice, čokoladice, bukmarkeri, itd). Ništa preterano. Bar smo nas dve tako to skapirale i tako smo i slale paketiće kome smo dobile. Kad su krenule posle nekog vremena žene da izbacuju na stori kako su nadobijale po 20 stvari u tom paketiću uz knjigu, mi se frapirale. Mislim zašto bismo kupovale toliko stvari nekome koga ni ne znamo... Evo stvarno nismo pametne. Čisto razbacivanje. Obesmislile su sam koncept SS.

U klubu sam celo vreme gledala u njega iako je bio s devojkom. Ona nije ništa primetila ali on je.

Novogodišnja odluka je da 31.12. Uzmem sa računa novac za celu 2026 godinu za cigare. I kad vidim novac na gomili da ću onda smanjiti broj kutija nedeljno, mesečno i godišnje. Cilj mi je da na kraju 2026te od tog novca što ostane kupim novi nameštaj. Poželite mi sreću.

Preminuo mi je mačak. Tuga neopisiva. Kažu mi da preterujem jer je to "samo životinja". Za mene je bio deo porodice, a ne životinja. Luduj sad gore mali, nadam se da tamo ima sira....

Pre par godina sam donirao devojci bubreg jer su njeni otkazivali. Ona me je prevarila pre mesec dana i ja sad hoću svoj bubreg nazad. Ona neće ni da čuje i kaže da nisam normalan jer joj tražim. Ja mislim da imam pravo na to, ipak je to moj bubreg i ona ga troši na nekog drugog. Hoću svoj bubreg nazad!!!

Bila sam kod neke žene/devojke da mi uradi obrve, ne mogu da grešim dušu, odlično je odradila, ali je toliko nekulturna da je to strašno. Prvo, nisam mogla da se snađem i dođem do nje, tačnije nisam mogla da uđem jer vrata nisu htela da se otvore, ona je toliku frku napravila, da je to strašno. Kasnila sam možda dva-tri minuta pošto nisam mogla da uđem, a poslala sam joj poruku 10 minuta pre termina i nije htela da siđe da mi otvori, nego sam morala da čekam da neko naiđe i da mi pomogne. Posle kad je završila nije htela da me obriše kako treba, nego me je ostavila sa bojom po licu i terala me da izađem. Namerno sam zakazala korekciju i odustala sam u poslednji čas. Znam da ona neće propasti i da ima posla i da joj ja nisam naštetila time, ali eto, drago mi je da sam joj vratila na neki način.