Ne sećam se kada sam neki film uspela ceo da odgledam do kraja, bez pauze/gledanja nečeg drugog na telefonu.

Moj muž je savršen. Jako sam sretna s njim. Pomažemo jedno drugome u svemu, od kućanskih poslova do financijskih. On je moj oslonac, stijena i moja podrška. Zna sve moje tajne i sve što me muči i nikada me nije osuđivao. Uvijek je bio tu za mene. Osjećam se kao mala princeza sa njim koja je u potpunosti zaštićena od vanjskog svijeta.

Muž je privatnik, dobro zarađuje ali stalno radi. Imamo 2 dece. Ja ne radim ali imam neki poslić sa strane koji mi donosi prihod s vremena na vreme. Novac od toga bi trebalo da bude za nesto što inače ne bi kupili /potrošili, ali uvek bi se potrošilo na nešto drugo što je u tom trenutku bitno. Ne smeta mi ali sam počela da sklanjam novac sa strane. Do sad imam oko 10.000e "neprijavljenih". Postaje mi teže da ih pravdam ali ne odustajem. Ovo je moj štek u slučaju razvoda.

Zašto se muškarci tokom seksa ne čuju? Isto kao što je vama privlačno i lepo da čujete žene kako stenju i uživaju isto je tako i nama lepo da čujemo vas. Bilo šta, samo da ne ćutite. Ako vam je već lepo, tako mi je depresivno kad muškarac ćuti tokom seksa.

Dok sam radila kod privatnika, već sam počela da gubim razum. Postajala sam histerična, svadljiva, nervozna, neispavana, ma sve najgore. Od kako sam prešla u državni sektor, osećam se toliko slobodno i rasterećeno. Odgovorno radim svoj posao, ali ta dva ne mogu da se porede. Treba privatnicima stati na put koliko se iživljavaju. Pila sam čak i lekove za smirenje.

Otišla sam sa kolegom na službeni put u drugu državu. Došli tamo, grmi, pljušti. Ja mu oko 21h pokucam na vrata u sexy spavaćici, na foru grmi, plašim se, mogu li kod njega da prespavam u sobi, on me ladno otkači, voli ženu. 9 godina stariji od mene, ja sam mu premija. Čim se vratimo, saznaću broj njegove supruge da joj pošaljem 'pitaj Mirka šta sam ga naučila za ova tri dana'.

Ja ne verujem da sam se 19 godina školovao (8 osnovna + 4 srednja + 7 faks) za ovako glup i bedno plaćen posao. Ovo sam mogao raditi odmah posle osnovne...

Sramota je čistiti WC, a nije sramota skidati se za OF! U kakvom katastrofalnom svetu živimo...

Mnogo mi je teško od kad mi je mama umrla. Prošlo je 3,5 godine ali i dalje osećam prazninu koju mislim da ću osećati čitav život. Toliko nas je sve razumela, opraštala, pazila na nas.. svakim novim danom mi fali na određeni način. Fali mi kao podrška, fali za razgovor, za kafu, čak i za svađu. Stariji brat je skoro dobio sina, primećujem koliko je teško ženi kad se porodi ali ona ima mamu da bude sa njom, da joj pomogne, da odmeni njih dvoje oko nege deteta… primećujem svoje drugarice koje pričaju sa majkama, savetuju se sa njima, zovu ih.. svaki put kad vidim kod nekog u telefonu “mama” srce mi se uznemiri.. Hvala Bogu da one imaju mamu, samo kažem da je meni to i dalje velika rana. Rana koja ne zaceljuje. Blago svima vama sa mamama..

Žena mi je jako zamerila što sam rekao da nećemo dati 260 hiljada na markirana kolica za bebu... Okej, trudna je, hormoni i sve, ali šta je njoj sa glavom? Pa nije beba belog nosoroga u pitanju! Imamo više prijatelja koji su ponudili svoja da nam poklone ili pozajme. Četiri točka i daska... Glupost obična. Danima je ljuta na mene, a meni nije jasno šta sam tako loše rekao, pa ako može neko da mi pojasni?