Rejvovi su me oslobodili. Prvi put sam se osećala slobodno da igram i obučem se kako želim, da pričam sa nepoznatim ljudima. Uživam u tehnu i ne konzumiram narkotike, ali kad pomenem da volim te žurke ljudi me gledaju čudno. Malo mi je krivo zbog toga, ali kao da tamo upoznajem verziju sebe koja se dugo krila zbog osude i nesigurnosti.

Molila sam Boga da mi pošalje nekog da me voli, pametnog, hrabrog, odanog, da smo sretni. Izgleda da nisam bila dovoljno jasna pa mi je poslao jednog malog ludaka, mog dragog psića ali ne žalim se. I izgleda da se desilo čudo jer sam mnogo smirenija nego proteklih godina, kao da upija taj moj stres. Ne mogu se iznervirati što mi je nevjerovatno.

U vezi sam već 4 godine sa oženjenim čovekom. Ja imam 28. Ne znam ni šta me drži tu jer ne želim da se razvede, a sa druge strane shvatam da dalje od ovoga nema i samim tim tapkam u mestu, a vreme prolazi…

Najiritantnije su mi ove ženske što u opis na instagramu stave pedeset pet datuma! Te kad su počeli da se zabavljaju, pa kad su se uzeli, pa prvo pa drugo pa treće dete kad se rodilo itd itd... Samo fali još datum kad im je dete prvi put kakilo.

Ništa lepše nego kad je neko dobar frajer sa 40-60 godina.

Imam 28 godina i nisam našla još nekoga sa kim bih podelila život. Imam sam kratke veze, ali ništa ozbiljno. Imam tetku(mamina rođena sestra) koja me svaki put kada me vidi, bukvalno u prošlih 7 godina, pita kada ću se udati i šta čekam. Moja familija je jako bliska tako da se okupljaju svi bar 2 puta mesečno. Ona je razvedena, muž je prevario sa 15 god mlađom koleginicom, jer se kako on kaže zapustila. Sad je ona našla nekog 17 god mlađeg od nje, koji je ostavio ženu zbog nje, sa njim ima dete i sa bivšim mužem 3 deteta. Stalno su komentari šta čekaš dok si još mlada, dok možeš da rađaš, porodica je najbitnija, udaj se za bilo koga eto zavolećeš ga vremenom... Smučilo mi se više i sad sam joj sasula sve ovo u lice i ona se smrtno uvredila o otišla. Majka neće da priča sa mnom već mesec dana, jedva, kaže kako sam je osramotila, kako sam trebala da ćutim, ma ajde bre više. Treba po 2 sata da slušam njeno lupetanje, ne pada mi na pamet više.

Imam devojku i volim je, ali problem je nastao kada sam upoznao njenu najbolju drugaricu. Ja se toliko ložim na tu devojku već godinu dana, nije nešto lepa, ali ono telo, auu čoveče. Bukvalno mi se digne čim je vidim. Devojci prodajem priču kako mi je dosadno kad blejimo svi zajedno da ne bi skontala i ona stv to misli. Svaki dan d**am na nju i kad bi samo dobio priliku bar jednom da je opalim ne bi razmišljao ni sekund. Ne bi ostavio devojku i ne bih je prevario, ali sa ovom bi na sve pristao. Toliko je dobra da bi je lizao od glave do pete. Mislim da i ona ima neke osećaje prema meni videćemo kako će ići sve. Ali ovo mi je životna želja, bar jednom da je imam.

Zašto se žene svađaju oko karijere i domaćica? Pa nije ni jednima ni drugima dobro. Šta, radiš i imaš svoj dinar, a ne radimo sve kao dr, mr... Sve nas na poslu zezaju šefovi i kolege, koliko njih se samo žali kakve su kolegice zle ili šefovi. Jedino što je dobra plata, ništa više. Prekinite da se svađate oko domaćica i žena koje rade. To ako ubodeš i normalne kolege i šefove, a gde su mušterije, što moraš celi dan da se bakćeš bezobraznim ljudima?

Bivši dečko me je stalno upoređivao sa njegovom sestrom, nisam to više mogla da trpim. Te moja sestra im ovakve nokte, ima ovakvu kosu ovako je zgodna, ovako šeta, ovako se oblači,itd. Bukvalno svaki dan po par puta je bilo kako to njegova sestra radi/izgleda. Kap koja je prelila čašu je kad mi je rekao možda malo više da ideš u teretanu, pa bi imala du*e kao moja sestra. Tad sam mu rekla pa ti onda idi zabavljaj se sa sestrom, na šta je on rekao- pa ja bih, da mi nije sestra.

Užasno sam anksiozna kada treba da odem do nadređenog na razgovor, kada treba nešto da pitam kolege u drugoj kancelariji. U glasu mi se oseti i ispadnem debil. Čak se prepadnem i kad mi neko pozvoni na vrata a nikog ne očekujem. Ne znam kako to da prevaziđem..