Samo želim da nađem dečka da delim s nekim život. Muka mi je više od ove usamljenosti.

Upamtite, radne kolege su vam kolege, a ne prijatelji. Na kraju je uvijek bolje držati to sve na distanci...

Kako oslobađajuć osećaj kada daš otkaz. Neprocenjivo.

Imam 32 godine i kupio sam si grobno mesto.

Psiholog sam po struci, žensko i ovo “psihološkinja” mi ide na živce. Od detinjstva sam maštala da postanem psiholog a kad mi se neko obrati ovako novoizmijeno kao da mi je neko lupio šamar.

Najavila se tetka iz Australije, dolazi na mesec dana. Ne radujem se uopšte, frustrira me. To znači da će kroz kuću defilovati sva šira i uža familija i da će se danima pričati o tome koliko su oni uspeli, šta su sve stekli i kako je ovde sve jadno kao kad su oni otišli pre 30 godina.

Od prve plate planiram da sebi platim seansu kod psihijatra. Osećam da mi je to zaista potrebno više od bilo čega drugog.

Žensko sam i uvjek želim nešto više. Moj bivši to nije htjeo nego mu je sve ravno bilo, ima se za ok život i da se štedi na apsolutno svemu. Ja našla sebi nekog sličnog, a čujem on se skorije oženio. Drago mi jer je dobra osoba. Uđem ja malo po netu kopam da vidim šta se dešava i kako mu žena izgleda, lijepa idu jedno uz drugo, seećni su, super. Ono što sam primijetila je da su prinovu dočeki u istom onom apartmanu gdje smo on i ja živjeli (možda 30m2 garsonjera) i da se on (po tome sudeći) nije pomjerio sa mrtve tačke. A ja koja sam prvo sama pa plus sa mužem u stanu od 3 spavaće sobe i imamo jako skupo auto i planiramo kuću da kupimo (ali štedimo sad za to). A pritom ni ja ni muž nismo imali neke Bog sami zna kakve pare kad smo se uzeli. I samo sam zahvalna Bogu što iako je bio dobar čovjek i ako je ok veza bila, poslušala sam sebe i taj unutrašnji osjećaj i raskinula jer bi to bio život kojim ja ne bih bila zadovoljna, a ne bih bila ni srećna, a ni on pored takve mene.

Mama mi je poreklom iz Krajine, baba mi je proterana i bila u koloni, danas moja mama radi na sezoni u Hrvatskoj već 3. godinu u Istri, savršena iskustva ja sam išla 2 leta kod nje isto na sezonu ali po 2 meseca jer studiram ovde, mnogo me to nešto vuče Hrvatskoj, obožavam Hrvatsku, predivna jedna zemlja to je ono nešto unutrašnje što me vuče, i tako bih volela da imam momka Hrvata, kome naravno nije važno ko je koje nacionalnosti, da zajedno gradimo most između Srbije i Hrvatske, da prevaziđemo sve i živimo u Lijepoj, imam momka ovde, ali sam neispunjena, volela bih da je sve drugačije... Sve u svemu pozdrav za sve dobre ljude, i Bože zdravlja, eto mene opet u lstri 2026. na sezoni!

Gledam objavu cure s kojom sam studirao na prvoj godini, objavila slike iz Amerike, dobila green card na lutriji. Šalje poruke nepostojećim momcima koji će je sada navodno juriti jer ima diplomu i papire i piše da će za 10 godina kriteriji za momka biti visoki. Cura je blago rečeno daleko od zavodnice, ima preko 200 kila, stomak kao lopta, rastu joj brkovi i brada da istupi žilet, natečeno lice i podbradak, vrlo visoka, bukvalno ne liči na žensko. Drugarice koje je bolje znaju i nekad pišu sa njom kažu da muku muči sa policističnim jajnicima. To znači da ne može imati decu. Ako je dosad nisu progonili momci onda neće ni za 10 kad joj bude 35, osim onih mladih u potrazi za starim biciklom i njima sličnih.