Kad god muževa porodica treba da dođe uvijek se posvađamo. I ne, nisam ja ta koja izazove svađu. Trudim se da ih lijepo dočekam, da sve bude na svom mjestu, da ih ugostim, ma da sve bude tip top. A on tad bude nervozan, spava mu se, ja mu ne dam odmoriti, i tako krene.. tako da nekad kad stignu meni faca bude već obješena, jer me umori to njegovo ponašanje, samo što ne počnem plakati pred ljudima. Čim oni odu on bude ok. A inače se vole i nikad se ne svađaju. Samo meni napravi pritisak. I haj pogodite ko ispadne vještica. Pa snaha.

Nema ništa ljepše od mirnog, bezbrižnog dječijeg sna.

Ne mogu da verujem da muškarci ne mogu da se potrude kada je u pitanju prosidba devojke. To je samo jedanput, ceo život treba to da pamti i ti ne uradiš ništa. Baš zbog toga nisam pristala da se udam za bivšeg. Da odmah ne bude možda nema para, ima. I on i ja jako dobro zarađujemo, to nije problem. Prvo me je zaprosio za prstenom od žutog zlata, mrzim žuto zlato. I da je srebro ne bi bio problem, samo da nije žut, a zna to. O prstenu da ne pričam, jako ružan, uopšte nije u mom fazonu, a 5 god smo zajedno. Zaprosio me tako što me na izletu nekom pitao hoćeš li da se udaš za mene i dao mi prsten u ruke. Minimalno truda, a 100 x sam mu pokazivala lepe snimke prosidba, samo još da mu nacrtam. I onda je bio ljut jer sam ga odbila i to vam je sve. Ako volite stv tu ženu potrudite se maksimalno za to, to će pamtiti ceo život.

Da li je realno da mnoge influenserke ili kako se već zovu, obavezno prilikom snimanja uslikaju garderober sa papirnim kesama na kojima piše Chanel itd, ali Chanel prednjači ? Ali da čuvaš kese od papira, alo, ko da su od zlata.🤣 To je toliko jadno da nemam riječi. Pa što onda ne stave i papirnu kesu od hljeba, jbt..

2018 godine sam doživela tešku saobraćajnu nesreću. Dečko, koji je upravljao drugim autom, je zaspao za volanom, prešao u moju traku i izazvao direktan sudar. On je poginuo na licu mesta dok sam ja prošla kroz dug boravak u bolnici, dve operacije i mučnu rehabilitaciju. Iako sam sve to prošla, čak sam u jednom momentu i psihički bila jako loše, jer mi je bilo muka od bolnica, igala, lekara.... iskreno mi je žao što je taj dečko poginuo. Nisam ga poznavala. Čula sam posle da je bio jako pošten i vredan, nije bio bahat već verovatno umoran od duple smene koju je radio tog dana. Nije opravdanje ali svakako nije ni zaslužio smrt. Neko mi je rekao da "je bolje što je poginuo" jer bi ga čekao zatvor, ali izašao bi iz tog zatvora a iz groba neće nikad. Otac mi je čak rekao da su njegovi roditelji, iako su tada već znali da im je sin jedinac poginuo, hrabro izašli u bolnici ispred mog oca, predstavili se ko su i ponudili sve što imaju da bi me spasili. Stvarno mi je žao njihovih sudbina!

Ospice dobijam kad čujem komentar da neki posao "nije za žensko". Izvinjavam se, a zašto? Primer, čim se interesuješ za npr. mašinstvo, energetiku, kompjutersko konstruisanje, obavezno slede komentari da to nije za ženu. Kao da su žene glupe i nesposobne da savladaju to gradivo. Toliko me to iznervira da bih se posvađala na krv i nož kad neko to izjavi.

U jednoj običnoj večernjoj šetnji sa momkom, sasvim slučajno smo ugledali njegovu veliku ljubav (o kojoj mi je ranije pričao) u kafiću sa drugaricama i malo je reći da sam se raspala kada sam videla njegovu reakciju. Totalno se izgubio, zastao pa krenuo u nazad... Kad je video da sam i ja videla onda se nekako "sastavio" i krenuli smo dalje sa hodanjem. Sa tom devojkom je bio pre 4 godine. Treba da planiramo brak, ali se pitam sa kim da to radim? Šta dalje?

Zaljubljena sam u njega ali mu to ničim ne pokazujem. Maksimalno sam profesionalna i hladna. Imamo jednog stalnog klijenta koji nam skoro svaki dan dolazi. Danas nam je rekao: "Jel vi primećujete koliko ste zaljubljeni jedno u drugo ili ja to moram da vam kažem..?" U zemlju smo propali.

Davne 1999 nas 4 prijateljice, glavni komadi u školi smo po utjecaju francuskog filma Večera s idiotom se dogovorile da organiziramo tulum i svaka mora naći što većeg luzera. Nikad neću zaboravit pogled mog "luzera" kad je shvatio, mislim da sam mu bila prvi izlazak, treći srednje.. Kakvu sam užasnu gadost napravila pod utjecajem prijateljica.

Djevojka mi je dobra i vrijedna osoba. Po modernim shvatanjima i prava domaćica. Uz to sve je završila i težak fakultet (medicinu). Međutim u svemu ostalom kao da je stala na nivou osnovne škole, pa i ispod toga. Npr. što se tiče istorije, zna samo kad su počeli 1. i 2. svj.rat. Od geografije zna samo navesti mjesta gdje je bila na odmoru. Muzika, još veća katastrofa - ne zna tekst nijedne pjesme, to je za nju kao ona muzika u vrtićima koju pustiš djeci da se iskaču i to je to. Čak i kad smo gledali neke istorijske serije, ne bi joj recimo palo na pamet da malo progugla o tim stvarnim likovima, kamoli imaginarnim. Poneku knjigu pročita, ali to je sve neka lagana beletristika kojom se dobacuje sa drugaricama. Razumijem da težak fakultet istroši čovjeka, ali da dok si još koliko-toliko mlad nemaš potrebu da bar još malo proširiš sebe... ne znam.