Karijerno sam jako ostvaren čovek - po završetku medicinskog faksa sam sa 26 otišao u Nemačku, tamo završio specijalizaciju i došao do državljanstva. Sa 35 sam se preselio u Švajcarsku gde radim evo već 5 godina, plata mi je 5-cifrena u francima. Posedujem više nekretnina. Oženio bih neku našu 20-25 god (bitno samo da je lepa i zdrava), uglavnom jer kad budem sa vršnjakinjama odmah počinju priču o VTO, a ja sam prošao dovoljno muka da bih se i time smarao. Poznanice kritikuju ovu moju želju. Imam li moralno pravo na to ?

Koliko život brzo prođe i menja se. Jednog trenutka imam 20 godina, držim svog sina u rukama, dojim ga, oko nas je tesina, on me drži za ruku i tu smo nas dvoje zarobljeni u tom prelepom trenutku, kao da je vreme stalo. Dok trepneš okom taj isti sin sada ima 22 godine i upravo se venčao sa svojom devojkom i čekaju bebu. Koliko život brzo prolazi, a mi ne znamo da uživamo u njemu. Deca brzo odrastaju, mi starimo i ti prelepi trenuci prođu.

Napisaću nešto što će verovatno muškarce i očeve iznervirati ali kako sam se porodila pre 3 meseca shvatila sam koliko se jedna žena, majka pati. 9 meseci nosiš bebu, menjaš se kompletno i fizički i psihički onda nastupi porođaj koji je manje-više svakoj ženi traumatičan i onda dođeš kući i bukvalno krećeš novi život. Dojenje je priča za sebe. To je toliko psihička stvar. To je toliko teška stvar. Da posle svega što ti je telo prošlo moraš malo malo da staviš na dojku bebu dok se dojke ne naviknu na dojenje boli do srži. Onda prihvatanje novog života, da više nisi prioritet sebi ti već to stvorenjce, da više ne možeš da izađeš u grad kada želiš kao ranije, da ne možeš da popiješ kafu kada želiš, da ne možeš da odeš kod lekara da se prekontrolišeš kada te nešto zaboli. Jer ti si majka. Sada si majka i sada je tvoj život stao a počeo detetov. Volim svoje dete najviše na svetu, svaki deo tela bih dala za njega ali tako me tišti ta činjenica šta se sve promenilo i šta će se sve promenit.

Svi me osuđuju jer sam se udala za bolesnog čovjeka. Doktor mu je rekao da će živjeti još svega godinu dana. Trudna sam i nadam se da će dočekati rođenje našeg djeteta.

Obozavam svog muza! Zajedno smo 5 godina i kako vreme prolazi sve više ga volim. Kad pogledam druge muškarce ja samo njega vidim. Nije da su ti muškarci bezvredni ili da mislim nešto loše ali prosto za mene je on najbolji i najlepši od svakog drugog muškarca. I volela bih da ova ljubav traje celi život. Ja sam našla svoju sreću sa njim.

Kako da provališ da li će te devojka varati, jednostavno. Pitaš je da oboje obrišete sve društvene mreže, ako krene da traži izgovore, računaj čim joj se ukaže prilika da te je već prevarila, gotova stvar. Možeš malo da zažmuriš ako je baš jako dobra u krevetu, ako nije doviđenja.

Koliko ja volim svoju majku, grlila bih je, ljubila i mazila do besvesti. Iako imam preko 20, volim je najvise na celom svetu. Mama, razlog si moje srece! Hvala ti sto postojis! ❤️ za sve majke ovoga sveta!

Svaka godina života nosi nešto sa sobom. Uvijek volim pogledati unazad godinu i vidjeti šta je bilo. Nisam opterećen drugim ljudima već samim sobom.

Već godinama ne slušam radio, a kad sam ga slušala, toliko su me nervirali oni odvratni voditelji koji samo blebetaju budalaštine ko navijeni. Pogotovo oni na 'otvorenom' radiu. Kad je jednom bila pjesma od John Legenda, odmah je voditelj komentirao misleći da će ispasti smiješan; Oh da mi je imati njegov glas, a i njegovu ženu. Haha🙄🙄 Ili kad je jednom rekao da ne zna je li mu ljepša Dua Lipa ili njezin glas. A bome meni se kod nje ne sviđa ni jedno ni drugo. Ili kad je jednom pohvalio onu Camilu Cabelo kako je ona za razliku od mnogih, sa samo 20 i kusur godina uspjela u životu, dok "običan" čovjek tih godina ne zna ni dupe obrisati, e onda sam stvarno poludjela. Pa ne možemo svih bit najuspješniji ni najostvareniji!! Što ja sad manje vrijedim od te Camile, ma mrš stoko radijska!

Spavam na podu. U stanu mi je hladno. Nemam šta da jedem sledećih mesec dana. Izdržat ću sve ovo ali svojima se ne vraćam.