Žena i ja, 30 i 28god. Imamo dvoje dece. Ona je lepa i zgodna i volim kad se dotera i lepo obuče. Naravno da ne bih dozvolio vulgarno je oblačenje i neprimereno ponašanje. Njena mlađa sestra ima muža koji je 12 god stariji i bukvalno ništa ne dozvoljava. Kad god je vidim ona zapuštena, obrve, kosa, haljinu je obukla poslednji put na našoj svadbi. Ima 25 god a kao da ima 50. Dete od 2god dobija tuđu garderobu i igračke, kao da su socijalni slučaj. Njen muž me non stop u društvu proziva kako sam papučar, kako se "zna" kako udata žena treba da izgleda. Kako je detetu dovoljno što ima hranu. Što je najgore njena sestra misli da je to ljubav jer je on "ljubomoran". Ne radujem se ničijoj nesreći, ali mislim da bi ona mogla da nađe drugog dok je još mlađa.

Jednom kad sam bio kod drugarice, otrčala je do prodavnice i ja sam ostao sam na 3-5 minuta. Dovoljno da iskoristim da joj kopam po folderu sa slikama na računaru i prebacim seksi privatne slike na fleš.

Moj bivši i ja...njegova majka nas zvala na kavu a ja rekla NEĆU, žena je jedva došla do zraka i rekla DOBRO 😅

Volim da namignem trudnicama na ulici.

Nervira me žena. Sve joj je teško i mrsko. Samo kuka i traži izgovore. Živimo jako lep i lagodan život, ali smo van prestonice... A sve njene drugarice su se udale u prestonicu... I sad je to nepomirljiv problem. Imamo 300-400e viška mesečno što štedimo i kažem joj da ide slobodno dva puta mesečno da se provede i druži. Neka potroši sve na provod. Ali ona neće... Nije to isto, da živi u Beogradu manje bi je koštalo. Ima dana kad maštam o razvodu.

Skoro sam opet ušla u kontakt sa jednim likom s kojim se baš nisam dugo čula, oduvek mi se sviđao i htela sam nešto više od prijateljstva ili kombinacije ali smo bili daleko. Odlučili smo da se upoznamo ali nakon toga me je više puta pitao da se vidimo ali nisam mogla jer sam upala u neku šemu sa drugim likom. Ali ni sa tim drugim likom nisam mogla da započnem nešto ozbiljno jer je ovaj prvi na mene ostavio utisak i malo je reći da sam se zaljubila. Rekla sam mu da mora da mi kaže na čemu smo i da me taj odnos sa njim sprečava da započnem nešto ozbiljnije sa drugim, jer mi stalno govori kako mu se svima i svašta još uz to. Rekao mi je da mi bukvalno nismo ništa ali možemo da se viđamo kad god to poželimo ali mi se to nije svidelo i nismo se čuli neko vreme. Za to vreme sam našla dečka, ozbiljan, ali ima neke čudne pokrete i ponašanje. Sada se ovaj prvi javio i ne znam šta da radim, dok sam sa dečkom stalno mislim na tog prvog lika.

Moj muž se druži sa koleginicom koja mu je priznala emocije. Kaže da su prijatelji.

Otprilike sam na polovini života. Imam 35 godina i sve sam doživeo. Od najranijeg detinjstva najpre. Imali smo i nismo imali. Imali smo porodicu, i bila je rasturena. Bio sam najpre loš, a onda dobar đak. Slab i jak. Bulingovan u školi i potom vrlo poštovan. Diplomirao. Emigrirao. Radio svakakve poslove, pa i u struci. Živeo sa malo para, živeo sa puno para. Čak i po pitanju devojaka (kada smo svi u tom periodu) imao sam različitu lepezu ličnosti i fizičkog izlgeda. Proputvao sam planetu. Nisam uzimao drogu, ali sam tu i tamo znao da popijem. Prekvalifikovao sam se tako da sada imam 3 struke. Oženio se sa najboljom ženom na svetu. Jedino mi još ne ide da dobijemo dete (i to će valjda) pa da kažem da sam sve doživeo. Valjda baš zato što sam sve video i doživeo sve, više ništa me "ne radi", ako me razumete. Ni intelektualno, ni fizički, ni emotivno. Sve mi je nekako "već viđeno" i više ništa u mom ličnom životu, ili na globalnoj sceni, ne može da me iznenadi. Ne znam...

Ja sam mnogo mator i vidim koliko je studiranje danas precenjeno, jer osim medicine sve ostalo se uči od kuće i kroz iskustvo. Mladi kolega je pisao seminarske radove i njegovi radovi su imali super ocene i svi su po preporuci kod njega dolazili i bukvalno 22 dana mesečno se time bavio. On izađe ispred firme, uzme knjigu, temu, lične podatke, otvori knjigu dok smo tu na poslu i počne da kuca i završi dok je tu na poslu, odštampa i ukoriči u štampariji gde mu rade po nižoj ceni i nijedan seminarski mu nije imao problem niti je vraćen na doradu, nijedan jedini. To je lik koji radi u IT support i ne zna da setuje štampač, glup lik, bukvalno glup, a različite fakultete u Beogradu je obesmislio. Obesmišljeni su i na konsultacijama gde profesori daju ispitna pitanja, gde se zadaci i pitanja stalno ponavljaju, moljenja da im se poklone ocene... Zato mi ništa ne znači kada mi mašete diplomom, čak je poštenije da je platite jer vam profesori ionako poklanjaju ocene besplatno tokom studiranja.

Ne mogu vam opisati kako je lijepo kada nađete osobu kojoj se možete predati… Svu ljubav svijeta osjećam prema svom dečku.