Kad sam imala 4 godine od djeda Mraza sam zaželjela sestru. Mama je zatrudnila pa izgubila bebu u devetom mjesecu jer se u njen auto zabio pijani vozač koji je na mjestu poginuo. Mama je preživjela, ali nije više mogla zatrudniti. Ja sam ostala dijete jedinica. Svi smo ostali s nekom čudnom prazninom u dubini čak i kao odrasli ljudi. Roditelji stoga svu tuđu djecu tretiraju kao svoju, a ja kao braću i sestre. Osjećam da je postojeća ljubav samo kanalisana u druge ljude. V, živiš u meni.

U osnovnoj sam iz matematike na prvom polugodištu imala 4,5,5,4 i nastavnik mi zaključio 4. Kada je došao do njegove rodice i vidio da ima prosjek 4.3, rekao je kako 4.3 i 4.4 imaju šansu da odgovaraju za 5 (prije nego je vidio njen prosjek, rekao je da samo 4.4 može odgovarati za 5). Njegova rodica je odgovarala, dobila 5, on je dodao još jednu 5 i zaključio 5. Ja sam došla kući i roditelji su mi galamili jer sam nesposobna i stavili me u kaznu jer nemam pet, ipak nastavnik matematike je upravu i ja ne znam. Iako sam sada uspjela, magistra elektrotehnike, žao mi je mene kad se sjetim šta sam prolazila. Najviše mi je žao što se roditelji nisu više borili za mene. 😢

Nista gore od umišljenih ljubavi, tačnije zaljubljivanja od kog nikad ništa nemate i nećete ni imati. Krene to malo, flert ili razgovori, kao da će nešto i odjednom ništa. Jedno se ohladi, ide dalje, muva dalje, a druga osoba ostaje da se pita, nada, čeka i zamišlja situacije u svojoj glavi. Ta iluzija o ljubavi, idealizacija osobe koju realno i ne poznajete je jedna velika i uzaludna patnja. Kako se izvući?

Radim za 80 000 din imam svoju manju kuću, dok platim račune, odem na svakih 10 dana u kupovinu naročim za 5000 goriva da bi imao ići na posao nešto malo da trošim čisto da mogu otići na kafu negde potrošim od 65-75 000 to što ostane ostavim sa strane ako zatreba za nedaj bože. Neki kuhinjski uređaj ako mi crkne uzmem na 24 rate, garderobu kupujem 2 puta godišnje isto na rate 12 rata. Planiram svaki svoj korak, pratim akcije redovno da ne pratim sigurno bi se morao zadužiti svaki mesec ili bi nekih potreba bio lišen. Vodim sasvim normalan život imam 26 godina. Mogu zamisliti kako je ljudima koji prime sličnu ili manju platu od moje a imaju 1-2-3 dece, rate kredita, kiriju. Kud ovo vodi videćemo...

Jedva čekam da mi devojka raskine. Ne želim više da je gledam, ali nemam srca da ja njoj raskinem. Ne znam zašto mi je baš sada ovako jer bih ranije to uradio čim mi nešto zasmeta. Ovde nekako i ako mi sve smeta, ja se opet prvi javljam, ali opet ne mogu da je podnesem. Krenula je polako da mi se gadi, nadam se da će i ona to uskoro shvatiti.

Za vikend su djeca spavala kod bake i dede. Muž i ja smo se odvezli na periferiju grada i vodili ljubav u autu, da se podsjetimo i starih dana.

Krenula sam da pušim da bih mogla da idem na puš pauze - da znate da prija, onako ti bude glupo da ideš na pauzu, ovako imam izgovor uvek da se sklonim tih 5 minuta.

Ugasila sam društvene mreže zbog veštačke inteligencije. Dosadni ste sa svim tim lažiranim slikama i videima. Odvratno!

Jedna od najgorih sorti ljudi su oni laprdavci od kojih ne možeš doći do reči. Melju bez prestanka, a ako ti kreneš da pričaš nešto, onda se ubacuju, prave pametni itd. Odvratno, odvratno. Gade mi se. Od takvih bežim na kilometar.

Bivši me je toliko sjebo da sam se prešaltala na devojke.