Nema ništa groznije od ranog ustajanja, neću takav bioritam i tačka.

Ne shvatam žene koje ne rade. Evo moj suprug nema platu, kasni, zamislite da ja ne radim, pa od čega bismo živeli? Kako bismo platili račune? Kako možete biti nezaposlene? Kao domaćica vi ne zarađujete, kako se opustite tako?

Danas mi je rođendan, 40. I pozvala sam par prijatelja da da porodicama za vikend dođu kod mene da obeležimo. I niko ne može. Nemam ne znam koliko prijatelja u životu, sve ukupno 5, ali baš dragih, bliskih. Svi imamo porodice, družimo se u skladu sa obavezama, ne baš često ali kako uspevalo zbog škole i dečijih obaveza. I kako je moguće da baš niko ne može taj vikend. Pogodilo me. A imaju opravdane razloge, ne zameram. Ali mi je nešto teško palo. Nemam 5, nego 40 god, ali... Osećam se kao dete koje je pozvalo ceo razred na rođendan i niko nije došao.

Ne daj Bože da neko pusti nekog s detetom preko reda da ide u policiji, na kasi, u Pošti i slično.... Svi s mržnjom gledaju i u tu majku i u to dete! Sve kao povela ga namerno da ne bi čekala red! Aman ljudi.....ja ih imam dvoje malih, dok ih obučem, dok spakujem sve šta mi treba s njima kad idem, dok krenemo od kuće, pa ni luda ih ne bih vodila nigde da ne moram! Meni je čekanje u redu kad pobegnem od kuće uživanje, odmor, milina! Verujte, niko svoju decu ne vucara nigde da bi vama napakostio! Pustite te ljude preko reda, dosta im je njihove muke, a vi nećete crći za tih 15min duže.

Prao sam auto u dvorištu, voskirao i uglancao. Taman da završim posao, sa krova kuće poleti ptica, "olakša" mi se po autu i sleti na drvo. Ispratio sam je pogledom kako sleće u gnezdo. Nije me mrzelo da uzmem merdevine, popnem se i u gnezdu sam zatekao 3 jajeta... U svakom slučaju - oko za oko, zub za zub.

Desilo mi se da sam isti dan imala ispit na fakultetu, posljednji u semestru i svadbu prijateljice kojoj sam kuma, vremenski jedno za drugim; tako da sam na ispit otišla full sređena za svadbu i oboje je prošlo u najboljem redu, a meni srce puno što nisam morala da biram prioritet.

Volim da se setim kako se u osnovnoj školi na kontrolnom jedan dečak javio da kaže razrednoj da drugi dečak prepisuje, a ona mu je (tom što se tužaka) dala 1 u dnevnik "za odnos prema radu jer za vreme časa ne radi kontrolni nego gleda okolo ko šta radi".

Bivši dečko je pored mene prisutne flertao s jednom curom na rođendanskoj proslavi i neki su to primjetili. Da napomenem, to je bio ženski rođendan s 15ak cura ali smo dobri prijatelji od slavljenice. Tek kasnije je došao još jedan dečko ali čak je i njemu bilo neugodno zbog njegovog ponašanja. Rekao je svojoj curi da mu izgleda kao da bi me mogao prevariti, što se na kraju i obistinilo. Evo ne znam što drugo reći osim kakvih izroda ima. Eno ga u Njemačkoj godinama i uspješno solira. Mi cure smo baš glupe kad se zaljubimo i neke preočite stvari ne vidimo 🥲

Iz svake bitke i neprilike izašla sam jača, ali kao da sam svaki put izgubila neki dio sebe. Staru sebe nemam, novu sebe ne prepoznajem.

Čim neko uradi promjenu u svom životu tipa smrša, ošiša se ili nešto slično čime promijeni izgled automatski promijeni i mozak i ponašanje. Majke mi, koliko ljudi znam koji su bili da kažem sasvim obični a onda im se desila neka promjena i kao da su počeli da rade ono što su zapravo željeli da rade ali nisu mogli ranije jer nisu imali samopouzdanje.