Ponekad se osećam kao kreten jer krijem neke stvari od muža. Pre nego što me osudite da napišem zašto to radim. Postoje dve vrste "tajni" koje krijem. Prva je vezana za decu, npr dete se udari ili padne ili napravi neku glupost, u 90% slučajeva mu ne kažem jer on odmah počne svađu kako sam ja neodgovorna, kako ja ne znam sa njima itd... Druga vrsta "tajni" je moja osobna, postoje neke situacije vezane za moju biološku porodicu (brat, sestra, majka...) koje mu ne govorim jer on to odma ispriča svekrvi, pa ona dalje ostatku familije. To nisu neke velike tajne ali ponekad ne želim da svi znaju, u 90% slučajeva ću im i reci, ali u tom trenutku kada njemu to pričam želim da ostane samo između nas dok ja ne odlučim ispričati i drugima....
Imam najbolju suprugu na svijetu. Ženu koja je istinski dobra, draga, strpljiva, puna empatija i ljubavi. Ni to što sam nabrajao nije ni 1% onoga što ju čini najboljom. Već nekoliko godina se trudimo da zatrudni, ali i dalje ništa. Uz svu pomoć, molitvu i suplimente. Boli me sama pomisao što joj se ne ostvaruje najveća želja koju želi. Stvorena je da bude mama. Biti će najbolja mama na svijetu. Već sada je najbolja mama jer je napravila toliko žrtve i podnijela toliko stvari za dijete koje još nema. I nadam se da će doći dan kada će moj drugi anđeo doći.
Trpela sam vršnjačko nasilje celu osnovnu školu. Svaki dan sam mrzela odlazak u školu, jer sam znala da me čeka još jedan dan mučenja. Dečaci su me udarali, šutirali i smejali se, jer nisam pokazivala nikakve reakcije iako me je naravno bolelo. Zezali su me svi da sam debela, da smrdim, da treba da se brijem, svašta nešto. Nikome nisam smela da kažem, jer je mene bilo sramota, bilo me je sramota čak i roditeljima da kažem. Samo sam uveče nekad tiho plakala u sobi. Bilo je i devojčica koje su imućne i koje su sve ostale napadale kako nemaju to što one imaju, uživale su sve da ponižavaju. Sad sa 30 god kad pogledam ostavilo je posledice na mene, da kažem da mi je svejedno i dan danas što sam sve to prošla nije uopšte. Hoću da kažem deci koja prolaze isto samo kažite nekome, bilo kome. Ako je potrebno i direktoru škole, neka se vaš glas čuje jasno i glasno, roditeljima obavezno recite. NEMOJTE DA TRPITE I ĆUTITE! Niste dužni da budete ničiji džak za istresanje!
Odlučila sam da ne želim decu. Zaista jako volim decu, ali to prosto nije moj put. Da budem iskrena istraumirao me je odnos mog oca prema mojoj majci, dede prema babi, ujka prema ujni. Uz to sve očajni brakovi oko mene. Shvatam da nisu svi takvi, ali u meni ne postoji ni jedan posto želje da krenem tim putem i proveravam da li ja mogu proći bolje. Zadovoljna sam svojim životom, lepo zarađujem, putujem, mogu sebi skoro sve priuštiti, imam sjajne prijatelje. Užasno me nerviraju ljudi koji guraju nos gde mu nije mesto i ispituju me kada ću imati decu. Tako da sam počela da odgovaram da ne mogu da ih imam i da je strašno nekulturno to što me to pitaju. Nadam se da će makar neko od njih imati malo više srama i prestati to da pita žene.
Švelerka je jedina osoba kojoj muškarac može sve da kaže.
Pokušavam da naučim ovaj usr*ni engleski i teško mi ide a uz to mi je i naporno jer mrzim da učim nešto što se uči godinu dana i više. A pri tome mi treba zbog posla koji radim. Koja je nepravda svetska, da zemlja koja je bila najveća kolonijalna sila i uništila tolike narode širom sveta i toliko pljačkala ima tu čast da se njen jezik govori u celom svetu. E to me tek potpuno demotiviše. Ako niste znali engleski je međunarodni jezik zbog toga što su njihovi preci ubijali, pljačkali i palili svuda po svetu!
Ne pričam sa bratom već godinu dana jer me je pitao da mu pozajmim novac (oko 3-4 hiljade evra) kako bi mogao sa vjerenicom da ide na putovanje, pritom ni on ni ona ne rade nigdje. Od svoje djece da odvajam kako bi se 2 osobe koje ne žele da rade provodile, neću i ne želim.
loading..