9 godina mi je bila najbolja prijateljica i toliko smo bili bliski da smo bili kao brat i sestra. Kad joj je bilo najteže u životu kad je izgubila oca bio sam njen oslonac i prijatelj. U zadnjih 2-3 mjeseca se samo udaljila od mene jer je pronašla momka i prijateljstvo se ugasilo. Kad sam saznao da imam rak i to joj rekao odreagovala je hladno i nezainteresirano. U 15 dana nije me niti jednom pitala kako sam, boli li me nešto. Kako se ljudi naglo promijene prema onim koji su im pomogli i bili tu kad je trebalo, nikad mi neće biti jasno. Od danas je moj Bestieee za mene mrtva, ne zato što ima momka i nisam ljubomoran zbog toga, već zato što nema empatiju prema osobi koja broji posljednje mjesece na ovom svijetu.

Ne zavaravajte se! Kad vas neko neće, videćete to i osetiti. Treba biti dostojanstven i povući se. Iako većina to tada ne uradi, nego se naknadno blamira.

Rekreativno se bavim izradom ručnih radova i oglašavam ih na društvenim mrežama. Dosta to dobro ide iako mi to nije bazični posao. Često mi se porukom jave ovi današnji influenceri i žele "suradnju". A njima je suradnja to da im ja nešto što satima radim i trudim se pošaljem njima o svoj trošak i oni tu rukotvorinu stave na svoj profil, naravno sebi ju ostave bez da prstom pomaknu.. Kao pomažu mi da se populariziram. Ma da ne bi. Lijepo ih upitam što oni meni planiraju poslati od svojih radova u zamjenu jer meni "pomoć" ne treba, posao mi ide i više nego dobro. Naravno muk 🤣

Imam komšinicu sa kojom se često družim. Njoj se nikada nijedan poklon nije svideo, šta god joj neko kupi, ona mora da ima neki ružan komentar. Tako sam joj ja za rođendan kupila prelepi plavi komplet (majica i pantalone), jer nosi takve stvari. Odmah je otišla da proba i izjavila da su joj pantalone kratke, a podigla ih je do ispod grudi. Ja joj kažem da ih spusti malo, da se one nose na kukovima, neee ona uporna kako su joj kratke i naterala me da odem da zamenim. I ja lepo odem vratim, uzmem pare i stavim u džep. Pravim se luda, a njoj verovatno glupo da pita. Ko je šiša kad ne zna da ceni. Pritom je ona meni pre toga za rođendan poklonina skroz crnu majicu (ko da sam daleko bilo u crnini), i to 2 broja veću. Kad sam rekla da mi je majica velika, rekla mi je dobro ti je za po kući... super, sad smo kvit.

Drugar, dok mu je supruga bila na putu sa sinom od dve godine, dovede neku lujku u stan. Kad se gospođa vratila, on me zove da dođem, “imamo nešto da pričamo”. Naravno, gospoja me sa vrata napadne kako sam muška svinja, kako mogu ženu da varam, kako mogu to da radim u njihovoj spavaćoj sobi, a on me još pogleda i kaže: “Brate, pa jesmo se dogovorili da ćeš u dnevnoj samo…”. Ja hoću da crknem od smeha, al’ iskuliram nekako. Odem kući, ispričam supruzi (barem sam mislio da mogu o svemu da pričam sa njom) šta me snašlo, one me gleda i pita: “A jesi ti baš 100% siguran da nisi ti?” Naravno, nemir u kući, kad spavam pregledanje telefona, teški uzdasi, sve po redu. Dok nisam poludeo, zamalo da ih svo troje oteram u materinu. E hebem ti život, da si najispravniji uvek možeš na*ebati…

Na sopstvenoj svadbi sam gledao lepe devojke i žene.

Nikada mi neće biti jasne žene koje nakon porodiljskog odsustva pljuju po firmi koja ih nije vratila na radno mesto. Pa šta je ta firma trebala da radi godinu i više bez vas? Našli su nekog da popuni vaše mesto. Nađite drugi posao i gotovo!

Jedva čekam da se zaposlim i da konačno priuštim mami sve što poželi. <3

U pedesetim sam (žensko) i seks (u braku) nikad kvalitetniji i strastveniji!

Danas sam se porodila, malo prije samog termina pa je zbog toga i beba nešto manja od 3kg. Zadovoljna sam kako je sam porođaj izgledao. Kad me svekrva nazvalala da čestita i pita kako sam prošla dodala je komentar: “mala je beba, zato se nisi nešto ni napatila”. Ostaviću ovo ovdje..