Osudite do mile volje koliko god hoćete što vam se ovo ne sviđa, ali smatram da dokazana prevara i itencije o prevari (partner otvori dating app, na primer) treba da budu krivično delo kažnjeno novčano. Cifra takva da se realno oseti na život/budžet, što znači minimum oko 5.000E za veze i oko 10.000E za brakove ukolko se taj brak okonča. Zašto? Ako se novčano i zatvorski kažnjava kada udarite nekoga i kada "razbolite" nekoga, onda mora i ovo. Prevara je, posle smrti najmilijih, najgori psihički udarac koji možete da doživite. Taj udar na psihu može da vas ubije, razboli i oteža život u poslu (što može dovesti i do egzistencijalne krize). Rapidno povećavate šanse za saobraćajni prekršaj, smrt ili povredu na radu pri rukovođenju opasnom mašinom, itd. Jednostavno, naknada (bar novčana) prevarenom partneru MORA da postoji. Ako nema da plati, neka uzme kredit pa neka ga otplaćuje 10 godina - da se podseća šta je uradio/la. Ne varajte, već recite partnerima da ih ne volite i povucite se!

Najbrži način da izgubite dobrog muškarca nije varanje. Nego postajanje najvećeg tereta u životu i izvor najvećeg stresa, umesto mira. Muškarac ne odlazi, jer se pojavila neka lepša. Odlazi jer mu dom postaje težak teret, zahvaljujući vama.

Imala sam u porodici vodoinstalatera i još kao dijete sam vidjela koliko je to težak posao. Jedne zime pukla cijev od kanalizacije, a moj stric kopao ručno više od metar i po dubine i par metara dužine, po hladnoći i vjetru, čitav dan jadan je radio, zamalo da ga zemlja nije zatrpala zbog manjeg odrona.😟 Uvijek se rastužim kad vidim radnike na ulici po nekom nevremenu i imam veliko poštovanje prema njima, krvav je to posao.

U lošem sam braku i okruženju. Ne vidim izlaz. Gdje god sam tražila pomoć nisam dobila ni razumijevanje.

Umro mi je tata. Jako mi je teško da se pomirim s tim i mislim da više nikada neću biti ista osoba.

Ne znam da li ste primetili da ljudi koji su najdrskiji i najbezobrazniji prema ljudima oko sebe najviše kukaju kada se njima desi neka mala nepravda?

Moj muž je idiot.

Uzeo sam stan, garažu kao i skoro pa nov automobil bez kredita. Nisam vlasnik kompanije niti su mi roditelji ili supruga bogati finansijski, niti sam kriminalac. Kada se hoće sve se može. Ali onda čovjek mora razmišljati na način na koji 90 posto ljudi ne razmišlja.

Imam 30 godina i potičem iz jako skromne porodice. Po struci sam magistar farmacije, zaposlena u maloj, provincijskoj apoteci, plata nikakva. Ne znam kako da se izvučem iz ove apatije, besparice, tmurne svakodnevnice, još i ovaj pritisak oko udaje. Ne mogu da upoznam nikog normalnog, a pritisak porodice je ogroman, jer mi je "vrijeme za formiranje porodice". Smatram da sam prosječnog izgleda, jako druželjubiva, treniram, vedre prirode, tolerantna, tražim nekog sličnih karakteristika. Ne mogu da budem sa svakim samo da bih se ostvarila kao majka.

Ne mogu da shvatim zašto je u nekim zapadnjačkim proslavama običaj da nekome guraju lice u tortu. Da li sam jedini koji ovo smatra totalno neprijatnim i besmislenim? Molim vas, ne dozvolite da takav običaj stigne i kod nas!