Moja mama me trača sestrama i ocu, a predamnom sve fina. Sad se čudi što sam ju isključila iz svojeg života. Samo službeno čestitam blagdane i rođendane.

Uh što volim kad se nađem u društvu ljudi koji su me obrisali sa društvenih mreža, pa ih upitam koji je razlog a oni, gle čuda, kažu da je slučajno..

Imam jedno pitanje... da li to što ponekad želim da budem sama, znači da sam loša majka? Imam ćerku, 12 godina, i ona je super... ali... ponekad poželim da odem negdje bez da mislim o ručkovima, večerama, domaćim zadacima, učenju, i svemu ostalom..

Otišao sa devojkom u operu, jer je ona to jako želela. Prvo mi je bilo toliko smešno da nisam mogao da obuzdam smeh. Posle nekog vremena sam se smirio, ali je problem nastao jer sam zaspao, i prespavao celu operu.

Dečki prvo živite sa svojom verenicom prije braka evo ja sa svojom nakon 6 meseci zajedničkoga života odlučio sam raskiniti. Nije to žena za mene i ne privlači me to sam svatio davno ali nakon zajedničkoga života vidio sam da nije to to nakon 2 meseca zajedničkoga života pola sam vidio šta nisam vidio za 6 godina veze. Izgleda da nam je vezu vodila samo potreba za odnosima.

Dečko mi je raskinuo u periodu kada sam morala da se borim za budžet na fakultetu sa najtežim ispitima i da se izborim sa prolaskom u novom klubu. Uspela sam i u toku razmišljanja o njemu da steknem budžet i da se snađem u novom klubu i osećam se dosta rasterećenije :)

Živim "preko bare" i ovde su ljudi sasvim ok po pitanju psihoterapije. Čak i ljudi iz drugih kultura (Arapi, Indusi, Istočnoazijati...) posetu psihologu i psihijatru smatraju kao odlazak u teretanu. Zašto se jedino na Balkanu to smatra ludošću? Odgovor leži u mentalitetu. Balkanci su ljudi najvećeg ega sa kojim sam se u životu susreo. Obišao sam celu planetu, svuda ima raznih, ali, verujte, nigde kao na Balkanu da se ljudi "razumeju" u sve i svašta. Jedino su ljudi na Balkanu spremni satima da ti drže predavanje o stvarima o kojima, zapravo, nemaju POJMA. Taj veliki ego - ja sve znam, ja sam najbolji / najbolja, potiče iz kuće. Time nas hrane dok smo u kolevci, dok nas uče da pričamo. Zato se bilo kakva kritika doživljava kao ubistvo ličnosti. Nedostatak retrospektive i stav da je "nemoguće da ja pogrešim" dovode do toga da su svi ubeđeni da su normalni, najlepši i najpametniji. Zato se na Balkanu odlazak psihologu, psihoterapeutu i psihijatru smatra dokazom ludila.

Ja i žena redovno prakticiramo nudizam kod kuće, spremamo tako ručak i pospremamo po kući, a naveče tako goli i zagrljeni gledamo neki film. Spavamo goli, samo kad negde treba otići ili kad neko dolazi u goste tad se obučemo ali čim smo sami goli smo.

Ulazim u voz i u transporteru nosim mačku, mirna, slatka. Dolazi konduktetka da mi očita kartu i zainteresovano, uz zadršku pita da li mačke mogu zaista da se drže samo u kući, naviknu da ne prave nered itd. Odgovaram potvrdno i objašnjavam proces koji je lagan i detalje o kojima treba da pazi na početku. Gledala je ozbiljno ali pomno slušala. Delovalo mi je kao da je to pitala jer se iz nekog razloga suzdržavala da nabavi macu, a neko je to od nje tražio, na primer dete. Nadam se da sam doprinela tome da nabavi macu i da će nekome naredni dani postati presrećni zbog toga.

Osudite do mile volje, ali smatram da se treba uvesti obavezan DNK test pri porođaju, kao i da se DNK uzorak svih osoba čuva u specijalno formiranoj nacionalnoj genetskoj banci. Celu naciju treba testirati. Ne samo da bi se znalo ko je otac (kažu da u proseku, u Srbiji, svako 4. dete je kukavičje jaje) već prevashodno zbog zdravlja. Da se vidi kojim bolestima su ljudi podložni, a i za budući genetski inženjering. Banalni tehnofobi i bizarni teoretičari zavere neka me zaobiđu - takvi će se prvi lečiti personalizovanim genetskim terapijama kad "rakonja" pokuca i na njihova vrata.