Ja ne znam kud je ovo otišlo s proslavama 18. rođendana. Iznajmljuje se ogroman prostor, zove cca 100 ljudi, catering, bend, dekoracije, cure idu na šminkanje i frizure, svečana odjeća, torte za 300-400 EUR... meni to sve nije normalno, u redu je proslaviti, ali ovakav cirkus... u šoku sam!

Skoro mi priča koleginica, kako uskoro puni 30 godina, i kako je sama, a baš želi da se uda i da ima decu. Pitam je za kriterijume, i kaže skromno; da je normalan, i da ima neki svoj privatan biznis, da ima para, da ona ne bi morala da radi. Pa rekoh koleginice, ima jedan veliki problem, sad dolaze mlađe devojke, lepše, zgodnije, konkurencija je paklena. A pritom daleko je ispod proseka, za to što traži. Otišao je ovaj svet u đavola.

Čitam danas i peškiri imaju rok trajanja, kažu do 3 godine obični, a egipatski pamuk do 5 godina. Imam 30 godina, u kući imamo peškire koji su stari i 20 godina.

Ništa protiv psihoterapije, ali, ljudi, pazite kome poklanjate svoje povjerenje! Govorim iz iskustva. Prekasno sam shvatila da me žena namjerno činila jadnijom da bih joj ostala klijent što duže. Ohrabrivala me u nizu pogrešnih odluka i navela da radim stvari koje bez nje nikad ne bih i tako zamalo uništim svoj život.

Pali me kada se muškarci šepure kao paunovi i ponižavaju druge, slabije muškarce. Eto, rekla sam.

Devojka se ljuti kad sam popuštam ćerki iz prvog braka,udalji se od mene i govori da ne želi da bude žrtva nas dvoje i ako se uvek trudim da nju stavim na prvo mesto...možda grešim ali mislim da bi, ako me voli, morala da ima više razumevanja za mene u ovoj osetljivoj situaciji, ja ne umem bolje, pa šta bude...

Otišla sam na prvi ginekološki pregled sa 26 godina, sva u strahu, zgrčena, danima prije toga od straha nisam spavala. Doktorica je bila predivna, dok smo došle do pregleda već sam se skroz bila opustila, izašla sam sa osmjehom. Hvala svim divnim ginekolozima koji ne osuđuju, nego hrabre pacijente. Djevojke, nađite sebi pouzdane ljekare koji će vas svojim pristupom motivisati da dolazite redovno.

Pao sam razred u srednjoj sve zbog jedne profesorke i to mi je uvek pravilo problem, odrastao sam i zaboravio na nju i sve to, da mi se zadesi da sedim i pijem kafu sa ženom i prilazi mi starija persona sa zbunjenim izgledom i zvala me je po imenu i ja se setim ko je, krene tu priča o životu gore dole i pita me kako ide posao jesam li zaposlen i ja joj uperim prstom na auto ispred bently sive boje, nije mi verovala dok ga nisam otključao iz kafića da bi me na kraju optužila da je rent ili šta već, izgled na licu nikad neću zaboraviti, samo sam joj rekao hvala što ste mi rekli da fakultet nije za mene, da sam išao vozio bih citroena kao i vi, tu se uvredila i vratila za svoj sto, nikad slađa kafa.

Udajem se i još 2 prijateljice se udaju u slično vrijeme. Ne smijem spomenuti ništa da ću jeftino uzeti jer me osuđuju. Stalno govore kako je sve skupo, a kad ja spomenem da ću kupiti neke ukrase s temua itd, one me gledaju kao da sam poremećena. A tipa neke stvari su iste i ljudi kod nas ih isto naruče s tih stranica pa preprodaju po skupljoj cijeni. Ja se ne sramim toga, ali jednostavno sam prestala to sve komentirati s njima jer mi je ružno što njima ispadam neka seljanka koja kupuje "kod kineza".

Muškarci lažu da su im ljepše prirodno lijepe žene. Kad izađem s minimalno šminke, casual obučena, u patikama, nitko me ne pogleda. Ali zato kad izađem skroz našminkana, sa umjentim trepavicama, push up grudnjakom i u uskoj robi, onda sam svima zanimljiva.