Stric se skoro oženio, i on i strina se mnogo vole. U srednjim tridesetim su. Petnaest godina je stric stariji od mene. Ali, drugačiji su od nas mlađih. Ja i devojka uvek moramo da sedimo jedno pored drugog, oni sednu nekada odvojeno, on priča sa jednom ekipom, ona sa drugom. Retko se ljube u javnosti. Stric ju ne zadirkuje. Više podsećaju na moje roditelje koji su dvadeset godina zajedno, nego na par koji je u vezi bio tri godine, i od skoro su u braku. Kada sam to rekao ocu, rekao je da su zreli, da je njihova ljubav mnogo jača, nego kod dvadesetogodišnjaka, da se vole i poštuju puno, i da je ljubav drugačija u kasnijim godinama.

Počeli su mi govoriti da nije zdravo koliko se družim s majkom, a koliko je dovoljno da bude “zdravo” to što volim provoditi vrijeme s njom dok mogu??

Logoped sam i ne volim svoj posao, teško je živeti u znanju da sam baš sve omašila.

Kao mali sam gledao Tesnu kožu i video kako Dimitrije Pantić ustaje za posao u 06:10 i mislio se koliko je to jezivo. Eto mene 20 godina kasnije, ustajem u 05:30. A vi kako ste?

Odljubila sam se kad je obrijao bradu. Nisam znala da je toliko ružan.

J*balo vas vrednovanje prijateljstva po čestitanju rođendana.

Zaista volim svoj posao i uživam radeći. Imam lijepa primanja, daleko od toga da sam izuzetno bogat ali sebi mogu skoro sve priuštiti što je danas potrebno za normalan život. Šef me počeo više opterećivati jer je vidio potencijal, a ja sam se počeo braniti i odbijati zadatke, tako da smo sada na nekoj distanci on i ja. Tražio sam razgovor sa njim da vidim šta možemo dogovoriti jer mi se počela javljati misao da napustim kompaniju, što ne bih baš volio. Volio bih da i dalje radim sa osmjehom na licu.

Kad se sjetim kad mi je otac dao pare da platim struju i ja uzmem pare i kupim za sve pare listiće za bingo. Dođem kući ponosan reko ocu uložio sam novac od struje u bingo. Ima da dobijemo golfa 5 crvenog. Otac izvadi kajš i sve po leđima. Prođe 7 dana kad dođe na bašču golf 5 crveni, svi izletismo vani sretni i mubera i otac i ja. Kad tamo došo čovjek iz elektrodstribucije da isključi struju. Kad opet otac kajš i sve po leđima.

Blago ljudima koji kažu da ne bi mogli da odu da žive u inostranstvo zato što ovde imaju puno društva, pa bi im bilo žao da odu. Ja nemam društva skoro uopšte i kada bih otišla, apsolutno ništa se u mom socijalnom životu ne bi promenilo. Ne bih se družila tamo, kao što se ne družim ni ovde.

Osjećam se usamljeno, kao da me mladost prošla u kući, nemam prijatelje i kad nekog zovnem vani, ili ne može ili se dogovaramo po mjesec dana. Nemam ni partnera, osjećam se kao da ću izgubiti razum.