Bivši momak nije imao para za more pa sam išla sa drugaricama, a on je obećao da ćemo ići negde u Srbiji na odmor. Taj odmor je očekivao da platimo pola pola. Tad mi je prekipelo. Takođe, pošto ne živimo u istom gradu drugi put kad sam došla kod njega očekivao je da idemo u nabavku i da spremam ručak. Sledeći put kad sam došla očekivao je da ga čeka ručak kad dođe s posla. Naravno da nisam htela to da radim. Par puta nam je poručio pizzu i roštilj i par puta me odveo na kafu i zbog toga mi je stalno govorio "kako ti uživaš sa mnom". Kad smo raskinuli rekao mi je kako je njegova bivša devojka za koju mi je pričao da se nije zaljubio u nju jer je ružna i dosadna, stalno mu spremala hranu i čistila kuću i ispunjavala sve njegove zahteve. E pa bivši moj ako hoćeš da šetaš lepu i zgodnu devojku to ima svoju cenu, ako nećeš izaberi ružnu Beti za po kući.

Suprug i ja smo zajedno 6 godina, imamo 3 dece.. Šta smo sve proživeli on i ja teško je i setiti se, kamo li prilati o tome.. Od roditelja, drugih ljudi, mešanja u naš brak, nemaštinu, ne razumevanju, prošle godine smo popustili oboje, svađali se na krv i nož a trčali jedno drugom za najmanju sitnicu.. Podneli zahtev za razvod braka, trebali da se razvedemo za 3 meseca od tada kad smo podneli zahtev.. Ta bol u grudima, čežnja za njim i njegova za mnom bila je očigledna.. Našao je drugu, i ja sam našla drugog, u nadi da ćemo zaboraviti jedno na drugo, ali noću smo se sastajali, zvali, plakali.. Onda smo sve prekinuli, i nastavili smo zajedno, kao nikada, jači, toliko smo srećni i toliko se volimo, dok ljudi to ne razumeju.. Siguran je u mene kao i ja u njega.. Slava Bogu što smo zajedno!

Imam bebe blizance, ali me jedno nervira. Ako se obojica rasplaču, a sami smo, uzimam ovo jedno, hranim, presvlačim i tepam mu. Dok se ne najede i dok nije skroz zadovoljeno, ne uzimam ovo drugo, iako stalno plače. Ovo prvo je umiljatije, ovo se samo dere. Ponekad se loše osećam, ali me prođe kada svog dražeg bebca vidim smirenog.

Meni treba žena koja je borac, lavica. Koja je hrabra i odvažna u svojim odlukama. Koja, kada odluči da se uda, to i uradi. Kada odluči da rodi, rodi. Koja polomi čašu i to bez drame. Ne želim mamin pekmez koji stalno kuka i žali se. Ne želim igru suza, tišine ili gaslajta. To je nezrelo i toksično. Treba mi žena koja zna šta hoće, koja stoji čvrsto, koja voli bez manipulisanja. Ravnodušna prema trivijalnim igrama, ali sposobna da voli snažno i potpuno. Kad smo sami u četiri zida da gori, da je vatrena od strasti od ljibavi moje opijena, moja ljibav zna da opija. Moji poljupci na njoj da ostaju ko pečat da zna čija je. Da ne može svaki jazavac, glavić, šintar, konobar, emigrant, šef nabavke, klinac, da misli da može da je ima. Da se ne hvali onim čime bi se svaka poštena cura trebala stideti, da je neko prskao i gde, to za ženu nije plus. Nije problem da izađeš da se družiš, da izbaciš sliku, da otputuješ sa curama negde, ali sve u granicama normale, da poštuješ sebe, mene, porodicu.

Mogu imati svakog kojeg hoću sem onog kojeg zaista želim…

Zdravo, zanima me da li ste se susretali sa mladim osobama koje su ,,zastarelot balkanskog mentaliteta” što se tiče odnosa muškarca i žene? Skoro sam doživela da sam morala da napustim momka kog sam zaita iskreno volela, jer kad god nije bilo po njegovom nazivao me je zaista najgorim uvredama za ženu….. Morao je sve da zna i morali smo apsolutno sve raditi zajedno, doslovno se ljutio ako mu kažem idem sa svojim najbolji prijateljem na kafu, kog je i upoznao i rekao da je super momak i čak je dozvolio i da mi rođendan prođe u celodnevnim suzama zbog toga… E sad zašto vas pitam vezano za mentalitet, mislim da će mi doživotno u glavi odzvanjati njegovo ,,da znaš ti kako je moja baba gledala mog dedu”….

Moram ovo napisati negde jer ću inače da puknem. Ceo život sam slušala "žensko dete, tuđa kuća". Kada samse udala rečeno mi je da nazad nema. Koliko puta samsamo kao dete čula "ona će otići, to više nije naše". Ne mogu ni opisati koliko me to ubijalo kao dete, da sam u više navrata pomišljala da sammožda usvojena. Moj brat je odrastao slušajući to i ne mogu da ga krivim što danas nema nikakav osećaj za mene, ni brigu, ni ništa - tako je vaspitan. A nekada smo bili nerazdvojni, znala sam da se potučem samo njega da zaštitim iako je on stariji. Kada je dobio porodicu to se nastavilo, ja prosto nisam nigde uključena, ja ne znam kakav je osećaj biti tetka. Ima ih 4, neka su živi i zdravi, ali žao mi je što nisam mogla da im budem tetka, da ih razmazim. Brat je imućan, situiran hvala Bogu. Mene život baš nije mazio, ali borim se. Nekoliko kuća, u više država, je za njega. Nema veze. Ja ću ovaj lanac prekinuti. Imam i muško i žensko, volim ih jednako, jednaku pomoć će sutra dobiti.

Muž je bio na porođaju, ali i nije. Razlog je taj što se unesvjestio i toliko mu je loše bilo da su ga stavili u drugu sobu na infuziju.

Pre 5 godina, tadašnja devojka mi je rekla da me više ne voli i raskinula. Jasno mi je stavila do znanja (na poprilično grub način) da nema šanse za pomirenjem i da je zaboravim. Teška srca sam to prihvatio i nastavio dalje svojim putem. Ona je nakon nekoliko meseci započela vezu sa drugim momkom s kojim je nedavno dobila ćerku. Svo to vreme, mi nemamo apsolutno nikakаv kontakt, godine su prošle i ja sam je davno preboleo. Juče sam čuo njen komantar kako neću da je pozdravim kad se sretnemo, što je istina. Pre svega nemam želju ni potrebu da joj se javim prvi, a druga stvar smatram da nije zaslužila jer me je šutnula kao psa. Ne zameram što me je ostavila jer ima pravo na to, ali joj zameram način na koji je to učinila zbog čega sam se osećao kao jadnik.

Zaljubila sam se u kolegu s posla. On oženjen, ja udata. Počela sam ga izbjegavati, ne komuniciram s njim, ponašam se kao neka čudakinja, nemam koncentracije na poslu. Mislim da njega dan-noć. S druge strane, plače mi se kad god pogledam muža, grize me savjest. Najradije bih mu sve rekla, izvinjavala se do beskonačnosti. Ne znam kako mi se ovo desilo. Kako da me prođe, kakoooo???