Sa mojim mužem mi je sve bilo na brzaka i "na veliko". Prvi seks nakon desetak minuta poznanstva. Vjeridba nakon par sedmica. U godinu ipo dvoje djece. Uz sve to, ja Srpkinja, on Hrvat, ja pravnica, on automehaničar i petnaest godina razlike u njegovu korist. Zajedno smo jedanaest godina, treće dijete na putu i još uvijek zaljubljeni kao srednjoškolci.

Malo se priča kako žive ljudi koji imaju teško psihički obolelog člana porodice. Malo se priča o tome da nema dovoljno kapaciteta i u postojećim ustanovama namenjenim takvim obolelima. Malo se priča o tome da članovi porodice od obolelog trpe torturu godinama, decenijama itd itd.

Prošle godine sam zaprosio curu sa kojom san u vezi 7 godina. Zaprosio sam osobu koju ne volim i koja mi je fizički odbojna, samo zato što je bila uporna i dosadilo mi je više slušati kad ću je ženit. Sa njom sam počeo jer je prva uletila kad san sa bivšom prikinio. I evo ja od dosade ne znan šta ću pa je molin da se vrati, a znam duboko u sebi kad naleti bolja da ću je ostaviti.🤦‍♂️

Pre braka smo potpuno otvoreno pričali šta nam je najvažnije i on je rekao da mu je jako bitan fizički izgled. Ja sam rekla da ne želim da pije alkohol uopšte. Imala sam roditelje i bivšeg momka alkoholičare. Ja pazim kako se hranim i treniram. On nikad nije liznuo alkohol od tada. Ni na slavi, ni proslavama, ni svadbama. Imali smo raznih drugih problema u braku, ali smo ostali potpuno iskreni i zbog toga smo verovali jedno drugom i nekako smo uspeli sve da rešimo.

Imam 24 godine i zbog devojke muslimanke sam primio islam. Međutim, ona mene sada tera da se sunetim tj. obrežem a mene je vrlo strah toga. Da li je to toliko bolno, ima li neko iskustva da se obrezao u 20tim?

Od pametne djevojke došla sam do djevojke koja ne može da razazna nasilje u vezi. U vezi smo sedam mjeseci i posljednja dva mjeseca je katastrofalno. U običnim raspravama zapjeni, urliče. Ja ga smirujem kako ne bi policija dolazila.. U jednom momentu se popeo na mene, a danas me uhvatio za vrat (samo je prislonio ruku, ali za mene je i to crveno svjetlo), a prekjuče mi je rekao da sam muško da bi me izudarao..zamahne rukom pa stane. Govori mi da sam dijete i u svakoj raspravi okrene na mene i da sam ja kriva. Kaže da ja izvlačim iz njega najgore. Potrebna mi je pomoć da izađem iz ovog odnosa.

Nervira me drugarica koja non-stop priča o udaji i deci, a blage veze nema šta to nosi sa sobom. Ona se ponaša kao da je to film, eto tako udaš se i rađaš i to je to. Nije sposobna o sebi da se stara, potpuno nesamostalna i razmažena... Čini mi se da odgovorni ljudi koji imaju svest i savest sve više "izbegavaju" i odlažu roditeljstvo, a ovi koji su totalna suprotnost uleću kao magare u maglu.

Nekada pomislim zašto mi je tako težak život, šta sam toliko zgrešila pa suze same liju i duša boli. Najteže je kada ti je deci nešto, mislim da će čovek sve podneti ali za decu je velika bol. Jedan sin mi ima problema sa govorom i kičmom, drugi Daunov sindrom... Bože teško mi je, pretežak je teret na mojim plećima, pomozi...

Moj tata je bio u ratu, ne mrzi nikoga, uvijek govori 'što je bilo bilo je, vi mlađe generacije se volite i ne ponavljajte naše greške', a s druge strane do prije godinu dana je govorio i: 'Molim te samo mi nemoj dovesti Srbina za zeta.' Evo planiramo svadbu u Čačku, tata sretniji nego ikad, kaže 'Kćeri vidim kako se vas dvoje gledate, kako da vam ja to zabranim'. Tata volim te❤️

Ne volim plave oči. Prosto su mi ljudi sa plavim očima nekako čudni i hladni. I Bogu hvala što me momak sa kojim sam bila duže vrijeme (za kog sam mislila da ću da se udam, a nisam (pritom ima plave oči)) me nije zaprosio. Sad imam dijete sa mužem koji je sav crn i naše malo je njegova kopija. I vidim snimak bebe na instagramu kako ima plave oči i samo sam zahvalna Bogu jer znam da ne bih svoje dijete mogla isto da gledam. I da imam sjutra dijete sa plavim i braon očima, da bi favorizovala ovo sa braon očima, a ne sviđa mi se to da se djeca razdvajaju zbog bilo čega.