I inače sam introveratn i zatvoren, ali sam uvek imao taj mali ali dragocen krug ljudi oko sebe, najbliža porodica, 1 pravi, iskreni prijatelj i ona, moja ljubav. Ali sad je već postalo pakleno, sa mojima sam u lošim odnosima jer sam napustio fax ovde (iako sam obezbedio da za godinu dana odem u inostranstvo, dobio sam stipendiju na prestižnom fakultetu), prijatelj je takođe otišao na 2 godine samo u drugu državu, a ona... Ona me je ostavila, naišao je loš period, oboje smo grešili, ali ona je odlučila da ne želi da se bori za nas i da je kraj. Još sam u šoku. Osećam da ću se raspasti svakog momenta, počeo sam čak i lekove za smirenje da pijem. Noću se budim i po sat vremena ne mogu da prestanem da drhtim, a čim zaspim opet je sanjam i tako u krug. Samo da mi je snage da se izborim sa svim ovim! Ali bojim se da ne znam kako...