Radim tri dana nedeljno i studiram nešto što bi po mišljenju mnogih spadalo u težak i zahtevniji fakultet. Za godinu i nešto dala sam svega par ispita jer nisam mogla da učim iz nekog razloga koji ni sama ne znam i užasno me grize savest. Finansiram jedan deo studija, drugi deo roditelji i zbog toga što se oni na neki način žrtvuju, stvara mi dodatni pritisak. Moram da radim a u isto vreme bih volela da dajem približno sve u roku, da ne bih odugovlačila sa studijama i da bih i sebi i mojima olakšala. Pritom baš slabo slobodnog vremena imam a i kada ga imam ja osećam da gubim vreme iako znam da je opuštanje jednako bitno. Čak sam uhvatila sebe par puta da zavidim studentima koji daju sve u roku a onda imaju vremena i finansijsku podršku i za izlaske, trening, putovanja... Opterećena sam jako i ne znam kako se uopšte izlazi iz ovog začaranog kruga. Jedina motivacija mi je da će se sve ovo isplatiti jednog lepog dana.
Izvini, ali, njihova je obaveza da ti plate fakultet. Sta ima ti njima da olakšavas na svoj racun da tebi bude teže? Ti si ocigledno zrelija od njih cim oni od tebe traze da radis i studiras, verujem da su oni jedva srednju zavrsili.
1
Meni je ovo jako tuzno. Mozda bi bilo bolje da si jednu godinu pauzirala, radila, zaradila pa onda da mozes da ucis na miru i da trosis taj novac koji si zaradila. A nisu mi jasni ni roditelji koji kao da nisu roditelji. Znali su da ces ici na faks mogli su da ustede nesto dok si bila u srednjoj, mogu vise da se potrude ali im je vaznije sigurno da puše cigare. Ne razumem takve roditelje. Kako imaju za sebe da žive a nemaju za tvoj fakultet i tvoj život? Uzasno.
0
Ne trebaš osjećati krivicu, bitno je da ne odustaješ i ne stojiš u mjestu. Nije jednostavno studirati uz rad. Uzmimo ECTS bodove kao grubi pokazatelj uloženog vremena i truda. Svaki bod predstavlja 25 sati predavanja, vježbi i samostalnog rada. Ako semestar ima 30 ECTS i traje 15 sedmica, to je 50 sati sedmično da se spreme svi ispiti do kraja semestra i onda ide ponavljanje za završne ispite. To je dosta vremena i truda, čak i za redovne studente koji ne rade.
2
Žao mi je, posao ti oduzima energiju i ono bitnije, fokus.
Možeš li umjesto tokom akademske godine, raditi sezonu preko ljeta? Dođi radit sezonu kod nas u hrvatsku i osiguraj si sredstva za ostatak godine.
13
Sve te razumjem. Ja sam u dogovoru sa svojima odabrala da ne radim ali da moram poloziti sve ispite jer znam da mi oni nemaju odkud platiti. Prva godina je bila jakoo teska, ali vec druga je bila puno laksa.
12
Učenje ti je kao i treniranje. Ako ne treniraš, sigurno nećeš moći sad da istrčiš maraton. Tako je i za učenje, kreni polako. Par dana uči po sat vremena, postepeno povećavaj. Na taj način gradiš samopouzdanje i postepeno stičeš kondiciju za učenje i najbitnije, manja je verovatnoća da pregoriš.
21
Izlazi se tako da prestaneš filozofirati, uhvatiš se knjige i položiš preostale ispite.
1
Skoro cijeli život živim u strahu!
14
Ostavi komentar