Juce sam se rasplakala jer moj muž svaki razgovor koji smo nekad normalno vodili završi sa tim da muškarci vole mlađe žene/zgodnije i sličnom temom. Nevažno da li je prvobitni razgovor o bebama, uređenju kuće, automobilima ili političkom stanju u svetu. Uvek uspe da uporedi i dođe na to kako su muškarci takvi i logično da se to dešava. Ja nisam ljubomorna po prirodi, i poprilično sam sigurna u sebe bez obzira na izgled iako se evo menja u trudnoći. U redu trudna sam, ne treba mi puno da se rasplačem i uglavnom reagujem drugačije u smislu da znam da odgovorim npr. da baš evo sve njih u redu čekaju mlađe, bez truda ili para. Meni je zapravo čudna moja reakcija i osećaj, dosadilo mi je to što on ne vidi da je to bukvalno prevršilo svaku meru i da je puklo nešto u meni i što me zbog toga sve manje privlači u seksualnom smislu. Meni je ionako samopouzdanje poljuljano jer sam trudna/umorna/otečena/spora. Mrva pažnje mi treba, malo takta s njegove strane.