Od svega do sada, najviše se kajem što sam bila lakoverna. Neki ljudi su mi bili toliko dragi da sam im dugo gledala kroz prste, i nalazila opravdanje za svako njihovo ponašanje. Lako se vežem za osobu, i kao da odmah isceniram unapred našu vezu (prijateljsku, ljubavnu...). Život gledam kroz ružičaste naočare i nikako da ih skinem. Kao da se plašim da tek ako ih skinem, neće biti ničega, samo praznina.