Kada sam imala 18 godina razboljela sam se i prestala da dobijam menstruaciju. Kako sam tada imala dečka već 2,3 godine, nije bilo isključeno ni to sa sam trudna. Bilo me je jako strah i obratila sam se svojoj mami, u nadi da pođe sa mnom kod doktora da vidimo šta nije u redu. Nadala sam se da će mi majka kao i svaka pružiti zaštitu i utjehu, međutim njena reakcija me i dan danas boli, iako je generalno jako dobra majka. Umjesto da je bila zabrinuta za mene, ona je histerisala, nazvala svaku svoju drugaricu, koje su bile majke mojih drugarica takođe, plakala, govorila da će da se ubije. Ja sam u tom trenutku počela da razmišljam da završim svoj život. Na kraju se ispostavilo da sam bolesna, ništa strašno, to smo riješili ali mene i dan danas ta reakcija boli. Sada kad sam 10 godina starija i čekam svoju ćerku, uvijek ću da stavim njena osjećanja prije svojih, kakva god situacija bila, djeca su zbunjena, i ne znaju šta je ispravno dok im mi ne ukažemo. Nadam se da ću biti dobra majka.