Imam 31 godinu. Nikome ne tolerišem više od dve ili tri sitnice koje mi smetaju, a za koje prethodno taj neko zna da mi smetaju. Ukoliko govorimo o objektivno krupnim stvarima, odlazim na prvi minus. Bez ikakve drame. Jednostavno nemam vremena i živaca na bacanje, a moj mir mi je toliko bitniji od trpljenja tuđeg neadekvatnog ponašanja prema meni ili njihovih mišljenja o mojim postupcima. Neću nikada namerno uvrediti, savršena nisam i savršenstvo ne očekujem, ali ako ne postoji minimum pristojnosti među ljudima, čemu održavanje tog odnosa. Idemo dalje, ali odvojenim putevima.
Znaci njihovo misljenje o tvojim postupcima te uopste ne zanima, ali te itekako zanimaju njihovi postupci prema tebi.. zanimljivo. Mislim da ovo egoisticno misljenje danasnjih mladih ljudi dosta uzima zamaha a pokazuje samo negativne posledice poput niske trpeljivosti, samoce i depresije. Ali dobro, tvoj “mir” ima cenu. Zove se samoca
0
Jednog dana ostat ćeš potpuno sama, svi će otpasti. A poslije tridesete, teško ćeš nove ljude naći.
0
Svi ćemo ostati sami zbog ovakvih strogih kriterija. Treba ljudima znati oprostiti.
0
Isto tako i ja. Moj muž je čista suprotnost. On ima hrpu "prijatelja" koji nas ogovaraju iza leđa i njega iskorištavaju koliko mogu, a on im to dozvoljava. Ja sa većinom tih ljudi sam na bok-bok, neću uopće da se družim s njima. On ako hoće, može (to i radi). I onda o meni pričaju da sam vještica. Ne, samo želim oko sebe ljude s kojima se osjećam dobro i s kojima mi je lijepo. A ne dvolične jadnike.
8
Ostavi komentar