Moj bivši prijatelj je uvek mislio da ga pravim ludim. Nisam smela nešto objaviti, odmah bi on to pogrešno shvatio. Npr. pita me nešto (gde sam, s kim sam, kako, zašto...) i onda se povuče i ne piše, a kad se ja javim – nezainteresovan je za dopisivanje iako smo se pre toga lepo čuli. Kaže kako ja sve krijem, neću ništa da kažem, sve u šiframa pričam... Pa normalno kad me napada, kako ću bilo šta reći kad ne znam kakva će biti njegova reakcija. Pišemo nešto bez veze, on mene iz čista mira pita gde radim iako se nismo dotakli teme posla. Napišem mu, on opet postavi isto pitanje. Onda kažem da li je to sramota možda (jer mi nije jasno da me jedno te isto pita 2x, a i pre sam mu rekla), on kaže da nije. Pa šta je onda problem, ne znam. Objavljuje one slike na kojima piše kako njega niko neće praviti ludim i znate već one citate. Umesto lepo da kaže u čemu je problem, on objavljuje te slike kao da je srednjoškolac i duri se. Pasivna agresija izbija iz njega.