Devojka sa kojom sam planirao budućnost i sa kojom sam hteo decu, i samo što smo krenuli da radimo na deci. Ona je prekinula kontakt, nije se javljala više, kada smo se čuli kasnije, rekla je da se ohladila. Posle toga smo se čuli još jednom i kada sam je pitao da li želi da budemo zajedno, rekla je “ne znam”. Znam da “ne znam” znači ne i da ko zna šta je sve tu upleteno. Ali brate planiraš decu sa mnom i hoćeš da imamo takvu neku budućnost i tako odradiš stvari. Niti kažeš pravi razlog, niti prekineš kako Bog zapoveda. Samo nestaneš. Kolika kukavica i moraš da budeš i koliki nečovek. Pogotovo što znam da je bila povređena ranije i da je prošla kroz sličnu situaciju, pa da uradiš nekome to isto. Ili je htela da se osveti za to, ali nekom drugom i koplje se prelomilo na meni. Još uvek dolazim k’ sebi od cele situacije. Zateknem sebe da zaplačem još uvek i gubim volju za svime… Šta mi uradi žensko nikad ne bih pomislio da je moguće…