Cijeli život sam navikla da radim sve samostalno, roditelji su bili tu u smislu finansijske podrške, ali sam generalno sve probleme rješavala sama i nekako nikad nisam imala priliku da se oslonim na nekoga. Nisam imala ni neku ozbiljnu vezu, a kako vrijeme prolazi mislim i da neću. Često se rastužim, jer mislim da ću cijeli život provesti sama, a voljela bih da imam nekog ko bi me barem zagrlio kada mi je teško.
Ni finansijsku podrsku nisam imala od roditelja, i za to sam se sama snalazila.
Onda se udala, osetila ljubav, dosla deca i sve super, i nakon 10 godina kad su pocele neke vece stvari da se dogadjaju shvatim da ni tu nemam podrsku i da sam opet SAMA. E pa onda cu biti sama i na papiru, a i u krevetu vala mogu sve sama.
10
Ostavi komentar