Na poslu sam previše verovala kolegama. Dešavalo se da kroz razgovor kažem neke lične stvari koje su kasnije pojedinci zloupotrebili ili ako sam ljubazna prema kolegama da to shvate pogrešno pa onda pričaju razne priče. Dugo mi je trebalo da shvatim da je kolektiv zmijarnik jer sam se vodila time ako sam ja čovek prema drugima biće i oni prema meni. Otkako sam se vratila s porodiljskog gledam da završim sve što se tiče posla kako treba, privatna pitanja izbegavam, objave na društvenim mrežama sam sakrila od kolega koje pratim, sa svima sam distancirana i komuniciram poslovno. Previše sam se opekla. I dalje o meni pričaju loše iako nemaju razloga, a nekima sam zasmetala za ovo kratko vreme toliko da su počeli da mi smeštaju kazne. Ozbiljno razmišljam da pojedincima namestim batine van posla jer kad je neko đubre onda ne vredi drugačije. Da promenim posao trenutno ne mogu. Samo hoću da završim smenu i odem kući a da me niko ne dira i ne ispira usta sa mnom. Zar je to mnogo što tražim?